Пише: Велимир Ераковић
Рођен је у Херцеговини Мркоњићи, Попово поље 1610 године од породице Јовановић. Пошто је тада владао данак у крви отац га шаље у скривени манастир Завалу, гдје је игуман већ био његов стриц Серафим. Ту учи црквену писменост, а након неколико година прелази у манастир Тврдош гдје узима монашки постриг и добија свештенички чин, парох поповопољски. Касније прелази у Пећку патријаршију, гдје је рукоположен за Епископа Захумско Херцеговачког. Потом ће додати титулу и Скендериски. Био је под сталним нападима Турака, па кад је разорен манастир Тврдош, прелази у Црну Гору и са њим непроцјењива благодат која и дан данас сија и обасипа вјерни народ. У Острошком камену, помажући болесним, убогим и немоћним прави манастир Острог. Његова чуда се не могу пребројати како тад, тако и у данашње вријеме.
Упокојио се 1671 године. Сахрањен је, а након седам година 1678 светитељ се јави у сну настојитељу манастира Свети Лука у Жупи код Никшића игуману Рафаилу Косијеревцу и нареди му да дође у Острог и отвори његов гроб. Други пут кад му се јави он то исприча братији манастира која држећи се молитвених правила и и седам дана служећи литургије гроб отвори. Пред њима се отвори нетрулежно, потпуно очувано тијело, које бијаше жуто као восак и мирисаше. Монаси узеше његово свето тијело, положише у ковчег и и пренесоше у храм Ваведења пресвете Богородице гдје и данас почива. Од тада па до данашњих дана без престанка чудотвори и помаже.Нападан је од свих освајача, комуниста највише али је опстао и опстајаће увјек.
Митрополија Црногорско приморска се потрудила да од манастира Острог направи велико и надалеко познато светилиште приступачно свима којима је помоћ светитеља потребна. Ту су уз доњи манастир и двије цркве, Црква Свете Тројице и црква Великомученика Станка подигнута уз благослов Митрополита гдје почивају његове нетрулежне руке. Постоје и конаци,а обичај је да се преспава под ведрим небом. Познат је и ван граница Српске православне цркве и читавој васељени. На његов празник 12 маја окупља се на хиљаде Срба из свих делова гдје живе. Црне Горе, Србије, Херцеговине и осталих дијелова Републике Српске, као и из дијаспоре само да би присуствовали светој литургији и помолили се светитељу. И тако је било увјек и биће.
Митрополит Амфилохије Радовић је већ најавио хиљаде људи под Острогом тај дан, а Епископу Будимљанско Никшићком Јоаникију да сам одлучи оће ли у литији бити сам црквени клир или ће и поред забране народ као и до сад испунити Никшић. Власт и НТК су већ пожурили да обавјесте да никакво окупљање не смије бити због вируса који још траје. Како Владике одлуче тако мора бити и мора се поштовати њихова ријеч. Јасно је да полиција користи сваки детаљ да се обрачуна са црквом и свештенством у Црној Гори, али је јасна и порука Епископског савјета на челу са Митрополитом да ће се литије наставити и да ће опет бити пуни тргови оних вјерника који се боре да по сваку цијену пониште усвојени закон о слободи вјероисповјести.
У славу Светог оца Василија Острошког чудотворца и славу свих светаца то је борба добра против зла и борба која се не смије изгубити. Тај сулуди закон се мора поништити и повратити достојанство цркве и народа у Црној Гори. Свети Василије Острошки и треба да буде почетак нове побуне против однарођене власти. То му и по снази, а највише по светости припада.
Да не остане само санак пусти морамо како знамо и умемо, предвођени митрополитом Амфилохијем зауставити овај морални и духовни понор. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
