Пише: Џон Кесиди (John Cassidy), „Newyorker“
Подаци у извештају заснивају се на две анкете: анкети Бироа за попис становништва о домаћинствима, и анкети о предузећима, коју спроводи Биро за радну статистику.
„Анкета о домаћинствима углавном се прикупља путем личног и телефонског разговора, али лични разговори нису вођени ради сигурности анкетара и испитаника“, наводи се у извештају.
Регионални позивни центри који спроводе пословно истраживање затворени су прошлог месеца, али су неки анкетари радили од куће, а одељење је охрабрило компаније да извештаје о платним списковима поднесу електронским путем. Као резултат тих напора, количина података које је пословна анкета прикупила била је "у суштини непромењена у односу на обухват пре пандемије", наводи се у извештају.
Другим речима, Биро за радну статистику јесте радио у тешким околностима, а његов извештај је пружио најопсежнију слику о томе како су обуставе због коронавируса утицале на економију.
Главни подаци су да је стопа незапослености скочила са 4,4 на 14,7 процената у априлу, а број запослених на платним списковима фирми смањен је за 20,5 милиона. Оба ова скока су без преседана.
У октобру 2009. године, након велике финансијске кризе, стопа незапослености достигла је десет процената. У новембру и децембру 1982., годину и по дана пошто је тадашњи председник ФЕД Пол Вокер нагло повисио каматне стопе, како би смањио инфлацију, достигла је 10,8%.
Нисмо видели стопу незапослености толико високу као тренутну од тридесетих година. Штавише, број 14,7 одсто значајно потцењује стварну стопу незапослености из неколико разлога.
Једно су техничке карактеристике. На основу одговора који дају службеници анкете о домаћинствима, појединци се убрајају у запослене, незапослене или у потпуности ван радне снаге. Извештај о запошљавању објашњава да би људи који су отпуштени због вируса требало да буду класификовани као "незапослени услед привременог отпуштања", али многи од њих су категорисани као "запослени, али одсутни са посла". Да су и ови укључени у број привремено отпуштених, „укупна стопа незапослености била би скоро 5 процентних поена већа од саопштене“.
Тако би се стопа незапослености подигла безмало до 20 одсто. Али, чак је и та бројка застарела, јер је референтних седам за анкету домаћинстава, што се тиче стопе незапослености, била од 12. до 18. априла. А од тада је још најмање 7 милиона Американаца поднело захтев за помоћ у случају незапослености.
Данас је реална стопа незапослености вероватно негде као у касним двадесетим годинама, што би је ставило у раван са највећим стопама забележеним током Велике депресије.
Извештај од петка потврдио је да су отпуштања и пресеци утицали на готово сваки део економије - производњу, државне службе и услуге - при чему је трећи сектор најтеже погођен.
Само су ресторани и барови прошлог месеца отпустили скоро 5,5 милиона радника. Власници продавница на мало отпустили су више од 2 милиона.
Око милион људи који су радили у забавним парковима, коцкарницама и другим рекреативним фирмама придружило се незапосленима.
Исто се десило, а сличан је и број, људима који су радили у ординацијама лекара, стоматолога и других здравствених радника.
Отпуштено је око 800 хиљада људи који раде у праоницама или хемијским чистионицама. Плус: отприлике 800 хиљада хотелских радника.
У најтеже погођеним индустријама запослени нису ни били добро плаћани. Анализа извештаја о запошљавању Центра за буџет и приоритете политике процењује да "више од половине свих губитака радних места отпада на слабо плаћене гране индустрије."
Заједно, те гране са ниским платама смањиле су радну снагу за близу 30% од фебруара, закључује се у анализи.
Ради поређења, индустрије које су у средњој трећини по просеку плата смањиле су радну снагу за 12 одсто, а индустрије у горњој трећини за само 8 одсто.
Ове бројке потврђују постојање две различите «економије коронавируса».
Другим речима: добро плаћени стручњаци у већини задржавају посао и раде код куће. У секторима у којима су плате ниске, а радници углавном имају ниже квалификације, искључења се често изједначавају са незапосленошћу.
Будући да су слабо плаћени, многи новозапослени немају финансијска средства да самостално преживе.
Конгрес САД би требало да прошири своје недавно давање накнада за незапослене све док се стопа незапослености не врати на много нижи ниво.
Можда ће бити потребно проширити и друге хитне програме, а савезним државама би требало пружити више финансијске помоћи.
Када ће стопа незапослености почети да значајније пада?
Извештај од петка не одговара на ово питање. У снимању онога што се већ догодило, економисти то називају „заостајућим показатељима“. На Волстриту, који се радује, инвеститори се кладе на брзи опоравак запослености, производње и профита.
Након што је изашао извјештај о радним местима, Дау Џонес Индастриал Авериџ порастао је за готово два посто. Откако су акције крајем марта смањене, индекс је порастао за више од 30 процената.
Технолошки Насдак је још више порастао.
Време ће показати да ли је ова опклада лукава или још један случај лудила хаоса.
Према Џареду Бернстину, колеги из Центра за буџет и приоритете политике, који је био економски саветник потпредседника Џоа Бајдена, „у књизи о запошљавању најближа је стварном броју“ чињеница је да укупно 23 милиона Американаца без посла, од којих је 18 милиона класификовано као да су привремено отпуштени, а не без посла.
По свему судећи, многи од тих људи ће им се обратити. У наредних неколико месеци сигурно ће се поново отворити мноштво малопродајних објеката, стоматолошке ординације, градилишта, брза храна и обустављени летови, по могућности уз одговарајуће протоколе о социјалној дистанци. Али, колики ће приход генерисати предузећа која се поново отварају?
Поука из других земаља, као што је Кина, јесте да, с обзиром да се многи људи још увек плаше вируса, отпор гашењу обично је спор и делимичан. А на неким местима, као што су делови Јапана, поновна обнова случајева инфекције покренула је други талас обустава производње и услуга. Ако се тај образац понови, многа привремена отпуштања могу се претворити у стална.
МЏМ Ризортс Интернешнел, који управља са тринаест објеката у Лас Вегасу, имао је 63 хиљаде радника. Фирма је претходних дана најавила да неки од њених радника неће бити враћени на посао. С обзиром на „континуирану неизвесност са којом се суочава наша индустрија, једноставно не знамо колико ће се запослених вратити на посао у наредним месецима“, рекао је Бил Хорнбакл, глумац Ц.Г.О.-а, МГМ-а.
Он је, наравно, мислио само на филмску индустрију, али његова би изјава могла добро да се примени и на привреду у целини. У дану када је објављен најгори извештај о запослености у историји, та прожимајућа и неупадљива неизвесност о томе шта носи будућност је најалармантнија ствар.
Главна тачка раздора у односима САД и Турске је куповина руских ПВО система С-400. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: fakti.org
