Сматра се најтужнијим даном хришћанства и на тај дан се не служи литургија у црквама, осим ако се поклопи са Благовестима. Такође, од Великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.
На Велики петак се у храмовима износи плаштаница на посебно украшен сто који симболише гроб Христов, испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се верници после целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном веровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лепу жељу, и та жеља ће бити испуњена.
За хришћане ово је дан велике жалости, те се обележава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући. Једино што се ради јесте фарбање ускршњих јаја и то по правилу црвеном бојом која симболише проливену крв Христову.
Христос је васкрсењем сјединио земаљски свет и рај, а у рај пре свих других примио покајаног разбојника, дајући свима нама наду да наше живљење у покајању није узалудно. Угледајући се на Христа, на овај дан опростимо онима који су се о нас огрешили, ако су се за то искрено покајали.
Овога дана, као и на свако црвено слово, строго су забрањени радови у кући. Међутим, у неким крајевима Србије људи верују да се воће најбоље калеми баш овог дана јер се “прими све што се тог дана накалеми”.
Такође се верује да на Велики петак не треба јести коприве, најстроже је забрањено пити вино, јер оно представља невино проливену крв Исуса Христа. У неким крајевима, људи су ујутру доносили воду са језера, како би се сви укућани умили водом, јер постоји веровање да ће то умивање однети све болести из тела. У стара времена девојчицама су родитељи под врбом на Велики петак везивали косу, како би брзо расла.
У неким деловима Србије верује се да ће девојке које на данашњи дан украду цвеће из црквене порте и ставе га под јастук у ноћи уочи Велике суботе сањати свог будућег мужа.
Срби су последња нација са душом, више о томе ОВДЕ.
Извор: opanak.rs
