Пише: Бошко Обрадовић, председник Двери
Када епидемија постане пандемија онда је враг однео шалу, али не и могућности да се све то искористи у предизборне сврхе, укине парламентарна демократија и остатак слободних медија, па и похапси и осуди преко интернета велики број људи. Али, ако избори зову и треба их што пре опослити да се не уђе у лето – онда вирус нагло губи снагу и почиње да се повлачи. Ово лудило мозга важи наравно само за Србију, јер су овде избори кључни параметар према коме се креће пандемијска крива.
Међутим, поставља се питање како сада наставити изборни процес у време пандемије? Зараза још увек хара, сваки дан имамо велики број мртвих и новозаражених, грађани су преплашени и забринути и за здравље и за егзистенцију, па избори не делују као право решење у овом тренутку. Али, ту је дежурна режимска струка која ће нам објаснити да је све у реду и да после панике да нам се спрема италијански и шпански сценарио и да ће гробља бити мала да нас све приме - слободно можемо на изборе. Режимска струка је радила у интересу режима и када је негирала постојање нове заразне болести и њену озбиљност, и када је уводила ригорозне мере да оправда увођење ванредног стања, и када је изненада променила реторику и сада покушава да нас убеди да је све прошло и да можемо нормално на изборе.
Владајући режим и његова струка вам неће одговорити на питање како није било могуће организовати скупштинско заседање уз забрану окупљања од преко 100 људи, а могуће је сада када важи забрана окупљања за више од двоје људи? Они прећуткују како ће изгледати скупљање више стотина хиљада потписа за све оне изборне листе које још увек нису скупиле потписе за републичке, покрајинске и локалне изборе? Нити било ко од њих сме да одговори како ће изгледати сам изборни дан у коме на сваком од 8500 бирачких места у Србији седи најмање 30 чланова бирачког одбора у једној просторији у затвореном читав дан, плус има контакт са милионима бирача?
Да ли је уопште нормално наставити изборни процес одмах по укидању ванредног стања док пандемија још увек траје? Да ли грађани могу тако брзо да се врате уобичајеном животу? Да ли ће их уопште занимати политика или основна егзистенција? Да ли ће ико желети да оде у страначке просторије и да потпис за било чију изборну листу? Како ће изгледати заштитне мере у свему томе? Какви су избори могући ако и даље траје опасност заразе и нема јавних окупљања, митинга, стандардне кампање? Да ли ће било ко сем председника и представника СНС Србије моћи да гостује на медијима када ни пре ни за време ванредног стања није могао? Какви су то онда избори?
Организација наставка изборног процеса по Ђурђевдану, одмах након укидања ванредног стања, коси се са елементарном здравственом и демократском логиком. То једноставно нема смисла и представља ризик по здравље становништва и крај демократије у Србији. Једино логично и конструктивно решење јесте одлагање изборног процеса за крај године и избор прелазне, техничке Владе у којој не би био нико од лидера власти или опозиције. Зар није много нормалније да се сада посветимо здрављу становништва и санирању негативних последица пандемије по економију и радна места, да у међувремену једна нестраначка влада стручњака ослободи медије и припреми услове за слободне и поштене изборе?
Или важи оно друго да у Србији под влашћу СНС нема места за логику и нормалност већ све мора бити подређено личном режиму Александра Вучића и новој изборној крађи која би, уз све ризике по здравље нације, након свега што смо доживели и упркос свему на брзину утврдила и проширила постојећу диктатуру?
Прочитајте ОВДЕ које ће две ствари бити забрањене у Србији и током маја.
Извор: Директно
