Није у колизији с европским правом – тако је Европска комисија недавно оценила нови мађарски Закон о поступању у ванредним ситуацијама. Премијер Виктор Орбан и његова влада су то мишљење Брисела прихватили с великом задовољством – и од тада њиме одговарају на све критике. На тврдње да је мађарски парламент развлашћен они кажу да су то „фејк њуз“ и лажи „лево-либералних бриселских политичара“ односно „Сорошеве мреже“. То су ствари које представници владе у Будимпешти говоре готово свакодневно, понекад и веома љутитим тоном.

Свеједно, критике на рачун новог закона не јењавају. У међувремену је и европска комесарка за правосуђе Вера Јурова – која је узгред била та која је недавно потврдила да Комисија у закону не види ништа спорно – почела о том закону да прича нешто диференцираније и са већом забринутошћу. О том закону се јуче расправљало и у Европском парламенту.

Бриге су оправдане. Такозвани Закон о заштити од корона-вируса је усвојен 30. марта. Он премијеру омогућава неограничено владање декретима. А Орбан итекако користи ту могућност. У међувремену је издао укупно 124 декрета, а усвојено је још неколико десетина владиних одлука, односно налога појединих министарстава.

Модификовање бројних закона

Многи декрети знатно ограничавају рад правосуђа, заштиту личних података, слободу приступа информацијама и друга права грађана. Закон додуше од владе захтева да декрети морају да служе борби против корона-вируса, али у многим случајевима то уопште није тако. Повремено се у декретима уопште и не спомиње борба против пандемије.

„Изгледа да влада користи ситуацију и модификује већи број закона, што је поступак за који би јој било потребно много више времена у парламентарној процедури“, каже Мате Сабо из Друштва за права на слободу (ТАСЗ), једне од најважнијих мађарских организација за заштиту грађанских права.

Систематским претресом мађарског званичног листа и анализом декрета, стиче се утисак о димензијама законских промена које спроводи Орбанова влада. Током ванредне ситуације у правосудном сектору на неодређено време могу да се одложе грађанске парнице и кривични поступци. Судови нису обавезни да одлучују о захтевима затвореника и особа које се налазе у истражном притвору. Неке поступке, рецимо тужбе везане уз плаћање одштете, у ванредним околностима уопште не смеју да се воде.

Такође, знатно је ограничено право на приступ информацијама, односно подручје заштите личних података. Рок за добијање информација од јавног интереса од државних институција је утростручен, до максимално 90 дана. Делови европске одредбе о заштити личних података (ГДПР) су суспендовани. Министар за иновације и технологију сме тако да добије приступ свим расположивим личним подацима, а грађани су обавезани на сарадњу с државом.

Нетранспарентни послови

Надлежности снага безбедности знатно су проширене. Полиција у сваком тренутку и на свакој локацији сме да спроводи контроле особа и друге контроле, а осим тога и војска је добила полицијска овлашћења. Практично је ван снаге стављено радно право.

Предмет бројних декрета је нетранспарентно пословање: тако је рецимо мађарска држава од Орбановог школског друга и „посредника“ Лоринца Месароша, једног од најбогатијих Мађара, купила једну енергетску фирму с електраном, и то по очигледно превисокој цени. Државне мере набавке требало би проверити тек накнадно, а рока за проверу процедура и односно тога да ли је све у том процесу било у складу са законом – више нема.

Осим тога, новац из фондова Европске уније сме да се исплаћује без анализе ризика и инспекција на лицу месту. Чак 140 предузећа које се сматрају релевантнима за одржавање система функционисања државе – међу њима су и представништва неких страних фирми – стављено је под војни надзор. Притом, Министарство обране има право увида у сва пословна документа.

Парламент заседа, али...

Неке мере су усвојене циљано како би се наштетило опозицији – 50 одсто својих прихода странке морају да уплаћују у „фонд за борбу против короне“. Орбановој странци Фидес то неће много да нашкоди, зато што се бројне идеолошке кампање које потписује мађарска влада ионако финансирају новцем пореских обвезника. Влада може да оснива и посебне економске зоне – у једном случају она је на тај начин практично одузела комплетни порез на привредну дјелатност управи једног мањег града у којем је на власти опозиција. Орбан је наредио и укидање плаћања паркинга за моторна возила – то је један од важнијих извора прихода у већим градовима у којима је на власти опозиција.

Декрети формално важе само док траје ванредно стање, али Мате Сабо тврди да ће много тога остати на снази трајно – или преко секундарних одлука које се доносе због декрета, или зато што се неке ствари једноставно не могу вратити на старо, на пример неке економске или финансијске мере. Према његовом мишљењу, најозбиљнија ствар је контрола декрета од стране парламента. Устав, иначе, током ванредног стања за то предвиђа рок од 15 дана, а усвајањем новог закона тај рок је у потпуности избрисан. „Парламент формално и даље заседа, зато што дискутује о законима“, напомиње Сабо, „али декрети се не проверавају. Због тога се може рећи да је парламент у стварности развлашћен.“

Прочитајте ОВДЕ како је немачка влада покушала да сакрије од јавности да је експлодирала нуклеарна електрана.

Извор: Дојче веле