Вође ове организације били су Драгутин Димитријевић Апис, Илија Радивојевић и Богдан Раденковић, а циљ оганизације ослобођење и уједињење Срба. Почетак организације сеже у 1901. годину када се група нижих официра на челу са Аписом састала и сковала заверу против тадашње династије Обреновић. Историчар Срђан Граовац каже да је прича о "Црној руци" заправо сведочење колико је јак утицај војних кругова био у то време у Србији.

- Наши официри су у 19. веку школовани на престижним војним академијама у иностранству. Замислите да у земљи где је 95 одсто људи неписмено, имате тако једну образовану касту. Одлучили су да се неће бавити само војним позивом и почели су да се мешају и у политику, сматрали су да су политичари штетни и корумпирани, да се боре једино око доминације над државном касом. Зато и учествују у убиству Обреновића - рекао је Граовац.

Мајски преврат

Када је учињен Мајски преврат, државни удар у ком су убијени краљ Александар Обреновић и његова жена, краљица Драга, Србија је имала три центра моћи, сматра Граовац. Владу на челу са Николом Пашићем, краља Петра Карађорђевића и двор који је ограничен Уставом, те трећи центар моћи, војску. Они се боре за доминацију, удружују се два против једног... У тадашњој Европи биле су популарне сличне организације, попут ове коју је основала већина завереника Мајског преврата и званично је назвала "Уједињење или смрт". Оснивање су иначе пропратиле и тадашње новине.

Они су сматрали да мора постојати организација која ће деловати тамо где српска влада не може и не сме. Пре свега у Санџаку, Македонији и на Косову које су биле у Османском царству. Многи се историчари неће сложити, али мишљења сам да је ова организација имала и нит пројугословенског карактера. Апис је приликом стрељања поред реченице "живела велика Србија" рекао и "живела Југославија" - наставља наш саговорник.

Сарајевски атентат

После аустроугарске анексије Босне и Херцеговине 1908, године долази и до реактивирања организације "Уједињење или смрт". Апис тада као руководилац обавештајне службе и његови другови утицали су на Младу Босну и многе сличне организације у тадашњој Аустроугарској. Није спорно да је финансирао и новчано помагао рад Младе Босне. Није спорно ни да их је наоружавао. Спорно је по Граовцу једино да ли су издали наређење да се изврши атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Око тога расправе трају до данас.

- Сведочења говоре да је Апис био обавештен о свему. Једна теорија каже да је Апис у први мах чак дао дозволу за атентат, а онда ју је повукао и покушао да их упозори да то не раде, али су Младобосанци ипак то спровели у дело. Апис је можда сматрао да ће се влада овим убиством наћи под ударом Аустроугарске, што ће он да искористи за рушење радикала, међутим то је била прескупа цена и предомислио се. Друга теорија тврди да је Апис радио по инструкцијама и за немачку обавештајну службу. За то немамо доказе, али имамо индиције. После Мајског преврата, Европа се згражавала над убиством краља и краљице. Ипак то није сметало да Апис само пар година након тога добије могућност да се усавршава у Берлину иако је директно учествовао у убиству које је Европа жестоко осудила - каже Граовац.

Неизбежан сукоб

Доласком Александра Карађорђевића, млађег и амбициознијег краља, почиње и стварање противтеже у војним редовима. Он се окружио официрима који нису били наклоњени "Црној руци", попут Живојина Мишића. Вређање краља и претње да ће многи по повратку са Крфа морати да прођу кроз "шпалир мачева" официрима блиским краљу дало је на знање како ће сукоб са "црнорукцима" морати убрзо да се деси.

Сукоб тако ескалира 1916. године. Солунски фронт и страна војна команда, уз одлазак Радомира Путника, заштитника Аписа, дали су влади и краљу могућност за коначан обрачун. Апис је ухапшен и осуђен на смрт стрељањем, што је и учињено 24. јуна 1917. године. Ухапшено је и неколико десетина његових сарадника. Због издаје земље и покушаја убиства краља и председника владе. Код ухапшеног генералштабног пуковника Драгутина Димитријевића Аписа, члана Врховне централне управе "Црне руке", нађен је оригиналан устав организације од 9. маја 1911. године, што је био и један од доказа против њега.

Мустафа Голубић

Појединци из ове организације настављају да делују и имају последице на судбину ових простора и много година после. Граовац каже су "црнорукци" били идеалисти, животе су скончавали сиромашни, а неки од њих су касније приступали и комунистима. Један од најинтригантнијих је и Мустафа Голубић, који је постао један од најистакнутијих оперативаца и шпијуна Совјетског Савеза.

Голубић је био део организације иако не на високом положају. Поштовао је Аписа и отворено претио Карађорђевићу да ће се осветити. Многи су попут њега после Првог рата постали сарадници совјетске обавештајне службе. Њихов утицај је био јак иако нису формално постојали. "Црна рука" је најјача тајна организација у првој половини двадесетог века, ни пре ни после није било тако моћне групе - закључио је историчар.

"Уједињење или смрт"

- Организација "Уједињење или смрт", позната и као "Црна рука", основана је 9. маја 1911. године у Београду.

- Апис је лично предводио групу официра који су извршили пуч у Старом двору у ноћи између 10. и 11. јуна 1903. године, односно 28. и 29. маја по старом календару.

- Два дана после аустроугарске анексије БиХ, група српских министара, званичника и генерала у Београду је, 8. октобра 1908. године, основала "Народну одбрану", полутајно пансрпско удружење. Тада долази и до реактивирања организације "Уједињење или смрт", коју су углавном чинили бивши чланови "Црне руке".

- На Солунском фронту одлучено је да се уклоне најистакнутији припадници „Црне руке”, која је тада званично била распуштена.

- Драгутин Димитријевић Апис стрељан је 24. јуна 1917. године.

Колике везе има власт са балканским подземљем, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Блиц