Он објашњава да се примећује раст, али да је он линеаран, а не експоненцијалан, што нам даје довољно времена да применимо све потребне мере у спречавању ширења инфекције и лечењу оболелих.
- Засад јесмо, али то никако не значи да можемо да се опустимо, прекинемо или смањимо мере изолације или помислимо да је опасност прошла. Само захваљујући великом раду, напору и ангажовању свих укључених у спровођење мера контроле епидемије и захваљујући поштовању мера највећег броја наших суграђана, успели смо да до сада епидемију држимо под контролом. Ипак, свако опуштање, свако попуштање пажње или неозбиљност могу бити опасни и могу нас скупо коштати.
На питање које потезе и потезе Кризног штаба бисте оцењује као добре, а шта би урадио другачије, доктор одговара следеће:
- Сада је време тешке и напорне борбе, детаљне анализе ће се правити када се епидемија заврши и вероватно ће се месецима, ако не и годинама сви доступни подаци анализирати. Тек након тога ћемо знати где смо све грешили. И то је најбитније да би се грешке исправиле у припремама за неку следећу епидемију, као што смо и ми учили на грешкама свих наших претходника који су се борили са другим епидемијама.
-Оно што са сигурношћу могу да кажем јесте да сам поносан на све здравствене раднике, као и на све пратеће службе које су се од самог почетка несебично и у потпуности ангажовале у контроли епидемије и захвалан сам на части да радим са њима. Било је изузетно тешко и комплексно реорганизовати цели систем државе да подржи здравствени систем у овом одсудном тренутку, и изузетно сам захвалан што су све препоруке струке уважене, као и потребе за неопходном опремом и лековима.
Када би живот могао да почне да се враћа у нормалу?
- Не бих спекулисао датумима или проценом времена трајања епидемије, то је домен делатности епидемиолога, а ја сам клиничар. За враћање живота у нормалу стећи ће се услови када број новооболелих на дневном нивоу знатно опадне. А то зависи у највећој мери од наше колективне одговорности, која је и лична одговорност. Одговорност за своје здравље, али и за здравље других.
Од чега ви највише страхујете када је реч о овом вирусу?
- Нико у свету, па наравно ни ми, вирус не познаје довољно. Увек се нешто може превидети и увек се може направити неки пропуст. Највише се бојим да новог непријатеља не потценимо и тиме му дамо шансу да ситуацију окрене на нашу штету.
Да ли очекујете да се вирус враћа и хоћемо ли бар током лета бити мирни?
- То је непознаница са којом морамо рачунати и на коју морамо бити спремни. Да ли ће тако и бити - видећемо.
Вакцини се надамо, али се боримо с оним што имамо сада
- Терапија и терапијски протоколи су ствар струке и људи који су за то деценијама школовани. А вакцина је најбољи начин да се болест контролише и ограничи. Сетимо се само како је масовна вакцинација против великих богиња 1972. године угасила епидемију у нашој земљи. Знамо да се широм света улажу напори да се направи вакцина. Од почетка истраживања па до производње комерцијално доступне вакцине је дуг пут, некада је потребно и више година, некада мање. У овом тренутку не треба ишчекивати вакцину, њој се треба надати, али се са епидемијом морамо борити оним што имамо и онако како можемо. Пре свега, спречавањем преноса вируса са особе на особу.
Извор: Блиц
