Пише: Славиша Лекић
Но, ако бисмо тражили реченицу која ће обележити Вулинову грозоморну политичку каријеру, тих седам неемпатичних речи неће бити ни у топ листи првих десет језичких склопова који ће од Александра Вулина учинити једну од најомраженијих политичких фигура не само Србије већ, сасвим сигурно, и региона.
“Политичке нагодбе су као полне болести, добију се када се не мисли на сутра, у тренуцима сласти у којима нема кајања, а преносе се додиром без заштите”, мој су фаворит међу бројним мисаоним секвенцама које је испаљивао овај србијански Рамбо, упарађен у црну униформу или специјално за његову смешну фигуру моделиран СМБ комбинезон.
Александар Вулин је први пут “полно оболео” још као дугокоси пубертетлија кад је, пре тачно три деценије, засењен привлачношћу еполета генерала Стевана Мирковића, постао један од оснивача и промотера Савеза комуниста – Покрет за Југославију (СК-ПЈ). Ортачки су конзумирали левичарски мед и млеко бринући о имовини СК-ПЈ, на чијем је списку било уписано 25 аутомобила, 253 стана и 12 спратова у згради ЦК СКЈ (приход од издавања износио је око 2,5 милиона марака годишње) пуне три године, а чим је капитал расточен, а део завршио на ино-рачуну извесне тетке, млађани генерални секретар СК-ПЈ упознао је заводљиву мекоту простодушних груди Мирјане Марковић, на које је пао оснивањем Југословенске удружене левице (ЈУЛ), обављајући послове и радне задатке портпарола и заменика председнице тог политичког пословног удружења, мењајући ту и тамо Ивицу Дачића у заливању цвећа у Толстојевој 13.
“Сваки непријатељ Слободана Милошевића био је и истински непријатељ Србије”, умео је да каже Вулин.
Одмах после НАТО бомбардовања показало се да постоје и тренуци сласти у којима има кајања: Вулин се оградио од фамилије Милошевић/Марковић, ишчланио из ЈУЛ-а и после петооктобарских промена формирао Партију демократске левице (ПДЛ) да би се, доказујући личну доктрину по којој се „полне болести преносе додиром без заштите“, заједно са Демократском социјалистичком партијом чувеног Милорада Вучелића, нескладно са својим судом о Ивици Дачићу („Постоји у српском језику израз за жене, који се може применити и на мушкарце, који могу све са свима“) 2002. утопио у колективно чланство у Социјалистичкој партији Србије (СПС).
„Ко је, где, када, како на ком референдуму одлучио да је циљ свих циљева чланство у ЕУ?“, питао је пре него што се ишчланио из Ивице Дачића и уписао код Александра Вучића да заједно крену у крчење европских интегративних путева.
На том путу постао је доајен српске удворичке прозе („Предуго је Србија чекала свог Вучића и сада га је дочекала“; „Отпори које савлађује Александар Вучић већи су од Србије и огромни су“; „Једини људи у овој земљи за које закон није никаква заштита јесте породица Александра Вучића“…), водио је бригу о мутним тендерима на северу Косова, а успео је да свечано пусти у погон и лифт у једном дому за старе.
Вулин би у историји Србије остао упамћен тек као манекен контраиндикација санирања политичких полних болести, да није заређао са гандијевским изливима неподношљивости према географском окружењу Србије.
Тако је прошле недеље на несрећној Хаппy ТВ, у ери короне, поручио да је „Војска Србије спремна да сачува Србију и Србе где год се налазили“. Што не би било чудно да у марту, по увођењу ванредног стања, није поручио да је „Војска Србије спремна да сачува Србију и Србе где год да живе“.
Или да још у фебруару у црногорским Ровцима није обећао да ће“Србија чувати и бранити Србе где год да они живе и шта год да им се дешава“. Или да у децембру 2019. није изволео рећи да Србија, коју води Вучић, штити Србе где год да живе и додао: „Ту где живе Срби, зна се да је Србија, и то је та стратегија.“
Да то говори онај Вулин који је деведесетих испијајући пиво по НС кафићима хушкањем куражио мобилисане младиће који су губили главе – ни по јада! Ово ипак говори министар одбране ове државе.
Наравно, знам ја да је он само мегафон официјелног зла, али и онај мајмун је био тек статиста у „Подземљу“ Емира Кустурице.
Нисмо, ваљда, заборавили шта се десило кад је „уш’о у тенак“?!
Мајмун!
Прочитајте ОВДЕ шта је СПЦ затражила од кризног штаба.
Извор: Данас
