Пише: Јован Лакићевић
Прије неко вече учинио сам нешто што нормалан свијет обично не ради – укључио сам програм РТЦГ! Олакшавајућа околност ми је била намјера да још једном видим “Ђекну” и мог пријатеља Радосава. Кад оно, умјесто Радосава, угледам извјесног репортера Шофранца, како надуго и нашироко еглени са Џоном Далмотом (ако сам добро запамтио име), човјеком из самог врха Сувереног реда Малтешких витезова, са боравком у Њујорку.
Похвали се Џон како су их, прије неку годину, срели у Подгорици актуелни господари Црне Горе, на највишем нивоу и водили их до Цетиња „да виде у каквом су стању три велике хришћанске светиње“. Ријеч је, наравно, о Икони Богородице Филеремосе (чији је аутор, по легенди, апостол Лука), честицама Светог крста и руци Св. Јована Крститеља. (О овим светињама и њиховој необичној судбини објавио је, прије неколико деценија, сјајну и драгоцјену књигу, Будо Симоновић.)
Да подсјетим оне који, можда, мање знају: Икона је, по вољи црногорске УДБЕ, још давних дана, смјештена „на сигурно“, или, боље речено „на изволте“, у Државни музеј Ц.Г., пошто су из огрлице Богородице повађени сви крупнији драгуљи! То је онај исти музеј из кога је потоњих година, покрадено 1.400 експоната! (Да ли их је, уопте, толико укупно било?) Не би ме, уопште, изненадило да је данас тамо, умјесто иконе непроцјењиве вриједности – њена копија… И, да додам: када су, својевремено, питали једног америчког стручњака да каже колика је, отприлике, материјална вриједност Иконе, одговорио је, без много размишљања: “Вриједи колико три Црне Горе!“
По свједочењу часног човјека, покојног Момира Булатовића, Малтешки витезови су за њу, прије тридесет година, нудили 150 милиона евра. Кад се, као предсједник државе, обратио за савјет Митрополиту, добио је одговор: “Боже заклони, то се не продаје!“ Иначе, више пута обновљене молбе Митрополије врху ЦГ да се Икона придружи другим двијема светињама, јер су, истовремено, све три 1945. на најбруталнији начин из Острога „преузете на чување“ од црногорске УДБЕ, остале су без одговора!
Друге двије светиње налазе се у Цетињском манастиру.
Наша два саговорника с почетка текста споменуше и Великог мајстора Малтешког реда, Метју Фестинга и амбасадора Реда у Ц.Гори, Енрика Тућила (овај потоњи је недавно преминуо од короне, а као адвокат бранио је, својевремено, у великој шверцерској афери, у Италији, Мила Ђукановића!)
Све су прилике да је заташкавање ове афере премного коштало. Још се не зна, а тешко да ће се и знати, колико је све и коме подијељено и обећано новца. Бољи познаваоци кажу да су у питању – стотине милиона евра! Није немогуће да су у трошкове “покрића“ афере у Италији укалкулисане и ове три светиње!
Е, сад слиједи оно најважније. Помену „витез“ из Њујорка да су прошле године он и Велики мајстор Реда малтешких витезова „имали у Риму, дуге и плодне разговоре са предсједником Црне Горе и да су се око много тога – договорили“! Није тешко претпоставити да је у овај „посао столећа“ могао бити укључен и, донедавно амбасадор Црне Горе у Ватикану, др Антун Збутега, један од 7 црногорских „малтешких витезова“. Шта мислите, око чега ли су се то надуго и нашироко договарали?
Искрено, ја сам до јуче наивно мислио да су се црногорски челници (сва тројица), боравећи прошле године, са краћим размацима, у Ватикану, (шта ће атеисти у Ватикану?) са представницима његове дубоке државе договарали о озваничењу Конкордата, који је, прије 9 година, у име државе Црне Горе потписао И. Лукшић, односно о брзометном унијаћењу, па католичењу Црне Шуме, пардон – Горе и стварању Старчевићевог „католичког бедема“ дуж јадранске обале! Тамо је, ако се не варам, донедавно, „на обуци“, боравио и вјежбао рукопис, Мирашев новокомпоновани “владика“, Б. Бојовић! Он је, ваљда, у име нове ДПС цркве, умјесто смјехотворног и неписменог Мираша, требало да потпише тај документ!
Изгледа, међутим, да су ствари много озбиљније (ако такве уопште могу бити!). И да је на далеко чувени Закон о „слободи вјере“, уз очекивано заузимање манастира и црквених добара и протјеривање свештенства СПЦ, требало да, уз остало, „ослободи“ Црну Гору и од три највеће хришћанске светиње! (Наравно, по претходном договору и погодби у Риму.) Отуда и она чудна журба да се назовизакон усвоји у вампирско вријеме, као и безочна упорност да га сачувају од библијских литија! Страшно им се жури!
Ријеч је, дакле, о криминалној и богохулној трговини (у изгледу) наших безвјерника, који су небројено пута показали да се Бога не боје, а људи не стиде! Чини се да су и „закон“ и недавни, споменути римски договор „око много тога“, у истој функцији…
Ове три светиње је, иначе, по неким најновијим сазнањима, у наше крајеве донио Свети Сава, па су тек након тога, стигле на Малту, а потом у Русију...
Овај текст је само скроман покушај упозорења на скорашњи разговор на ТВЦГ, без цензуре (ишао је уживо), једног мирјанина онима који и више знају, и у прилици су да више брину и, ако Бог да, одлучују о судбини Црне Горе, њене вјере и цркве.
Прочитајте ОВДЕ како је Небојша Медојевић понизио Ранка Кривокапића.
Извор: ИН4С
