Пентагону се жури да затвори биолошки “обруч” око Русије

Што се тиче референтних лабораторија које је Министарство одбране САД образовало на територији бивших совјетских република, постоје два постојана мишљења зашто су оне тамо постављење:

Први разлог: Сједињене Државе су после распада СССР-а постале забринуте поводом техничких услова за складиштење изолованих патогена;

Други разлог: ова држава је наводно забринута због велике вероватноће да се управо из држава које су настале на развалинама бившег СССР-а, може извести биолошки напад на њену територију.

Глобални амерички пројекат има за циљ да ову опасност сведе на минимум, и у том погледу САД су за формирање ових лабораторија које се налазе Јерменији, Азербејџану, Киргизији, Казахстану, Грузији, Узбекистану, Молдавији, Украјини итд., намениле неколико десетина па чак и стотина милиона америчких долара. Овакво баснословно трошење новца, САД правдају наводном неспособношћу специјалних служби ових земаља да у прописаним условима држе опасне микроорганизме, који врло лако могу да се “прелију” у животну средину.

Том приликом САД се нису потрудиле да одговоре на најпростија питања која третирају ову изузетно важну материју, као што су на пример:

Како то да једна Јерменија или Узбекистан могу да организују масовни биолошки напад на САД?

Како то да су све ове лабораторије изграђене у најгушће насељеним подручјима ових земаља, као што су градови?

Наиме, приликом изградње ових високо-специјализованих установа, које по свом опису рада долазе у контакт са изузетно опасним патогенима високог епидемиолошког потенцијала, који могу брже од било којег оружја  да десеткују људску популацију, логично би било да се исте измештају у географске целине које се налазе на рубним подручјима државе, која су махом ненасељена. Међутим, то овде није случај.

Поред свих ових нелогичности највећу сумњу изазива присуство америчког Министарства одбране у пројекту „смањења опасности“ које има стратешки карактер, што изазива оправдану бојазан да активност референтних лабораторија може да има двоструки циљ. Тачније, да поред прокламоване цивилне намене, могу да буду употребљене и у војне-офанзивне сврхе. Наиме, овим потезом Пентагон заобилази Конвенцију о забрани усавршавања, производње и стварања залиха бактериолошког (биолошког) и токсичког оружја и о њиховом уништавању која је донесена још 1972. године.

„Пентагон је у овом моменту покренуо пројекат изградње великог броја референтних биолошких лабораторија на простору бившег СССР-а. Практично, они овим потезом захватају све копнене прилазе који гравитирају ка јужним и западним границама Русије” – категоричан је војни експерт и бивши саветник генералног секретара ОУН за хемијско и биолошко оружје Игор Никулин.

Државе које учествују у програму које финансира Пентагон

Узбекистан

Прва национална референтна био-лабораторија у Узбекистану отворена је 2007. године, у главном граду -Ташкенту. После њеног званичног отварања и пуштања у функцију, граде се и активирају слични објекти, који у овој држави ничу као „печурке после кише“.

Наиме, у 2011. години у градовима Андижану и Фергани отварају се још две биолошке лабораторије, а 2016.године се довршава још једна у граду Ургенчу која носи име Хореземскаја регионална дијагностичка лабораторија.Треба нагласити да су све ове лабораторије финансиране новцем Агенције за смањење војне опасности (DTRA), која се налази у оквиру Министарства одбране САД.

Мрежа сличних лабораторија у овој земљи је далеко шира, тако да су исте регистроване и у градовима Бухара и области Сурксондарјо, као и у Каралкапакији и Ташкентској области. Било какве додатне информације о овим објектима и њиховој делатности је јако тешко прибавити и све се одвија под непрозирним велом тајне.

Средином 2011. године у августу месецу, споменуту Ташкентску област је погодила непозната зараза, која је по својим симптомима неодољиво подсећала на епидемију колере. Званични медији нису коментарисали ову изненадну епидемију, иако је само за један дан (31.августа) у градску  болницу примљено 70 пацијената са сличним тегобама, које су по својој спољној манифестацији имале драматичан ток. „Неколико пацијената који су дошли у болницу били су толико малаксали услед необјашњивог пада крвног притиска, да су у једном моменту изгубили функцију дисања. Лекари су затицали пацијенте како буквално умиру у болничким ходницима, степеништу између спратова, поред возила хитне помоћи где им се указивала помоћ техникама вештачког дисања. Шокирано медицинско особље које се изненада суочило са овом несвакидашњом појавом користило је делове своје одеће да колико толико смањи потенцијал преноса заразе приликом давања вештачког дисања”. – пренело је медицинско особље које је тог дана било дежурно.  

Наравно, шира истрага о овом случају се никада није десила, а обавештавање јавности је строго ограничавано у локалним медијима.

Није прошло ни годину дана, а Узбекистан се суочио са новим таласом, овог пута смртоносне болести непознатог порекла, која је у веома кратком временском року “покосила” више од 10 људи, којима није било спаса. Тада је старија ћерка бившег председника Узбекистана Гуљнара Каримова јавно критиковала државне чиновнике у Министарству здравља због своје скандалозне неактивности. Они се практично уопште нису ни заинтересовали да истраже узроке смрти групе пацијената који су подлегли услед инфекције коју је узроковао непознати вирус.

2017. године у Ташкенту је регистрована епидемија Овчијих богиња коју су тамошњи лекари из “непознатих” разлога дијагностификовали као„алергијски дерматитис“,  а све у циљу прикривања ове епидемије која је посебно опасна за млађу популацију становништва.

У овој држави не постоји реална статистика када је у питању евиденција заразних болести. Сви догађаји који су горе описани, а који јасно говоре да се ради о потенцијално изузетно опасним облицима заразе од стране непознатих био-патолошких агенаса, воде се као изоловани случајеви. На основу свих ових показатеља, постаје више него чудно како то да у земљи у којој се налази оволико најсавременијих биолошких лабораторија постоји толики број пацијената који су инфицирани микроорганизмима непознатог порекла.

Азербејџан

У септембру 2005. године у америчком новинском листу Chicago Tribune објављен је наслов „САД из бивших совјетских република добијају патогене микроорганизме“.

“Више од 60 изузетно опасних и смртоносних врста бактерија, које су наслеђе бившег СССР-а, који је на основу њих развијо биолошко оружје, пребачено из Азербејџана у САД. Констатује се да је ово био веома важан корак у заједничкој борби ове две државе против опасности од биолошког тероризма. Узорци бактерија који су том приликом транспортовани у САД могу да изазову велике епидемије куге и антракса. Ови биолошки патогени су у тајној операцији војно-транспортним авионом Војске САД, пребачене из Бакуа у САД“- наводи се у тексту који је објављен у Chicago Tribune.

У стварности Азербејџан је том приликом предао Американцима не 60 него 124 узорка који су део 62 изолована патогена који узрокују епидемије колере, антракса, куге и других изузетно опасних заразних обољења. Ови узорци су пребачени у Институт за патологију Војске САД, који се налази у Вашингтону.

Када су у питању операције трансфера опасног билошког материјала из земаља бившег СССР-а у САД, Азербејџан није сам у том погледу. Постоје логичне претпоставке да су и друге совјетске републике (посебно Украјина и Грузија) предале америчкој војсци своју колекцију биолошких патогена.

Након распада СССР-а Азербејџан је наследио систем био-медицинских објеката за борбу против куге, а који су се састојали од шест научно-истраживачких института, 29 регионалних и 53 импровизоване биостанице. Запослени у овим објектима нису само проучавали микроорганизме који изазивају кугу, него и узрочнике других опасних инфективних болести као што су бруцелоза, сибирски чир (антракс), туларемија итд.

Ови објекти су након распада СССР-а постали практично напуштени, као и слични објекти који су се налазили у другим републикама бившег СССР-а. Као такви, они су веома брзо су ушли у “фокус” САД, па је 2005. године Министарство одбране ове државе потписало са Азербејџаном билатерални споразум на енглеском и азербејџанском језику „о сарадњи у сфери технологије чувања патогена, који су повезани са развојем биолошког оружја и забране ширења информација из те области“ као и рада „на смањивању биолошких претњи“ која је исто морала да буде тајног карактера.

Изградња централне референтне лабораторије (CRL) је окончана у главном граду Азербејџана – Бакуу 2013.године. Ова лабораторија је специјализована за истраживање патогених микроорганизама у узорцима људског и животињског порекла. Разуме се, новац у износу од чак 170 милиона америчких долара који је утрошен за обнову мреже лабораторија на територији Азербејџана, је обезбедило Министарство одбране САД, тачније DTRA (Defense Threat Reduction Agency).

У истом временском периоду (говоримо о 2012. години), отворена је још једна био-лабораторија у оквиру Министарства одбране Азербејџана, која је изграђена и опремљена такође новцем DTRA, у оквиру програма који је иницирао Пентагон. Поред тога, направљено је и модернизовано још десетак биолошких станица за мониторинг, у разним деловима Азербејџана, а све у оквиру споразума који је потписан са Американцима.

На територији Азербејџана Министарство одбране САД је финансирало изградњу комплетне мреже објеката  састављених од биолошких станица за истраживање патогена и њихов мониторинг.

Ако је у време бившег СССР-а постојање система биолошких лабораторија и станица за праћење изгледало веома логично (радило се о сопоственој територији и становништву које на њој живи), постојање овако крупног система састављеног из озбиљних лабораторија које делују далеко од територије САД, а које ова држава обилато финансира, тешко се може објаснити жељом за ефикасније складиштење патогена за које су већ ионако постојали безбедни капацитети, а још мање за тобожњом хуманитарном донацијом, која и за не баш интелигентне људе, изгледа врло провидна и смешна.

Украјина

По истој матрици као и у случају Азербејџана, Министарство одбране САД гради мрежу биолошких научно-истраживачких лабораторија и станица за мониторинг и на теритроијима других бивших совјетских република.

Шема је свугде потпуно пресликана: истовремено се са финаснирањем изградње кровне централне научно-истраживачке лабораторије, паралелно граде и станице за биолошки мониторинг.

Оно што највише подгрева оправдану сумњу, коју практично доводи до кључања, јесте чињеница да се сви детаљи ових пројеката упорно скривају од јавности: на пример, у Украјини, која је препуна централних реферетних био-лабораторија, које би наводно требале да превенирају појаву опасних инфективних епидемија које су преносиве између људи, али и животиња, у локалним медијима је апсолутно немогуће пронаћи и једно валидно истраживање о потенцијалној биолошкој претњи која се „тобоже“ надвила над овом земљом. Поједини медији су се силом прилика огласили тек када је у рејону Харкова дошло до побуне локалног становништва које је својим телима (али и оружјем) спречило изградњу био-лабароторије фантомске намене, која је требало да буде изграђена практично испред њиховог прага.

Све остало је прекривено потпуним велом таме, док истовремено афричка куга немилице коси домаће животиње (посебно су на удару свиње), и док птичији грип уништава фарме пернатих животиња, због чега украјински извоз трпи катастрофалне губитке.

Укратко, здравље и живот становника Украјине су на удару „непознатих“ вируса, којих раније ту није било. А за то време најмање словом и бројем петнаест (15) референтних био-лабораторија и станица за мониторинг које су подигнуте у овој земљи раде пуном паром.

Како објаснити чињеницу да Министарство одбране САД премрежава територију Украјине биолошким објектима, чија је наводна функција “смањење потенцијала опасности заразе патогеним микроорганизмима”, док са друге стране имамо потпуну беспомоћност и повлачење пред „непознатим“ типовима вируса и заразних болести, које је уништило живинарство?

Међутим, све ово има итекако смисла ако претпоставимо да се ради о систему биолошких објеката двоструке намене.

Наравно да је тешко замислити да се у државама које су чланице ОДКБ налазе америчке лабораторије које за циљ имају производњу билошког оружја. Међутим, САД дискретно врше свој мрачни посао: у неком тренутку довољно је проучити утицај патогена на генетски базен, и креирати вирусе и бактерије са неопходним својствима на другом месту. Најважније је имати поуздане информације до којих се долази експериментима на људима.С обзиром на потешкоће прецизне идентификације извора биолошке контаминације, која увек може бити подвргнута манипулацији, увек се можете свалити кривица на птице селице, дивље животиње, инсекте или загађену воду.

А са доласком на власт „послушних“ политичких елемената (сетимо се оружаног преврата у Украјини 2014.године и покушаја понављања истог сценарија у Јерменији и Казахстану) ствара се огроман маневарски простор за злоупотребу ових капацитета у свом пуном обиму, тачније и у војном погледу. Американци, који данас великодушно спонзоришу биолабораторије у бившим совјетским републикама (у том смисли и  у државама које су чланице ОДКБ-а) размишљају не само о сутрашњем дану, него и дану коју ће осванути после њега.

Казахстан

У пројекат изградње и опремања централне референтне био-лабораторије у граду Алмати, Казахстан, САД су уложиле суму од 130 млн. америчких долара, док је од 1992. године по различитим пројектима „смањења биолошке опасности“ потрошено више од 170 млн. долара. 

“Ради се о великодушној донацији у циљу лакше превенције епидемиолошких болести на подручјима која су удаљена од Америке, на бази чега је и направљена ова централна референтна лабораторија”- тврди директор Казахстанког научно центра за карантинске и зоонозне инфекције Бахит Атшабар. Лабораторија је већ уведена у експлоатацију, а њен главни задатак је проучавање опасних облика патогена који узрокују масовну епидемију.

“Гласине да ће ова лабораторија производити биолошко оружје противрече међународним обавезама Казахстана”- изричит је Бахит Атшабар. Према његовим речима, нема ничега изненађујућег у чињеници, што је ову лабораторију финансирало Министарство одбране САД и додао да се “питање смањења оружја за масовно уништење налази под њеном јурисдикцијом”. Дакле, све изгледа врло просто.

Централну референтну био-лабораторију у Алмати називају стратегијским “информационо-аналитичким ресурсом” и “великом научно-истраживачком базом”. То је четвороспратни грађевински објекат који је веома отпоран на сеизмичку активност, а цео комплекс чувају професионалци чији се систем обезбеђења састоји из више нивоа. Лабораторија је оријентисана на “смањење билошке опасности” и то не само у Казахстану, него и у “целом региону”: управо су овако дефинисани задаци централне референтне лабораторије у Алмати, а све ово је поновљено и за време церемоније њеног отварања.

Јерменија

О наизглед беневолентној мисији Министарства одбране САД и њеном широкогрудом пројекту, говори се и на званичном нивоу у Јерменији.

Овде је у периоду 2016. и 2017. године пуштена у погон мрежа биолошких објеката који се са својим центрима налазе у Јеревану, Гјумри, Иџевану и три области- Лоријској, Гегаркунској и Сјуникској. Погодите ко је и овде дао највише новца за отварање ових пројеката. Наравно Пентагон који је за целу ову операцију “искеширао” 18 милиона долара.

Јерменија као чланица ОДКБ-а кроз уста својих чиновника и научника, изражава уверење, да су се страсти око подизања референтних лабораторија неоправдано распалиле, те да ни о каквом билошком оружју не може бити ни говора. Све се своди на то да је основи циљ Министарства одбране САД племенит, и да се он искључиво тиче “смањивања билошке опасности”, мониторинг биолошке ситуације, и на научна истраживања како се борити против потенцијалних зараза.

Генерално, комплетна ситуација се у овим држава посматра кроз “ружичасте наочаре” и изгледа више него идилична: америчка војска у лику наивних дародаваца поклања бившим совјетским републикама прескупе биолошке лабораторије које ће обезбедитити да туриста из Јерменије или Казахстана случајно не залута да територију САД, и не зарази Американце неким “непознатим” биолошким агенсом који се шири светлосном брзином.

Такође, ове био-лабораторије су потребне и за мониторинг локалних птица, јер постоји могућност да оне наједном реше да промене своју древно станиште, прелете даљину од неких десетак хиљада километара и докопају се САД, где би са собом донеле и патогене микрорганизме који би прузроковали велику епидемију.

Грузија

Ова држава је 2002.године потписала споразум са Министарством одбране САД, под веома загонетним именом „О сарадњи у сфери технологије и патогена, који су повезани са развојем биолошког оружја и непрофилераицје информација у тој сфери“, који је следеће године ратификовао грузијски парламент.

У септембру 2004. године у Тбилиси је лично дошао амерички сенатор Ричард Лугар, а резултат његове посете је био договор око изградње Центра општег здравља (представља био-лабораторију) у непосредној близини главног града (насеље Алексејевка), која се налази недалеко од међународног цивилног аеродрома али и ваздухопловних објеката грузијске војске. Бизаран избор локације за изградњу овог изузетно опасног објекта није уопште забринула грузијско руководство.

У 2006. години, када се билошка лабораторија према званичним подацима још увек налазила у процесу изградње, тамо су већ вршена одређена истраживања и експерименти, да би после поновне посете америчког сенатора по коме је овај центар и добио име, парламент Грузије донео одлуку да све информације које се тичу њега ставе у режим државне тајне.

На овај начин, корак по корак, Пентагон остварује свој дугорочан циљ и све више плете мрежу биолошких објеката око граница Руске Федерације: прво су 90-их година прошлог века потписани општи акти о разоружавању, а у првој деценији 21.века- конкретни споразуми “о сарадњи”, после чије ратификације је почела градња и модернизација био-лабораторија и биолошких станица новцем Министарства одбране САД. У оним државама где је на власт дошла проамеричка послушничка политичка елита, паралелно са изградњом ове мреже је текао процес научно-истраживачког рада и мониторинга.

Цео процес је веома једноставан. Американци су целу операцију представили као добротворну мисију у којој се држави-домаћину дарују референтне био-лабораторије са врхунском технологијом, као да је у питању донација у рачунарској технологији са којом се опремају основне школе, или обнова возног парка у цивилним установама. На тај начин се омогућава пенетрација и у државе у којима се налази независно руководство, као што је то случај са земљама ОДКБ-а. Американци играју на дуге стазе, јер паралелно са овим процесом планирају и насилне преврате у државама где се гради мрежа био-лабораторија, у циљу довођења политичке гарнитуре која ће да буде контролисана из Вашингтона. До тог момента, они ће на овом простору већ имати изграђене потенцијале који се веома лако могу конвертовати у чисто војне објекте у којима ће се несметано производити напредно биолошко оружје, које ће неспорно бити употребљено против Русије, али и шире.

Исти случај је и са био-лабораторијом у грузијском насељу Алексејевка (ради се практично о делу Тбилисија), која је уведена у експлоатацију 2011.године. На етапи њене изградње, као и касније када је овај објекат био под номиналном контролом грузијске владе, овај центар је радио по задацима Института Волтера Рида (највећа војна научно-истраживачка институција у САД специјализована за био-медицину) који је саставни део Војске САД. У војним публикацијама се ова лабораторија у Грузији означавала као “научно-истраживачка јединица која делује у иностранству”, тако да о двојној функцији овог објекта нема никакве сумње.

Што се тиче укупних инвестиција за изградњу овог објекта, на почетку су грузијски званичници изјавили да вредност радова износи 15 милиона долара, да би протоком времена укупна цифра била шестоструко увећана, где је достигла суму од 95 милиона долара. Сенатор Лугар је једном приликом изјавио да је цена укупних радова око 30 милиона долара, док су на крају медији објавили информацију да је за изградњу ове био-лабораторије Пентагон потрошио астрономских 250-300 милиона америчких долара (није познато да ли је ова цена везана само за изградњу био-лабораторије у Алексејеву, или за цео комплекс био-објеката на простору Грузије, укључујући и оне у Кутаиси, Коблетију + мрежу био-контролних станица).

С обзиром на сву тајновитост која влада око центра у Алексејевки, као и недостатака било какве контроле над његовим радом , немогуће је утврдити његову праву вредност и природу истраживања која се тамо изводе. Након промене власти у Грузији 2013. године, центар Лугар је формално затворен, а комплетан систем био-објеката (група од 22 лабораторије) пребачена је у структуру коју контролише Министарство здравља, рада и социјалних питања.

Али све до 2015.године Пентагон је де факто остао господар комплетног система новоизграђених биолошкох објеката у овим земљама, где је и данас главни спонзор истраживања и стратегије праћења. Од 2018. године Грузија планира да у пуном обиму самостално финансира биолошка истраживања у овим лабораторијама, али нема никакве сумње да Министарство одбране САД неће изгубити ефективну контролу над објектима који су узгред речено изграђени и опремљени њиховим новцем. То једноставно не долази у обзир.

Први који је открио информације о претњама Лугарског пројекта у Грузији био је саветник бившег председника Грузије Михаила Сакашвилија, амерички новинар Џефри Силверман: “У лабораторији Лугара, који се налази на периферији Тбилисија, производе се опасне материје које се тестирају на локалном становништву. Сигуран сам да се у Грузији одвијају опасни експерименти на животињама и људима “, рекао је Силверман новинарима, уверавајући да је Пентагон са изградњом биолабораторије у Грузији извео тактички маневар да би заобишао Конвенцију која је потписана 1972.године.

Према изворима које је прикупио саветник грузијског председника, у 2013. години дошло је до случаја инфекције особља које је запослено у Центру Лугар, где су заражени људи тајно лечени, тако да информације о инциденту не би биле објављене у медијима. Становници Алексејевке такође говоре о истом случају: у 2012. години, четири Филипинца која су радила у лабораторији су се разболела, од чега су двојица преминули.

У Русији су оптужили грузијску мрежу биолошких лабораторија да су одговорне за стварање ултра-смртоносне и резистентне афричке куге (болест која је карактеристична за Африку) која погађа домаће свиње, а које је регистрована на територији Руске Федерације. У Абхазији су детектовани смртоносни комарци.”Недавно су у Абхазији регистровани ројеви комараца који преносе вирус Зика“. Никад се ови комарци нису појавили на северној хемисфери. Ради се о врсти јужноамеричког комарца. Ипак, он се већ појавио и то није случајност. Вирус који он преноси је дизајниран у лабораторији. И да, ми можемо да закључимо да је створен управо у америчкој лабораторији “, каже руски војни експерт за хемијско и биолошко оружје Игор Никулин.

У међувремену, на територији Казахстана се одржавају вежбе на локализацији вируса Еболе (такође вирус који није карактеристичан за то поднебље). Јер шта ако туристи заражени овим вирусом из Казахстана дођу у Америку?

У стварности америчка референтна лабораторија кроз ове вежбе истражује колико је становништво Казахстана отпорно према овој болести у случају инфекције, и како патоген који узрокује Еболу делује на локално становништво. Резултати овог истраживања ће омогућити да се у другој лабораторији, и у другој земљи, креира патоген који генерише ову епидемију али са новим својствима, који ће бити компатибилан (читај ефикасан) у генетском басену, у којем ће се са њим експериментисати.

Пентагон савршено добро зна, колики потенцијал представља изградња комплекса биолошких лабораторија око Русије. Само што и даље  руководствима бивших совјетских република верује у племениту америчку мисију, која се води искључивим мотивом “смањивања биолошких претњи”. Како је показао пример на простору Украјине, цела прича је потпуно обрнута.

Шта ће Пентагону “жива ткива” руских давалаца

Команда за обуку ваздухопловаца која се налази у оквиру америчког Ратног ваздухопловства објавила је необичну понуду у циљу куповине узорака ДНК који се налазе у живим ткивима Руса европеидне расе. Одговарајући тендер је објављен на веб страници америчке владе за набавке.

Пентагону су посебно неопходни узорци молекула ДНК, који су даваоци људских генетских информација. Донатори морају бити здрави. Узорци ткива људи који долазе из Украјине нису узети у обзир. Ове информације напросто терају човека да се још више замисли куда све ово води.

Дакле, команди за обуку ваздухопловаца, која би искључиво требала да се бави професионалном селекцијом пилота и техничара, потребна су “жива ткива” од донора из Русије. Можемо са великом сигурности потврдити да је ова активност прикупљања руских ДНК података повезана са конспиративним пројектом развоја, тестирања и припреме специјалног типа биолошког оружја за борбену употребу, које би се преносило селективним путем.

Нуклеарни потенцијал САД је респектабилан, међутим извођење ограниченог нуклеарног конфликта не иде на руку Пентагону,  ускед чињенице да би после њега уследио узвратни удар у коме неће бити победника. Биолошки рат је у овом сучају далеко ефикасније решење, јер не уништава инфраструктуру нападнуте државе. Пентагон озбиљно ради на сценаријима стратегије вођења будућег светског рата који се изводи у формату усмерених мега-епидемија. Главни циљ стратега у Пентагону је стварање савремених облика биолошког оружја, које је способно да селективно и у најкраћем могућем временском интервалу уништи комплетну живу силу непријатеља, тј. да “почисити смеће” са непоседнутих територија. При томе, обим захвата мора да буде тоталан, да би се спречила било каква могућност од евентуалног контраудара. Међутим, због специфичног облика овог рата, цела акција се може продужити на неколико година, па и деценија. У том случају основни циљ стратега који руководе биолошким ратом је удар на економску сферу нападнуте државе, пре свега на њену прехрамбену индустрију, на фарме животиња од којих се добијају  веома важне сировине као што су млеко и месо. Биолошки удар на ресурсе за производњу хране у комбинацији са локалним епидемијама које изнуравају становништво, ће довести до постепеног урушавања нападнутих држава и њиховог коначног слома. У том “пакленом” задатку помоће им вештачки усавршени патогени који ће имати способност селективног ширења на животиње, али и на људе. 

Рад на борбеној употреби

Избијање опасних епидемија се најчешће дешава у Африци и Јужној Азији, међутим Пентагон показује повећан интерес за земље ЗНД, где постоји релативно повољна епидемиолошка ситуација. Није искључено, да истраживање фокалних инфективних болести које се налазе у природним резерватима земаља ЗНД-а, омогућава америчким научницима да креирају читав арсенал биолошког оружја који се тајно може користити. И они несумњиво већ на томе раде.

Избијање незабележене епидемије “сибирског чира” (Антракс) у северној Русији 2016.године је званично повезано са загрејавањем климе, иако су узрочници ове инфективне болести могли бити убачени с југа путем миграције птица селица (њих је једноставно уловити и “заразити” уочи сезоне миграција). Дијагноза “сибирског чира” је потврђена код 24 становника тундре, а приступило се и извођењу широке операције у којој је учествовала и војска, где је уништено око 2,500 заражених јелена, чије су лешине потом спаљене. Таква епидемија на овом простору није забележена у последњих 75 година, и поставља се рационално питање да ли је клима толико крива за њену појаву?

Субверзивне операције усмерене на уништавање аутохтоних народа севера, удар на економију нападнуте државе (уништавање стоке, дискредитација руских прехрамбених производа на светском тржишту) не могу се потпуно искључити у овом случају

Упозоравајући податак је и епидемија Еболе из 2004.године најснажнија у историји Африке, која би могла бити вештачки изазвана (6583 људи је умрло од болести). Да ли су и овде криви климатски услови? Етнички оријентисани вируси или бактерије нису били фикција чак ни у време колонизације Јужне и Северне Америке. Садашњи ниво генетичког инжењерства, синтетичка биологија, могу у реалности да искреирају сценаријо који је гори и од најмрачнијих холивудских филмова о зомбијима.

Неки стручњаци сматрају да је у случају избијања афричке свињске куге у Русији (2012-2013) реч о саботажи и тврде да атипична отпорност вируса на услове северних географских ширина (који је иначе карактеристичан са Суб-сахарску Африку) може бити само реализован вештачки, у лабораторијским условима. Раније су Американци спровели сличне биолошке операције против Кубе, тако да им искуства не мањка.

У међувремену, 2001. године, САД су вештачки блокирале механизам узајамне контроле, епидемиолошка ситуација у свету је унилатерално оцењивана, уз истворемено дистанцирање од Женевске конвенције из 1972. године која забрањује бактериолошко оружје. Страним инспекторима је једноставно онемогућен приступ биолошким објектима који се налазе под контролом САД.

Русија упорно поштује одредбе међународне конвенције. Москва је више пута затражила од Вашингтона да гарантује безбедност свог војно-биолошког програма. У противном није искључено да Русија преузме ствар у своје руке и елиминише стратешке резерве биолошког оружја на територијма њених најближих суседа, употребом високо-прецизних средстава која ће обезбедити њену сигурност, па ако хоћете и опстанак.

Тајни објекти

Савремена технолошка достигнића и открића у области биолошких наука и људске генетике омогућавају да се дизајнира бактериолошко и генетско-биолошко оружје које ће моћи да истреби живу силу непријатеља у зависности од боје коже и низа других расних особина. Потребно је само систематски проучавати ефекат најновијих вируса на одређени генотип. Старе праксе ће такође бити од користи.

У замену за америчку помоћ, Украјина, Грузија, Азербејџан и Казахстан нису само своје територије учинили доступним за биолошке експерименте Пентагона, већ су Американцима донирали и своју колекцију патогена који су узрочници опасних болести (укључујући и сојеве совјетских бојевих микроорганизама). А сада, под покровитељством хуманитарне мисије (осигуравање биолошке сигурности пост-совјетских република), потенцијал америчких војних лабораторија у ближем суседству се може искористити против Русије.

Амерички истраживачи раде у режиму строге тајности, где свој рад декларативно ограничавају искључиво на проучавање природних локалних инфекција ради спречавања њихове евентуалне дислокације. Независност биолошких лабораторија које су подигли Американци у односу на земљу домаћина омогућава да се готово неконтролисано експериментише са опасним вирусима и бактеријама, да се спроводе различите врсте биолошких напада, односно да у пракси проверавају ефекти својих “производа” на здравље локалних становника. Доказа за тако нешто има прегршт.

Генетска блиског Руса и Украјинаца уз потписану сагласност између Министарства здравља Украјине и Министарства одбране САД (од 29.августа 2005.године) отворила је пут за изградњу целог система америчких војних лабораторија у Кијеву, Одеси, Херсону, Тернопољу, Ужгороду, Виници, Харкову, Лавову, Дњепропетровску. 

Грузија такође има мрежу америчких војних биолошких лабораторија, укључујући и спремиште високо опасних материја у војној бази у близини Тбилисија. Сви објекти ови објекти су изграђени средствима Пентагона, а само у Грузији је потрошено  више од 100 милиона долара (у Казахстану – 108 милиона долара). Вероватно у укупну цену улази и набавка скупе опреме за двоструку употребу. Формално, грузијски стручњаци се заједно са америчким специјалистима баве проблемима спречавања вирусних болести, где је буџет само једне лабораторије једнак целокупном буџету коју њена влада одваја за Министарство здравља.

Такви објекти потенцијалном противнику пружају огромне могућности за “чисте” офанзивне операције на страној (суседној) територији. Највећа опасност је она која је невидљива.

Какву војну операцију је започела ЕУ, сазнајте ОВДЕ!

Извор: bog-rata.com / Правда