Пише: Вера Дидановић
Напокон се јасно видело колико је за Србију добро што на званично најодговорнијој функцији има Ану Брнабић. Не, нажалост, због популарног закључка да су најбољи одговор на епидемију ковид-19 имале земље које воде жене - јер, нити се Србија може похвалитии нарочито успешном контролом кризе, нити је премијерка та која заиста води земљу, иако јој то стоји у опису посла за који је плаћамо.
Нешто друго су грађани добили од Ане Брнабић и још не знамо да ли ће једнога дана умети да јој се на томе достојно захвале. Премијерка је, наиме, својим деловањем јасно показала да границе не постоје, сасвим отворено је, називајући Александра Вучића "шефом", признала да у Србији не постоји Уставом загарантована подела власти. Поптуно је оголила правило да нису сви исти и да закон не важи једнако за све. Здушно је спроводила репресивне мере, да би потом, без трунке личног достојанства, уз признање да јој је "шеф" то тражио, повукла тек донету одлуку, посула се пепелом и одмах наставила даље - брже, јаче, боље.
Помогла нам је тако да, јасније него икада, видимо колико је озбиљан проблем који имамо: чак и у тешкој планетарној здравственој кризи чији се крај, како нас упозоравају светски стручњаци, још увек не назире, видели смо да је, стављајући сопствени рејтиг на прво место, српска власт спремна да згази сваки закон, сваку моралну норму, сваку чињеницу и сваки друштвенин интерес. И да за све што не иде како треба, што је сама забрљала или није успела да спречи, оптужи - сопствене грађане.
Након што је сам Вучић неславно покушао да унесе нова открића у област еволуционе биологије ("чери парадајз је генетска мешавина одвратне животиње и обичног парадајза"), чини се да би Ана Брнабић могла да оствари научни пробој, демонстрирајући пред целим светом чудну мутацију којом је фикус претворен у - јастреба.
Иако је својевремено сама признала да нема ауторитет, а није га ни заслужила ("нисам изашла на изборе, немам своју странку... мени је ауторитет дат од неког ко је добио 56 одсто подршке директно од грађана") Ана Брнабић је временом дошло до закључка да има право да грди и отворено вређа сопствене суграђане.
- Немојте да будете толико лицемерни да цео дан шетате, а онда у 20 часова изађете на терасу и аплаудирате лекарима... Најгору ствар ћете урадити тим лекарима за које тапшете - поручивала је с висине док је, истовремено, остајала нема на жалбе здравствених (и других) радника да им је безбедност угрожена тиме што им је онемогућена употреба заштитне опреме.
Нисмо чули да је било шта предузела поводом тврдњи запослених Клинике "Лаза Лазаревић" и доказа изнетих у јавности, према којима је директорка те установе Ивана Сташевић Карличић свим лекарима строго забранила употребу рукавица "осим у случају мануелног контакта са пацијентима", док је оне који су се о ту безумну наредбу оглушили, кажњавала умањењем плате.
Али, уместо да једноставно призна да и Србија, као и цео свет, има проблем недостатка заштитне опреме и прихвати сваку помоћ у отклањању тог проблема, приредила нам је показну вежбу свог све израженијег "социјалног бициклизма" (понизност према надређеним и гажење подређених). Док је повлачењем спорног закључка поправљала слику српске власти у очума Запада, наставила је да оптужује новинарку која је бранила права здравствених радника ("Зашто је Ана Лалић ухапшена? Зато што је ширила лажне вести... У свакој нормалној земљи у оваквим ванредним стањима се за лажне вести приводе људи. Зато што се ствара паника, зато што ви рушите државу, зато што рушите здравствени систем").
Председница Кризног штаба који је грађанима - па и деци - последње вечери марта слао СМС са претњом "италијанским сценариом" није показала ни мрву стида и нелагоде кад је потом, за ширење панике, оптужила (неподнобне) новинаре. Напротив, чини се да се мање него обично мучила с матерњим језиком док је "душебрижничке тајкунске медије" оптужилада да "својим извештавањем забијају клипове у точкове напретка". И наравно да није мислила на тајкунски Пинк, на коме радо гостује, преко чије фреквенције се, уз много других лажних вести, емитује лаж о леку против болести за којим цео свет још увек трага.
Никакве чињенице, никакав осећај одговорности, никакво кућно васпитање, ништа, нажалост, није довољно да победи силу (љубав према вођи, пуку амбицију или страх да ће прорадити правосуђе) која председницу Владе наводи да изговори чак и ове хушкачке реченице упућене медијима који раде свој посао: "Је л не волите своју државу, је л треба ова епидемија да траје, шта је тачно интенција? Зато што мрзите Вучића, хоћете да уништите целу државу?"
Мало је, ипак, вероватно да ће удружено сиктање власти и њених пропагандиста успеди да оно мноштво доказа о томе ко уништава државу и њене институције сакрије од целе јавности - како од домаће, тако и светске, која све чешће добија прилику да сазна каквим су чудима изложени грађани Србије.
Има извора који тврде да је оволики труд Ане Брнабић у изградњи култа личности Александра Вучић амотивисан њеном жељом да добије прекоманду на мирнији, амбасадорски задатак. Али, зашто би јој "шеф" дозволио повлачење у времену које доноси све озбиљније проблеме. Можда би за особу великих амбиција, каква је Ана Брнабић, мудрије било да има у виду историјску поуку: оно што се не деси сада, односно на изборима који ће, очигледно бити смандрљани одмах по проглашењу "победе" над короном, може да се деси накнадно. Понекад, нажалост, у врло радикалном облику.
Који сценарио прети Србији сазнајте ОВДЕ.
Извор: НИН
