Да подсетимо да је ММФ прогнозирао пад од три одсто, Светска банка минус 2,5 одсто, а Европска комисија пад од 4,1 одсто за ову годину.
Јуче је и Народна банка Србије у мајском Извештају о инфлацији дала своју прогнозу, пад од 1,5 одсто у 2020. и раст од шест одсто у 2021. години.
Министасртво финансија је правило ребаланс буџета са претпоставком пада од 1,8 одсто, док је директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић гостујући на јавном сервису оценио да је могуће да завршимо годину са нулом, док је екстремни оптимизам исказао председник Србије Александар Вучић проценом да ћемо имати раст од око један одсто.
Питер Табак, главни економиста ЕБРД-а за Западни Балкан, јуче је приликом представљања извештаја Регионални економски изгледи оценио да постоје значајне разлике у претпоставкама између међународних финансијских институција и власти у вези економског опоравка ове и наредне године.
„Опоравак зависи од тога колико ће бити ефикасни програми влада и централних банака, колико ће се брзо вратити у посао вратити и предузећа која раде у формалном, али и неформалном сектору, колико брзо ће се вратити фабрике које су повезане у глобалне ланце снабдевања. Владе и централне банке могу очекивати бржи опоравак. У сваком случају видећемо до краја године шта ће бити“, рекао је Табак одговарајући на питање новинара.
Он је додао да за сада истраживања (као на пример Привредне коморе Србије) показују да су мала и средња предузећа јако погођена кризом и да ће им бити значајно смањени и приходи и профит ове године.
Табак је упозорио да је ово време јако тешко за било какве прогнозе због неизвесности без преседана до сада јер пандемија још није завршена, а и даље се не располаже подацима за април па је тешко оценити и колики је стварни ударац кризе на економије.
Према његовим речима, све земље у региону Западног Балкана ће ове године проћи кроз рецесију, која ће у просеку износити 3,5 одсто, али наредне године очекује се брз опоравак и повратак на ниво из 2019. уз додатни раст.
Кризом ће најтеже бити погођене Албанија, због великог удела туризма у БДП-у и значајних економских веза са Италијом, као и Црна Гора, док ће Србија, БиХ и Северна Македонија које имају јачу индсутрију бити погођене кризом нешто слабије од њих.
„Када се ради о дугорочним перформансама привреда региона, оне нису тако јаке као економије земаља нових чланица ЕУ када су улазиле у ЕУ. Да би се убрзало приближавање ЕУ, упркос овој кризи, земље Западног Балкана морају да спроведу структурне реформе, јачање институција, владавину права, смањење неформалне економије, боље управљање државних предузећима и побољшање образовања. Уз то је потребна и јача регионална интеграција и трговина што ће утицати повољно и на већи раст. Нажалост очекује се да се настави емиграција из региона, а ту је и инфраструктурни јаз који треба превазићи“, поручио је Табак.
И Светска банка је недавно правила сопствене прогнозе и према речима Енрикеа Бланка Армаса, главног економисте СБ за Западни Балкан, према основном сценарију који је сличан прогнози ЕБРД-а, уколико се мере заштите од епидемије подигну до лета опоравак ће почети од трећег тромесечја, али ако се то деси на јесен, опоравак ће кренути тек од четвртог тромесечја.
„Видимо да су јавне финансије земаља у региону погођене, посебно су смањени приходи, док с друге стране имамо раст трошкова због мера заштите привреде и спречавања отпуштања. Ова криза посебно погађа сиромашне кроз мање приходе због губитка посла или због смањења плата. Такође смањују се и дознаке. Око 3,7 милиона људи из региона ради у иностранству и велики број њих ће остати без посла. Специфично за овај регион је и висока сива економија. Самозапослени и људи који раде у неформалном сектору имају малу заштиту током кризе. Много људи у региону налази се на граници сиромаштва и овакав шок многе ће гурнути испод те границе. Наше процене су да ће се због кризе испод линије сиромаштва наћи додатних 400.000 људи у региону. Ово су процене без ефеката мера влада“, оценио је Армас додајући да постоји значајан број људи који раде у неформалном сектору и који неће бити заштићени мерама против отпуштања, али нису толико ни сиромашни да примају социјалну помоћ и да би и за њих требало направити програме подршке.
Он је оценио и да ће се миграције из Западног Балкана вероватно наставити када у Западној Европи крене опоравак и опет се појави тражња за радном снагом.
Себастијан Соса, представник ММФ-а у Србији, истакао је да ће поред туризма посебно бити погођене и дознаке и стране директне инвестиције, посебно у Србији и Албанији које су имале високе приливе претходних година.
„То је привремено и очекујемо опоравак следеће године. Наше процене се заснивају на претпоставци да нема нових жаришта епидемије. Ипак постоје велики ризици. Поред епидемије, ту је и ризик да се приватне инвестиције и потрошња не опораве према очекивањима, а опоравак региона зависи и од опоравка ЕУ“, оценио је Соса додајући да Србија има највећи пакет помоћи у региону и да ће ове године имати буџетски дефицит од седам одсто БДП-а, али да има фискалног простора за то и да ће се јавне финансије убрзо опоравити.
Ова криза је изнедрила и шансу за земље региона, а тиме и Србију, а то је пребацивање производње назад у Европу или тзв. ресхоринг. Табак је истакао да је тај процес почео и пре кризе због трговинских ратова када су мултинационалне компаније из Западне Европе установиле да су им ланци снабдевања превише развучени и да раде без залиха.
„Западни Балкан је добар кандидат за те фабрике јер има пакт о стабилности и придруживању који омогућује бесцарински извоз у ЕУ, ниске трошкове рада у односу на Централну и Источну Европу и такође већу расположивост кадра у односу на ЦЕЕ. Ипак за то је потребно да уклоне препреке приливу страних директних инвестиција од раније, а то је слаба пословна клима, ниска продуктивност, лош судски систем, лоши катастри и недовољно активно тржиште рада“, напоменуо је Табак.
Због чега је Косово била главна тема у бундестагу, прочитајте ОВДЕ!
Извор: danas.rs
