Трешњев подсећа да су такозвана "скајп суђења" првобитно била уведена на основу препоруке Министарства правде што, како каже, наравно није могло, после чега је уследила Уредба Владе Србије која је регулисала таква суђења.
"Проблем је што је та уредба регулисана само са два члана, а други члан се односи на време ступања на снагу уредбе. Закон о кривичном поступку као једно од основних права окривљених препознаје присуство окривљених у судници. Када се одустане од тог принципа онда га морате детаљно регулисати, иначе ће се појавити проблеми у пракси", напомиње саговорник Новог дана.
Објашњава да су се појавила питања како је окривљени комуницирао са својим браниоцем, да ли је било услова за поверљив и несметан разговор, какве су биле гаранције да разговор није био прислушкиван, ко је све био у просторији у којој се налазио окривљени.
"Велики број питања ће се појавити која ће Уставни суд морати да реши да би се утврдило да ли су та суђења била законита или не", напомиње Трешњев.
Председница Друштва судија Снежана Бјелогрлић каже да је исти проблем постојао и у другим европским земљама у којима је био уведен овакав начин суђења и додаје да до 1. априла у Србији није било правног основа за одржавање скајп суђења.
Она објашњава да је током ванредног стања могуће ограничити нека људска и мањинска права, али да се право на правично суђење не може ограничити и истиче да је оно и поред тога било повређено суђењима путем Скајпа.
Бјелогрлић каже да није требало на прву лопту прихватити таква суђења, а да су се она могла одржати уколико сви актери пристану на то. Или ако би окривљени тражио такво суђење, не желећи да путује 200 километара од притвора до суда и тако ризикује да се зарази од, на пример, затворског чувара.
Од 11. маја настављају се судски поступци започети пре проглашења ванредног стања. Закључком Високог савета судства прописан низ правила понашања у судовима у циљу спречавања ширења болести, а међу њима су и ношење заштитне опреме - маски и рукавица, као и одржавање дистанце у судници.
Судија Трешњев каже да не постоји ограничење броја људи у судници, већ да је неопходно обезбедити дистанцу међу њима. Истиче да је њему највећи проблем суђење под маском, због отежане комуникације.
"Када треба да чујете нешто, а то се дешава под маском, у ситуацији када је свака реч важна, понекад је важно и где се налази зарез, онда то представља ометање у раду. Често се тај говор чује као мумлање", описује Трешњев суђење у новим околностима.
Бјелогрлић каже да ће ванредно стање стоврити застој у суђењима и утицати на ефикасност судства јер су се у том периоду одржавала само суђења која нису могла бити одложена.
Друштво судија је од Високог савета судства тражило да се искристалише који су приоритетни предмети у којима треба да се суди, а које је могуће одложити како би судови уједначено радили.
Тражено је, али одговор још није стигао, и да се формира тело које би координирало рад са епидемиолошким службама. Бјелогрлић напомиње да је то важно јер судови планирају свој рад до краја године и заказују суђења, па им је важно да знају у каквим ће условима радити.
ЕБРД прогнозира пад БДП-а Србије од 3,5 одсто! Више о томе ОВДЕ!
Извор: Н1
