Пише: Велимир Ераковић
Даје нам снагу ,елан, даје нам живот. Писаћу вам о дјевојци која је обољела од короне и преминула. Као да је Бог чувао за себе, дао јој је љепоту виле. Дуга, плава коса је красила лице богиње. Осмјех и ведрина су увјек давали снагу и водили ме кроз живот. Кад год бих стао, она је била ту да ме покрене. А ја, ја сам заборавио да болест вреба и да јој требам више него икада. Да јој треба љубав, пажња и загрљај.
Живио сам неки свој живот, мислећи само на себе. Освјестила ме кад ми је рекла да болује од короне. Један тест је био довољан да се од раја направи пакао. Отишли смо у болницу и плава принцеза је остала тамо. Борили су се љекари колико су могли. Борили да јој спасе живот. Сваким даном, мени је била љепша. Али нијесам видио да нема сјаја у очима и да хита Господу. Једнога дана, доктор ми приђе и рече "Морамо је прикопчати на респиратор". Знао сам шта то значи. Питао сам га "Могу ли ја да дишем мјесто ње?" Не, добих одговор. Сада више не.
Прођоше ми кроз главу све лоше ствари, небрига, шале са оваквим злом и мањак љубави. Остах да стојим у холу болнице као кип. Након пар дана позва ме доктор и рече "Нажалост, отишла је". Плаву љепотицу, са свом својом лепотом, осмјехом, лицем боје ружа, а тијелом богиње су скинули са апарата. Гдје јe, питам опет? Доктор каже "Тамо гдје праведни почивају, код анђела" и оде низ ходник. За мене све стаде, читав живот, сјутра изгуби смисао и дио мене оде са њом. Други дио постаде свјестан да је корона опаки убица, подмукли који само вреба нову жртву. Зато пазимо своје ближње, јер сјутра већ може бити касно. Посвећено свим жртвама короне у Србији.
Црногорска полиција одвела супругу српског дипломате у карантин! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Правда
