Пише: Марк Вендепит, Global Research
Могуће је неколико сценарија, један оптимистичнији од другог, али цео систем може и пропасти. У сваком случају, мораће се доносити тешке одлуке.
Према главном економисти Financiial Times „ово је највећа криза са којом се свет суочио од Другог светског рата и највећа економска катастрофа од депресије 1930-их“.
Колапс цена на нафтном тржишту показује да глобална економија улази у веома тешко време и да се опоравак неће догодити скоро.
Потражња за нафтом је добар показатељ економске активности. Глобално гледано, та потражња је пала за чак трећину.
ММФ је управо објавио извештај о тој економској олуји. У најоптимистичнијем случају, ове године ће глобална економија бити 6,3 процената мања него што се очекивало пре коронавируса. Следеће године би раст био за 2,4 посто већи.
У том сценарију, процењено је да ће због кризе бити изгубљено 3.400 милијарди долара. То је једнако БДП-у свих земаља Јужне Америке и једном и по пута БДП Африке.
Изгледа грозно, и јесте, али тај износ је само једна седмина или мање од онога што се процењује да је „паркирано“ у пореским рајевима.
У случају да „карантини“ потрају дуже од јуна, и ако се нова „закључавања“ догоде 2021. - ММФ процењује да ће губитак упола већи (-8 одсто или 6.800 милијарди долара губитка).
У мање повољном - али реалнијем – сценарију: државна потрошња у богатим земљама повећаће се за 10 процентних поена БДП-а, а дуг ће се повећати за 20 процентних поена.
И све то под претпоставком да ће целокупни систем преживети.
У другом извештају ММФ упозорава: „Ова криза представља веома озбиљну претњу стабилности глобалног финансијског система. Након избијања Covid-19, финансијски услови су се заоштрили невиђеном брзином, оголивши неке 'пукотине' на глобалним финансијским тржиштима “.
Укупни светски дуг данас је достигао рекордних 253.000 милијарди долара. То је 322 одсто светског БДП-а. То је темпирана бомба.
Али, оно што данас још више забрињава су ризични сегменти кредитног тржишта. То значи: безвредне обвезнице, позајмљени кредити и кориштење приватног кредита.
Након кризе 2008. године, централне банке су убациле много новца на финансијска тржишта (тзв. „квантитативно олакшање“ или КЕ).
То је, заједно са екстремно ниским каматним стопама, довело до огромног финансијског балона и до стварања данашњих многих зомби-компанија и банака.
Према ММФ-у, вредност тог смећа порасла је на невероватних 9.000 милијарди долара. А ако се то почне урушавати и надокнађивати губитак осталих хиљаду милијарди долара као резултат Covid-19, криза 2008. ће бити слаба за поређење.
ММФ не каже без разлога: «Ова криза је као ниједна друга".
Дакле, постоје три сценарија: оптимистични (који се заправо своди на велику депресију), мање оптимистичан и прави пад.
При сваком од тих сценарија, потребна је огромна количина новца за заустављање кризе и опоравак.
Кључно је питање: одакле тај новац може доћи? Ко ће платити рачун?
Нема много избора. Или радно становништво или невероватно велики богаташи. Прво ће довести до огромног осиромашења, са свим могућим политичким последицама, и урониће економију још дубље у кризу због даљег пада куповне моћи.
Главни уредник Financial Times Рана Форухар фокусира се на то овако:
„Ако желимо да капитализам и либерална демократија преживе Covid-19, не можемо себи дозволити да поновимо грешку социјализације губитака и да приватизујмо приступ добити од пре десетак година“.
Другим речима, Covid-19 је темељно пореметио равнотежу снага. Финансијске и економске елите су у дефанзиви.
Економски модел у којем профит има предност над добробити људи и здрављем више није одржив.
Дошло је време за фундаменталне друштвене промене у корист људи који држе наше друштво на ногама током корона-кризе.
Увођење пореза на корону биће од суштинског значаја, али само за почетак. Биће потребно много више од тога.
У сваком случају, ово су узбудљива времена. Спремимо се.
Прочитајте ОВДЕ шта је то разобличио амерички лекар.
Извор: fakti. org
