Обрадовић је у два мандата био председник НУНС-а. Оснивач је новина "Врањских", најугледније и најцитираније редакције на југу Србије која је под огромним притиском актуелне власти морала да престане са радом 2017. после 23 године постојања и одштампаних 1.069 бројева.
Како оцењујете извештавање медија у време пандемије и ванредног стања. Да ли до грађана допиру тачне и проверене информације?
- Извињавам се што морам да на питање одговорим питањем: да ли су пре ванредног стања грађани добијали тачне и проверене информације или смо на делу имали огољену пропагандну режимску машинерију? Мислите да је могуће да одједном, преко ноћи, информери, пинкови, ћевабжије са Студија Б, одједном постану професионални и одговорни медији који поштују етичке стандарде и истину, пре свега. Плашим се да то није могуће. Сигуран сам да ће се пре или касније показати колико су ти "медији" који су под контролом режима лагали и манипулисали информацијама - каже Обрадовић.
Струка је признала да су на почетку епидемије саопштаване лажне информације. Ког дана је са конференције за новинаре Кризног штаба и челних људи државе пласирана највећа лаж?
- Извините, али мени помало смета тај сада већ изанђали термин "струка" јер ми се чини да се ту свашта трпа, од оних људи који заиста поштено раде свој посао, за које и не знамо, до разних циркузаната и амбициозних барбика. А, што се тиче лажи, највећа обмана је, чини ми се, сама теза да се о свим мерама искључиво пита "струка". Вучићу је било неопходно, због адекватног мизансцена, да буде окружен "белим мантилима", пронашао је оне који су пристали на тај игроказ и то је та "струка". То је пејсаж за наивне, оне који још нису схватили да Александар Вучић никада до сада није слушао "струку", већ се искључиво водио за својим политичким
интересима било да је реч о медицини, архитектури, грађевинарству или спољној политици. Нема никаквог разлога да и овога пута буде другачије.
Да ли грађани знају шта се у овом тренутку дешава у Србији? Колико режимски медији спинују стварност, а колико нережимски имају могућности да извештавају правовремено и истинито?
- Већина грађана је слуђена, збуњена и уплашена управо захваљујући тој спинованој стварности коју им нуде режимски медији. Кад вам једног дана нуде шопинг у Милану, а убрзо затим ти исти вас шаљу на гробље, онда се с правом запитате о чему се ради. И ту правите кључну грешку. Тражите рационално објашњење у поступцима овог режима и онда када не успете у томе, јер је то немогућа мисија, ви више нисте грађанин већ део масе. Е, то је оно што власт жели - не постојите ви, већ сте претворени у МИ, односно постајете само јединка у маси испраног мозга којом се најлакше манипулише. Вучић је, на жалост, упео у томе. Уништио је грађане и претворио већину Србије у масу коју његови медији обликују у складу са потребама власти. Малобројни професионални медији, изнурени, ограниченог домета, покушавају да се супроставе тој фатаморгани, али са капацитетима и у овим околностима просто не могу да допру до значајнијег броја људи.
На ранг листи Репортера без граница Србија је пала за још три позиције и сада се налази на 93. месту. Шта то значи?
- Не само у извештају Репортера без граница, већ и на ранг листама готово свих релевантних организација које се баве медијским слободама, Србија се сврстава у групу аутократских режима. Власт се, међутим, не узбуђује много због тога. А и нема разлога јер не осећа никакве последице, нити трпи неке санкције. Европска унија, али и већи део међународне заједнице спреман је да затвори једно око пред гушењем слободе медије све док им је Вучић потребан као партнер за решавање важнијих питања као што је, пре свега, Косово.
Да ли је у Србији под Вучићем опасно бити новинар?
- Пример нашег колеге Милана Јовановића показује шта све ризикују новинари који раде у медијима који нису под контролом режима. Ових дана су претили Кесићу, Ивану Ивановићу, вређали су Жаклину Таталовић, Ана Лалић је хапшена... Новинарство је данас у Србији једно од најризичнијих професија јер ако се нечега плаши ова власт, онда је то - истина. И ту функционише принцип спојених судова. Што је више махинација власти, лоповлука, корупције, то ће притисак на новинаре бити жешћи и бескрупулознији. Мислим да новинаре нережимских медија тек чекају велика искушења јер власт све теже успева да сакрије од јавности пре свега висок ниво корупције. У таквој ситуацији, професионални новинари постају главни непријатељ и власти и таблоида који стварају од њих покретне мете.
Како је срозано новинарство у Србији? Утицај професионалних медија је сведен на минимум.
- То је дуготрајан процес у коме нема невиних. Ми морамо да признамо, на једној страни, да од 2000. године на овамо нисмо имали политичку елиту која је на медије гледала као на четврти стуб демократије, већ углавном као средство да се дође и остане што дуже на власти. Новинари, опет, нису уложили довољно напора да се системски осигурају од ситуације да на власт рецимо дође неко попут Вучића и претвори медијску сцену у свој лични сервис.Ту кратковидост сада скупо плаћамо и ја се надам да ћемо имати то на уму када овај режим оде на сметлиште историје.
Колико је томе допринео и немали број наших колега који су служили свим режимима, од Милошевића до Вучића?
- Нису они криви већ сви ми који нисмо успели да све ово време успоставимо јасне етичке стандарде унутар професије. Али нису они највећи проблем. Било је и биће таквих људи не само у новинарству, већ и у свим другим областима живота. Ми, међутим, данас на делу имамо управо људе који су били део злочиначког режима Слободана Милошевића. На сцени су разни вучелићи, дмитровићи, да не спомињем Жељка Митровића. Они су живи споменици нашег потонућа не само у новинарству, већ и у друштву уопште.
Шта мислите о "колегама" који никад ништа критички и аргументовано нису написали против власти, и који никада нису указали на неку лошу друштвену појаву, али зато сваки дан пишу разне бљувотине и неистине. Јесу ли они новинари?
- То су обични пропагандисти који су, међутим, важан стуб режима, део политичке машинерије владајуће странке. Зато их не треба потцењивати јер сам сигуран да би се СНС распао у парампарчад за неколико месеци уколико бисмо унормалили медијску сцену. То зна врло добро и Вучић и контрола над медијима је последња ствар које ће се он одрећи без обзира да ли то од њега траже грађани, опозиција или међународна заједница. Он једино може да опстане на том медијском моделу који подразумева безобзирну манипулацију и "новинаре" који свакодневно трују друштво у целини сводећи новинарство на простаклук, вређање, лагање…
Како ви правите градацију између режимских и нережимских медија?
- Мислим да је таква подела заправо подвала Александра Вучића. Он и његово најближе окружење све време раде на пласирању тезе да не постоји професионално, слободно новинарство. Они гурају оно мало слободних медија у политички ров желећи да их дискредитују као "опозиционе" или "тајкунске". На тај начин желе заправо да релативизују извештавање ових медија о многобројним аферама у које су уплетени чак и највиши носиоци власти. Не треба наседати на ту замку. Постоје професионални и пропагандистички медији. Свака друга подела је погрешна - закључио је Обрадовић.
Какви су то уносни послови породице Кисић, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Директно
