Иако је јавност и даље подељена у вези са тим да ли је Милошевићева владавина била огледало екстремног национализма или српског патриотизма, у једном су сагласни, овом реченицом је почео његов успон као и пад Титове Југославије.
Тадашњи председник Председништва СР Србије Иван Стамболић послао је председника Милошевића на Косово, да покуша да смири тамошњи српски народ. Тада политичар у успону, Милошевић је 24. априла 1987. године стигао у Косово Поље.
Хиљаде Срба, са једне стране измучених тензијом на Косову гурало се око Милошевића, покушавајући да се рукује са њим, док се он провлачио кроз масу. Уплашена од насиља, косовска полиција, коју су претежно чинили Албанци, користила је палице како би удаљила масу и одржавала контролу над ситуацијом. Демонстранти су им узвраћали паролама попут "Убице!" и "Ми смо Титови, Тито је наш".
Милошевић се убрзо обратио маси и одржао један од говора који ће обележити његову политичку и државничку каријеру.
-...Треба да останете ту и због предака и због потомака. Претке бисте обрукали, а потомке разочарали... - рекао им је он између осталог.
Након што се Милошевић обратио маси, ситуација је кренула нагоре. Демонстранти су желели да приђу ближе, а милиција је желела да их потисне. У свеопштем гурању се Милошевић нашао у комешању и на његове речи умирења упућене окупљенима, један му демонстрант довикује: „Али, бију нас! Бију нас!".
Милошевић тада изговара реченицу "Нико не сме да вас бије".
Само неколико месеци после Косова Поља, "освојио" је Осму седницу ЦК Савеза комуниста, победио је свог ментора и тада већ бившег пријатеља Ивана Стамболића. Постао је први изабрани председник Србије децембра 1990. године, Савез комуниста се распао, а убрзо за њим и Југославија.
Осим ратова који су за последицу имали распад тадашње државе, током Милошевићевог председничког мандата десило се и бомбардовање СР Југославије 1999. године од стране НАТО Алијансе. Агресија је трајала од 24. марта до 9. јуна, када је потписан Војно-технички споразум између КФОР-а и Владе Србије и тадашње СРЈ.
Дан касније у Савету безбедности УН-а усвојена је Резолуција 1244, а српска војска и полиција су се повукле са читаве територије Косова и Метохије.
Период владавине Слободана Милошевића окончан је октобра 2000. победом кандидата Демокатске опозиције Србије на изборима за председника СРЈ.
Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, током НАТО бомбардовања Србије (односно СРЈ), оптужницу против Милошевића. Ухапшен је 01. априла 2001. а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године, на Видовдан.
Умро од инфаркта у притвору Трибунала у Хагу, током суђења за ратне злочине и злочине против човечности на Косову и у Хрватској и за геноцид у Босни и Херцеговини. Милошевићеви посмртни остаци допремљени су из Хага у Београд 15. марта 2006, а три дана касније сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу.
Почела седница Савета безбедности УН о ситуацији на КиМ! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Телеграф
