Како је саопштило тајванско Министарство одбране, у суботу је “Љаонинг” први кинески оперативни носач авиона, са пет ратних бродова у пратњи прошао прво кроз Мореуз Мијако, између јапанских острва Мијако и Окинава североисточно од Тајвана, пренео је “Дејли мејл”.
“Рузвелт” и “Роналд Реган” једина су два америчка носача авиона у Пацифику, али су оба била приморана да се усидре због потврђених случајева заразе новим корона вирусом на броду, што је Кини ефективно пружило неометану пловидбу у региону. Са америчким бродовима у лукама, “Љаонинг” – који може да понесе до 24 борбена Ј-15 авиона – тренутно је једини активни носач у западном Пацифику.
У прошлу суботу је група бродова на челу са “Љаонингом” – укључујући два ракетна разарача, две ракетне фригате и брод за набавку, пловила водама код источне а потом и јужне обале Тајвана, спроводећи војне вежбе, како је навело тајванско Министарство.
Како би одговорили на овај потез Кине, америчке ваздухопловне снаге и морнарица у понедељак су приредиле “шоу” са више од десет авиона у формацији, укључујући МХ-60С “Најтхоук”, РКУ-4 “Глобал Хоук”, пет Б-52 бомбардера и шест КЦ-135 “Стратотанкера”.
Тајванска армија пратила је кретање кинеског носача и како каже Министарство “обавила релевантне акције у знак одговора, да обезбеди националну безбедност и заштити регионални мир”.
Из кинеског Министарства одбране још се нису огласили са саопштењем, указује “Дејли мејл”, подсећајући да Кина и Тајван имају дуготрајни спор око статуса острва. Влада и многи становници Кине сматрају Тајван делом своје територије, док многи житељи острвске државе гледају на себе као на одвојену нацију.
Тајван је данас, са својим сопственим Уставом и демократски изабраним лидерима, широко прихваћен међу западним земљама као независна држава.
Зашто је “линија од девет цртица” извор све већих тенизија између Кине и САД?
Носач “Рузвелт”, који је тренутно усидрен у Гуаму, пријавио је у понедељак први смртни случај од корона вируса – у питању је морнар који је претходно тестиран позитивно. Скоро 600 морнара на овом носачу су тестирана позитивно на Ковид-19, са тестирано је око 92 одсто чланова посаде. “Роналд Реган” тренутно је усидрен у јапанској луци Јокосука ради одржавања, али су чланови посаде такође пријавили случајеве заразе.
Амерички носач “Карл Винсон”, који је усидрен у поморској бази “Пјуџит Саунд” у Вашингтону такође “ради одржавања”, такође је пријавио случајеве корона вируса међу посадом, док је “Нимиц” постао четврти амерички носач авиона са потврђеним случајевима заразе на броду.
Поред “Љаонинга”, Кина има и недавно довршен носач “Шандонг”, за који се прича да је коштао девет милијарди долара. Нови брод је стациониран код острва Хаинан, најјужније тачке азијске силе.
"Опасна напаст” нови јапански разарач успаничио Пекинг и открио главни циљ Кине
Тајван се жалио на повећано војно присуство Кине близу острва у протеклих неколико недеља, указујући да би Кина требала да се бави борбом против пандемије уместо њиховом државом. И америчка војска је недавно била активна у водама близу Тајвана. Њихов ракетни разарач је прошао кроз Тајвански мореуз у петак, истог дана кад су кинески борбени авиони прошли близу острва.
“Дејли мејл” подсећа да је прошлог месеца амерички разарач “Мекемпбел” прошао кроз Тајвански мореуз наводећи – како је саопштило тајванско Министарство одбране – да је у питању “рутинска мисија”.
Парализовање америчке морнарице у Пацифику узнемирујућа је вест имајући у виду ескалацију тензија између Пекинга и Вашингтона усред пандемије корона вируса. САД и Кина су већ размениле оштру реторику око порекла вируса, а амерички председник Доналд Трамп разбеснео је азијску силу назвавши га “кинеским вирусом”. И кинески званичници су ширили теорије завере о његовом пореклу, па су након те Трампове изјаве бацили сумњу да су амерички војници били извор заразе, након што су њихове трупе учествовале прошлог октобра на Светским војним играма у Вухану.
Осетљиво питање
Тајван је за Кину најосетљивији територијални спор. Острвском државом је од 1683-1895. владала династија Ђинг, која је након Првог кинеско-јапанског рата била приморана да преда Тајван Јапану. Али, острво се поново нашло у власти Кине након Другог светског рата, уз сагласност њених савезника САД и Велике Британије. Лидер кинеске Националистичке партије Чанг Кај Шек побегао је на Тајван 1949. и тамо успоставио своју владу након што је изгубио у грађанском рату од стране Комунистичке партије предвођене Мао Цедунгом. Чангов син је наставио да влада Тајваном након свог оца и започео демократизацију државе.
Кина је 1980. изашла са формулом “једна земља, два система”, према којој је Тајвану дата значајна аутономоја ако прихвати поновно уједињене с Кином, што је острвска држава одбила. Кина и даље тврди право на Тајван као на део своје територије и сматра сваки пролазак кроз мореуз кршењем свог суверенитета, док се САД и друге државе позивају на “слободу пловидбе” у међународним водама.
ПрочитајтеОВДЕ шта кажу аналитичари има ли шансе да Трамп...
Извор: Блиц
