Певачица Светлана Цеца Ражнатовић кључни је сведок полицијске акције „Сабља”, у којој је открила заверу земунског клана против премијера Србије Зорана Ђинђића. Премијер српске владе убијен је 12. марта 2003. године, а Цеца је убрзо ухапшена, после чега је током саслушања испричала детаље о томе како се криминална група из Шилерове улице месецима спремала да ликвидира Ђинђића. Да је Арканова удовица своја сазнања раније испричала полицији, можда би други, мартовски атентат на тадашњег премијера био спречен. Највећа акција српске полиције „Сабља” изведена је после убиства Ђинђића, у време када је у земљи било проглашено ванредно стање. Међу 12.000 ухапшених, нашла се Ражнатовићева због блиских веза с вођама земунског клана Душаном Спасојевићем Шиптаром и Милетом Луковићем, као и бившим командантом Јединице за специјалне операције Милорадом Улемеком Легијом. О њиховим блиским контактима, између осталог, сведочили су и емитовани видео-снимци са заједничких дружења Цеце и озлоглашених „земунаца”.

Након хапшења, инспектори СБПОК-а саслушали су певачицу, а она је испричала драматичну ситуацију уочи инсцениране саобраћајке код хале Лимес у којој је главна мета био српски премијер. Како је објаснила, пратила је утакмицу Обилића на стадиону кад ју је позвао вођа земунског клана Душан Спасојевић Шиптар и усплахирено јој рекао да морају што пре да се виде. Одговорила је да тренутно не може јер њени играју важну утакмицу. Спасојевић је инсистирао, казао је да је хитно. Схватила је да му гори под ногама и рекла је да је позове кад стигне код Обилића.

Није прошло много времена, Цеци је зазвонио телефон, на вези је био Душан. Већ је стигао. Певачица је накратко напустила ложу. Испред стадиона, у црном половном аутомобилу седели су Спасојевић и Луковић. Чим су видели да она долази, изашли су из возила. Душан је, како је објаснила, деловао узнемирено. Бацила је поглед на унутрашњост возила и на задњем седишту угледала њој непознату особу изразито плаве косе. „Уљез” са задњег седишта није излазио из возила нити је било шта рекао. Спасојевић јој је тада саопштио да ће им требати њена помоћ кад се нешто деси. Онда је нервозно почео да објашњава како овај (премијер Ђинђић) хоће све да их похапси, и да, уколико се нешто деси, он треба да им у првом моменту, накратко, обезбеди штек у својој кући. Како је објаснила инспекторима, није смела директно да каже да то неће и не може, већ је почела да се извлачи на то да у њеној кући бораве кућне помоћнице и припадници обезбеђења и да ће их неко сигурно снимити. Спасојевић ју је, међутим, уверавао да нема разлога да брине, да ће се ствар удесити тако да ће они само накратко боравити код ње и да ће се појавити тако да их не опази нико ко се буде затекао у кући. Немајући куд, како је рекла, пристала је. Потом се вратила на стадион, одгледала финиш утакмице, а драматични разговор с вођама „земунаца” испричала је од речи до речи својој сестри Лидији. У наредним данима није смела да гаси мобилни телефон да не би испала провидна, а с друге стране страховала је да на дисплеју не угледа Шиптарев телефонски број. Ништа се није дешавало све до 21. фебруара, када је на вестима чула да је изведен неуспешан напад на премијера Ђинђића.

„На аутопуту Е-75 код хале Лимес у Београду, теретно возило аустријских регистрационих таблица, без видљивог повода, нагло је променило правац кретања и пресекло пут колони возила у којој се налазио председник Владе Србије др Зоран Ђинђић са члановима делегације која је кренула на службени пут у Бањалуку. Крајњом присебношћу возача председника Владе, избегнута је трагедија. Возач камиона је покушао да побегне с лица места”, била је ударна вест тог дана на свим телевизијама. Испоставило се да је камион возио истакнути члан земунског клана Дејан Миленковић Багзи, који је убрзо ухапшен, а потом и под неразјашњеним околносима пуштен из притвора. Багзи ће касније постати сведок сарадник против земунског клана у процесу за убиство српског премијера, као и за њихова бројна убиства и отмице.

Инспектори су Цецин исказ узели с резервом, али им је њене речи потврдила певачицина сестра Лидија Оцокољић.

Инспектори који су саслушавали Цецу узели су њен исказ с резервом јер им је требала потврда свега што је рекла. У наредним данима обавили су разговор с Цецином сестром Лидијом Оцокољић. Међутим, она им ништа није открила. С Лидијом је у континуитету разговарано најмање шест дана, безуспешно, да би се седмог дана коначно сломила и до детаља рекла све што јој је Цеца поверила о сусрету са Спасојевићем испред Обилићевог стадиона. Приче су им се до последње појединости поклопиле. Наредног дана, разговор с Цецом обавио је тужилац за организовани криминал Јован Пријић. Цеца је рекла да ће по цену живота поновити све што је рекла инспекторима. Тако је и било. Пре него што ће званичну изјаву дати Пријићу, један од инспектора је Цеци рекао да је Лидија тврд орах и да су је на једвите јаде навели да исприча шта јој је поверила о Спасојевићу и Луковићу.

Цеца је на то рекла: „Знате, мој покојни супруг често је знао да каже да би, кад би сутра опљачкао банку, то једино Лидији могао да повери, јер од ње нема шансе да неко извуче било какву информацију.”

У притвору је провела четири месеца, а у знак протеста што је толико дуго држе у Централном затвору на Тргу републике, Цеци је јуна 2003. године одржан концерт подршке.

"Да сам знала да ћу завршити у ЦЗ-у и бити једини фудбалски лопов, а потом носити наногицу… Па, могла сам и ја лако да одем у странпутицу. Мораш да знаш који су твоји следећи потези, или да трпиш и ћутиш, као што сам ја урадила, или да се буниш. Али да сам се бунила, ништа не бих урадила. Ја не прихватам то „слаб сам, не могу”. Не, мораш. Живот је континуирана борба. За шта сам се ухватила, дебело сам платила" једна је од Цециних изјава након „Сабље”.

Цецин ЦЗ и "Валтер"

Приликом претреса породичне куће у Љутице Богдана 3, полиција је пронашла и запленила велику количину оружја. Цеца је тада тврдила да у кући постоји једна просторија којој је само Аркан имао приступ и да није знала шта се у њој налази. Полиција је, према потврди о одузетим предметима из 17. марта 2003. године, у кући Ражнатовићеве пронашла арсенал оружја који чине пиштољи марке ЦЗ99, „лугер”, ВДЗ, „взор 50″, револвери „смит и весон”, „тропер”, више различитих врста метака, пригушивач за хеклер, двогледи, објективи, нож, капе с прорезима, службене лисице и лисице за везивање палчева, списи с белешкама, диктафон и друго. Иако је Светлана Ражнатовић тврдила да не зна шта се све налазило у кући, међу заплењеним предметима су и два оружна листа на њено име – за пиштоље марке ЦЗ и „валтер”.

Фолк певачица нагодила се с Вишим тужилаштвом у Београду и признала да је противправно присвајала новац од трансфера фудбалера ФК Обилић у иностране клубове у замену за годину дана кућног затвора и милион и по евра новчане казне.

Тим споразумом обухваћена је и њена сестра Лидија Оцокољић, која се нагодила с тужилаштвом да призна да је помагала сестри у малверзацијама с трансфером фудбалера у замену за шест месеци кућног затвора. Више тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против Светлане – Цеце Ражнатовић због сумње да је са сарадницима противправно присвојила око четири милиона немачких марака и више од три милиона долара од трансфера фудбалера ФК Обилић у иностране клубове. После осам година истраге, која је више пута проширивана, осим Ражнатовићеве, оптужницом су обухваћени њена сестра Лидија због незаконите продаје 10 фудбалера и некадашњи руководиоци ФК Обилић Драгиша Бинић и Јован Димитријевић због продаје једног играча. После подизања оптужнице, Више тужилаштво је наложило спровођење финансијске истраге против Ражнатовићеве и њених сарадника како би се утврдило да ли је њена имовина већа од легално стечених прихода. Истрага против Ражнатовићеве покренута је још у априлу 2003. године због недозвољеног држања оружја, пошто је била ухапшена у акцији „Сабља”, а у вили у којој је живела пронађено је више комада ватреног оружја.

П**ко, ти не знаш ко стоји иза мене

Директор ФК Млади пролетер Александар Оларевић такође је тужио Цецу и супруга њене сестре Лидије, фудбалера Предрага Оцокољића за насилничко понашање и неколико претњи смрћу, како је описано у допуни Оларевићеве кривичне пријаве. У оптужници Првог основног суда у Београду наводи се да је Ражнатовићева вређала Оларевића: „П**ко једна, крадеш клуб од моје сирочади, да је Аркан жив, ти сигурно не би тако радио.” Такође је, према наводима оптужнице, додала: „Ти не знаш ко стоји иза мене, који људи и које институције.”

Није признала позајмицу

Виши суд у Београду одбио је тужбу бившег Аркановог саборца Војислава Ђурковића из Бијељине против Цеце којом је тражио од ње исплату дуга од 116.000 евра с каматама. Те паре је он још 1997. године позајмио њеном покојном супругу Жељку Ражнатовићу Аркану. У поновљеном поступку, који траје дуже од деценију и по, суд је констатовао да не постоје докази на основу којих би се са сигурношћу могло утврдити да је тужилац заиста позајмио Аркану наведену суму. Претходно је, крајем 2011. године, бивши Други општински суд донео пресуду у корист Ђурковића и наложио да му певачица врати тражени новац. Први основни суд је затим правоснажним решењем преломио да Цеца мора ради наплате дуга да прода спрат куће у Улици Љутице Богдана, величине од око 140 квадрата. Међутим, њен пуномоћник се жалио Врховном касационом суду, који је ту пресуду поништио и наложио ново суђење. Ђурковић, огорчен пресудом, најавио је да ће се жалити Суду за људска права у Стразбуру.

"Искрено, нисам ни очекивао другачију пресуду, с обзиром на то да је Цеца заштићена као бели медвед. Било која власт да је у Србији, она увек пролази некажњено."

Овај текст је изазвао буру на коментара на Фејсбуку. Мишљења су подељена, неки су на страни Чедомира Јовановића, а други на страни Цеце Ражнатовић.

Прочитајте ОВДЕ   ко је то разбио блокаду и где.

Извор: Курир