Држава Србија је у правом моменту реаговала и повлачила потезе како би заштитила становништво од короне, међутим, нашу земљу није могло заобићи нешто што је погодило цео свет.

За разлику од Швеђана или Енглеза, ми се нисмо одлучили да у старту природно стварамо колективни имунитет, што се испоставило као добро јер се ради о новом вирусу, оцењују стручњаци.

- Ако преко 60 одсто становништва стекне антитела, онда ћемо имати колективни имунитет и то је веома важан податак који може да нас доведе дотле да ми као земља будемо мирни. На то су ишли Швеђани, међутим не успева им, они имају јак здравствени систем, имају тај социјално-медицински део врло добро решен, али код њих то ипак није успело. Енглези су тако кренули, па су доживели велики удар, и онда су и они почели да уводе мере рестрикције и ограничења кретања, све мере које смо ми још одавно увели - објашњава епидемиолог Бранислав Тиодоровић.

Два приступа

Да ћемо стећи колективни имунитет, није искључено јер, како је објаснио др Тиодоровић, сигурно је да ће се разболети око 60-70 одсто популације у Србији, али да је питање само у ком интервалу.

- Важно је само да се оболели правилно збрину, од заражених, 80 одсто њих нема симптоме или има веома благе, док 20 одсто ће имати од средње до тешке клиничке слике - каже Тиодоровић.

Неке од земаља које су покушале да створе природни имунитет су Велика Британија, Шведска и још неке, што је резултирало великим бројем заражених али и умрлих. Примера ради, Велика Британија у овом тренутку има 51.608 оболелих, 5.373 умрла, док је излечено свега 135. Шведска има 7.693 заражена, умрло је 591, а излечено је свега 205 људи. Наши подаци су другачији, имамо 2.447 заражених, 61 умрли, а излечили смо 118, што у поређењу са другим земљама не изгледа толико лоше.

Имунолог др Татјана Рађеновић Петковић објашњава да се колективни имунитет стиче вакцинацијом и да је то оно што смо постигли код малих богиња. Она сматра да је добар потез државе што нисмо од старта кренули да стварамо природни имунитет.

- Када је добар део популације имунизован на одређену болест, практично је и онај неимунизовани део становништва заштићен тиме тако што је немогућа трансмисија вируса, јер већина људи на тај начин има антитела. У овом случају ради се о новом непознатом вирусу за који још увек не знамо какав имуни одговор ствара, како ће се мењати у будућности, како ће мутирати, тако да је врло незахвално давати прогнозе о колективном имунитету. С друге стране, природни пут носи велики ризик од озбиљних клиничких слика и последица, а вакцинација је исправан пут којим би се омогућио имунитет великог дела популације, односно онемогућило ширење вируса. Концепт који су примењивали у неким земљама стварање природног имунитета, показао се лошим и сви су одустали. Добро је да ми нисмо ни покушавали тако нешто, мере изолације су се показале као једине исправне које дају резултате - каже др Рађеновић Петковић из Центра за медицинску и клиничку биохемију Клиничког центра у Нишу.

Колико се вирус задржава у телу

Вирус корона, Ковид-19, још увек је у фази проучавања, па се са прецизношћу не може рећи колико се дуго вирус задржава у телу, а касније и колико се излучује након што се особа зарази. Оно што се зна јесте да ће након окончања пандемије научници из области медицине дати најпрецизније податке о новом вирусу када се сакупе сва искуства из претходног периода.

Вирус има сличности са грипом, појављују се слични симптоми, али процес болести се развија брже, док опоравак траје знатно дуже него код обичног вируса.

- Вирус се још увек проучава, има пуно питања, највише тамо одакле је и кренуо, из Кине, Јапана, Јужне Кореје. Постоје неке претпоставке на основу којих ми тренутно имамо сазнања, а то је да би неко био излечен, он мора да има мирну клиничку слику, да има потпуно мирне биохемијске налазе, као и два негативна теста на Цовид-19 у размаку од 48 часова. То је став Светске здравствене организације. Међутим, може се догодити да код некога остане вирус и такве људе називамо вирусоношама. То није много забележено и морам да нагласим да то није научно потпуно потврђено, да се после клиничког оздрављења деси да имунолошки та особа има вирус и да се он адаптирао на организам. То је више у неким оквирима претпоставке, а о самом вирусу ће све бити познато тек након што се ураде сва потребна истраживања и испитивања - објашњава др Тиодоровић.

Вирус опстаје само ако се налази у организму и преноси се са једне особе на другу. Он не лебди у ваздуху, али се преноси капљичним путем, или ако сте имали физички контакт са зараженом особом, а након тога сте дотакли уста, очи или нос. Дужина опоравка је од 14 до 28 дана. Оно што је за нас важно у овом тренутку је да будемо дисциплиновани, да спречимо ширење инфекције и одржавамо дистанцу. За нас као становништво важно је да након епидемије стекнемо колективни имунитет да бисмо вирус на јесен, ако се појави, дочекали спремни.

О вирусу се сваког дана сазнаје нешто ново

О Ковиду 19 свакога дана сазнајемо нешто ново, објашњавају наши лекари, оно што се до сада зна јесте да овај вирус може и те како бити опасан за оне чији организам не даје добар имуни одговор.

- Када су у организму већ створена антитела, она елиминишу антигене, а то су вируси. То аутоматски значи да је мала вероватноћа да се у излучевинама, секретима налази вирус, због чега је и потребно да знамо да је тест два пута потврдио да је неко негативан на вирус. Много се о вирусу не зна, сви у свету лутају, траже одговоре, слушају туђа искуства и она сада пристижу са свих страна. Много је дилема, недоумица, појављују се свакакве вести, биће времена да се о овом вирусу више зна када се обраде подаци, а ми се упознамо са њима - објашњава за "Блиц" др Стева Станишић, инфектолог на Клиници за инфективне болести Клиничког центра у Нишу.

Банкротирала једна од највећих гасних компанија у САД. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц