Одговор на ово питање, према мишљењу повереника за заштиту података о личности Милана Мариновића зависи од околности које су претходиле тим телефонским позивима.
“Број телефона свакако представља податак о личности који је заштићен законом. Међутим, кључно је питање како су особе које су те бројеве проследили до њих дошли. Уколико су пацијенти изричито дозволили да се њихов број проследи надлежним органима како би са њима председник ступио у контакт, онда не можемо да кажемо да је закон прекршен. Такође, у хипотетичком сценарију, број пацијената могли су да дају и чланови његове или њене најуже породице”, каже Мариновић.
Ипак, како додаје, уколико не постоји изричит пристанак пацијената онда би могло да се изнесе претпоставка да су повређене одредбе Закона о заштити података о личности.
Упитан да ли ће канцеларија Повереника извршити надзор како би се установило да ли је у конкретном случају прекршен закон, Мариновић наглашава да је канцеларија за време трајања епидемије суспендовала све активности које би могли да допринесу ширењу заразе.
“Ми смо већ јавно објавили да се, за време трајања ванредног стања, све обуке и редовне, унапред заказане контроле, одлажу до окончања ванредног стања. Исто важи и за случајеве који дођу до нас током трајања ванредног стања. Да бисмо ефектно проверили да ли је у овом случају повређен закон, наши службеници би морали да оду у ковид болнице, што би у датим околностима представљао ризик по ширење заразе. Након окончања ванредног стања ћемо размотрити у којим све случајевима треба спровести надзор”, каже Мариновић.
Право на заштиту података о личности, поред закона, штити и Устав Србије који наводи да је забрањена и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени.
Према мишљењу Бојане Селаковић, програмске директорке Грађанских иницијатива, прослеђивање бројева телефона пацијената који су заражени вирусом корона, свакако спада у повреду права које гарантује Устав.
“Мој утисак је да се тренутно уопште не води рачуна о заштити људских права. То што нешто делује да служи сврси охрабрења у даљој борби против болести, никако не може да буде изговор за непоштовање људских права. Проблем је што се та лествица поштовања права константно спушта, а једном када се спусти, јако тешко се враћа назад”, наводи Селаковић.
Подсетимо, случај са позивањем пацијената није први пут да се председник Вучић нашао на мети критике због односа према особама које се налазе на лечењу.
У фебруару прошле године председник Србије је на својим профилима на друштвеним мрежама објавио фотографију са дечаком који се лечио на Одељењу онкологије у Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић“. Већина критика односила се на то што је Вучићу дозвољено да уђе у собу дечака, иако су у том тренутку биле забрањене посете због епидемије грипа, као и чињенице да на фотографији не носи заштитну маску.
Очинска фигура и изливи патетике
Драшко Карађиновић, из организације „Доктори против корупције“ наглашава да се нација тренутно налази у стању колективне психозе и да се у тим околностима тражи вођа, очинска фигура која ће да брине о свему и за свакога.
“Председник Вучић на тој чињеници креира емоционални наратив који одговара захтевима већине, па одатле изливи патетике, забринутости, љутње, драматичности“, каже Карађиновић, уз опаску да су, с обзиром на структурну несређеност нашег здравства, досадашњи резултати у сузбијању епидемије ковид-19 позитивни.
Прочитајте ОВДЕ зашто Александар Вучић мора у карантин.
Извор: Данас
