У разговору за Балкан Инфо, Васиљковић је на сликовит начин дочарао колика је љубав српске војске била према Звезди у време рата. Присетио се Капетан Драган чувене утакмице у Барију из далеке 1991. године када су црвено-бели исписали историју фудбала на овим просторим.
- Та дисциплина је била невероватна. Даћу пример, у Италији се 1991. у Барију играла утакмица за европску титулу, Црвена звезда је играла. Црвена звезда за Крајишнике, то је... Свети Сава. То је невероватно. Делије Крајишници, то су најјаче Делије ја мислим. Они су толико посвећени фудбалу и Звезди, Црвена звезда им је све. Били смо на тврђави, и ми смо тада радили 16 сати дневно, да покушамо да завршимо обуку за 21 дан. Морали смо тако, нисмо имали времена, али ја сам имао тих 16 сати, и још сам три сата радио администрацију, кад они оду на спавање, ја останем да радим администрацију. Баш сам био преморен, давао сам максимум.
- И најстарији међу њима, Никола Симић Цига, сви га знају, дође до мене, укопа се и каже, "господине капетане, дозволите ми да се обратим". Кажем, изволите, вечерас се игра најважнија утакмица у историји нашег спорта, па смо хтели да вас замолимо, знамо да је повечерје, да идемо на спавање око 10 сати, а утакмица ће се завршити у пола 11, тако нешто. Хтели смо да замолимо да останемо будни дуже, јако нам пуно значи. Ја кажем "у реду, али је устајање у 5". Кажу они, нема проблема. И сви су се обрадовали. Ја сам стварно био толико уморан, ал је некада требало да се "пајташ" са тим људима, не можеш да стално будеш строг. Пушио сам и никад нисам носио цигарете са собом, увек сам се "гребао" од војника, јер то је један пријатељски однос, дај ми једну цигарету. Као, ми смо пајтоси сада, па ја тражим од тебе цигарету.
Онда је уследила и жеља за дружењем током меча, када је умор ипак био јачи.
- То је био један начин, и ја онда видим прилику да гледамо заједно утакмицу. Ја сам се мало удаљио од тог фудбала, и то пре интернета, нисте могли из Аустралије. Ја сам као мали навијао за ОФК Београд, Романтичар, Београђанин. Други су ми били Црвена звезда и Партизан, други београдски тимови. У Аустралији нисам могао да пратим, знао сам за Самарџића, Скоблара и Сантрача, јако сам их пуно волео...
- И они су донели 67 столица у салу где је био телевизор, поређали све под конац, и дошли, сели, већ је почела утакмица када сам се ја спустио. Они сви устану кад ја уђем, и ја рекох, седите момци. Онда су хтели да ми донесу столицу, ја сам рекао да хоћу да се извалим код камина. Било је баш једно место код камина где сам могао да се извалим, неко је отрчао да ми донесе јастук. И ја како сам ставио јастук испод главе, тако сам заспао. И како сам заспао, у једном тренутку чујем шкрипу столица и померање. Кажем, "аха, готово, хајде момци, сви на спавање".
На жалост по војнике, било је то у полувремену, али поспани Васиљковић то није знао.
- И свих 67 прође поред мене, насмеше се, наклоне, кажем лаку ноћ, они мени лаку ноћ капетане. Ја сам мислио да сам испао џек у њиховим очима, сви насмејани и весели. И ништа, одем ја горе, скинем чизме и легнем да спавам, уморан као пас. Таман сам заспао, када сам чуо рафалну паљбу по Книну. Ја устанем, скочим, обујем чизме, зграбим пушку, видим дежурног стражара, изненађеног што ме види са пушком, и чита новине. Необично ми, питам га, шта је ово, шта се дешава? Ништа, победили смо, па славе. Шта смо победили? Па утакмица, Црвена звезда победила. Ја га питам, па зар то није завршено пре неког времена? Каже не, то је било прво полувреме.
Капетан Драган је у том тренутку схватио шта је урадио војницима.
- Можете ли да замислите, да нико у тих 67 људи, укључујући и Цигу, а свако је могао да ме носи у зубима, нико ми није погледом ставио до знања да му то смета, да је љут. Ја сутрадан пред стројем, срамота ме било, издвојим Цигу.
- Па зашто ми ниси рекао да је то прво полувреме?
- Мислио сам да знате. Шта сам знао, мислио сам да смо можда били гласни.
- Ја се извиним, стварно опростите, заспао сам. Живео капетан Драган, важно је да је Звезда победила. Али када је таква дисциплина, имате контролу над њима. Зато нисте чули да је против мојих подигнута нека оптужница, нико од њих није осумњичен за неке злочине.
Време је да пустимо Клинтонову лажну државу да пропадне у сопственој крви! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Курир
