Коронавирус је целом свету велика опомена од природе, каже у ексклузивном интервјуу за Курир академик и наш најзначајнији савремени драмски писац Душан Ковачевић.
Он оцењује да се ово кроз шта тренутно пролази човечанство можда не би ни догодило да су светске силе део новца уложеног у оружје преусмеравале у медицину. Јер, како каже, сада је очигледно да тенк не може ништа корони.
На почетку разговора се само намеће питање - како проводите ово време изолације?
- Радим на неким рукописима за које сам мислио да ћу их радити кад дођу нека боља времена. Дошла су гора, па сад имам времена за тај посао.
Како гледате на појаву коронавируса?
- Мислим да је ово једна велика глобална опомена природе човеку. Кад сте последњи пут летели авионом па кад се он подигне на неких 10.000 метара, шта видите доле? Је л‘ видите човека? Не, не видимо човека. Видимо планету, мора, шуме... И ми све то уништавамо. Атлантским океаном плови једна ужасна количина отпада, налик на велику земљу где већ расте трава, свуда је отпад од пластике, реке су нам загађене, 2,5 милијарди људи нема воду на овој планети... Све је то предуслов за бактерије, разне вирусе и болести.
Свет, чини се, као да није био спреман за ово што га је задесило?
- Да је један део силног новца који су земље годинама улагале у наоружавање отишао у превентивне сврхе у медицину, данас се ово не би десило. Милијарде и билијарде евра и долара је човечанство давало на оружје, на софистициране тенкове и авионе, ласерске уређаје за навођење и гађање непријатеља... А сад се појавило неко мало чудовиште које је отпорно на тенк, на авион, не може му нико ништа... Тенк корони не може ништа. У ходу, научници целог света се труде да дешифрују код тог новог вируса који је мутирао и који је пренет, да ли, по неким теоријама завере, из неке лабораторије. Ја у то чисто сумњам јер мислим да је све ово одговор планете, односно жути картон који нам је планета дала генерално као цивилизацији. Мораће, дакле, да се подвуче црта и да се каже: Ми смо се спремали да ратујемо једни против других, а заправо смо уништавали природу. Формула овог вируса, кад бисмо је математички извели, гласила би: похлепа плус профит једнако корона.
Ви сте ових дана повукли занимљиву паралелу између бомбардовања Србије 1999. године и овога што се дешава сада.
- Ми смо тада били три месеца у једној врсти изолације, скривали се - како ко, наравно - од невидљивих авиона и бомбардера који су надлетали Србију, па су се појављивали само кад су установили да и немамо неку нарочиту противваздушну одбрану. Али овај непријатељ, који је сад напао наш народ, подмуклији је само утолико што је апсолутно непознат и што не знате како да се браните од њега. Наши здравствени радници, пре свега лекари на првој линији тог фронта, чине право чудо. Кад погледамо колико је људи у Србији оболело и колико је, нажалост, преминуло, у односу на земље које су неупоредиво развијеније, богатије и моћније у сваком погледу, онда можемо да се дубоко захвалимо нашим лекарима, медицинским сестрама и свим радницима који су у здравству.
Аплаузи сваке вечери у осам, сложићемо се, нису довољна захвалност медицинарима?
- Аплауз је довољан да се симболично искаже захвалност тим људима, да они чују да мислимо на њих и да бринемо о њима... Јер онај ко болује или има болесног неког ближњег зна какве напоре улажу ти људи у здравству. Имао сам информације од неколико људи које познајем, а који су у стационарима и тим центрима, као и од њихове родбине, с каквим мукама се лекари боре. У контакту сам с неколико доктора који буквално раде 24 сата. Оду кући само мало да се одморе и враћају се на посао. Зато свака малициозност и свако ниподаштавање њиховог рада су, најблаже речено, неукусни, непристојни и неваспитани, а у крајњем случају и страшно кукавички.
Је ли ова ситуација изнад политике, односно да ли овде има места политизацији?
- Не сме да је буде. Сада би морао да постоји минимум националног интереса. У свим кризним ситуацијама, а ово сада је једна врста биолошког рата, мора да постоји минимум националног јединства... Да би народ преживео. А кад ово прође - дај боже да буде што пре - свако ће се вратити на своју линију фронта и наставити политичку борбу. У овом тренутку, у првим редовима борбе за опстанак народа налазе се лекари, а сви они који их ометају у раду, који им сметају и који им се подсмевају су кукавице. Браћо, ако сте храбри, обуците мантиле и отиђите да волонтирате.
Да ли ћемо из ове кризе можда изаћи као бољи људи?
- Требало би такви да изађемо, јер сада видимо шта значи слобода. Слобода у метафоричном или у буквалном смислу. Видимо шта значи оно кад смо подразумевали да смо срећни зато што је срећа сваком дата у неограниченим количинама. Сад лепо видимо да су оне мале ствари - а то је да можете слободно да изађете, дишете и прошетате - заправо велике. Мале ствари смо занемарили зарад неких великих идеја, трке... Најбољи пример апсурда овог планетарног обољења је чињеница да оболевају и изузетно богати људи, који не могу новцем да реше проблем.
Дакле, може се рећи да сада најбоље видимо да, ипак, није све у новцу?
- Није све у материјалном. Слобода је оно што је најважније.
Ево зашто Српска Православна Црква трпи сталне нападе у Црној Гори, али и Србији! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Курир
