Коментаришући наводе да је Србија на рубу грађанског рата, услед раста тензија у друштву, Теодоровић је навео да су те оцене реалне и да је наша земља подељена на два паралелна света. Према његовом мишљењу, спровођење изборних радњи у време пандемије угрозиће велики број људи и због тога би, како каже, било поштено да председник Србије Александар Вучић прихвати одговорност за изгубљене животе у наредном периоду.
Иако је већина грађана веровала да ништа неће бити исто после коронавируса, чини се да смо се у Србији вратили на догађаје из јануара и фебруара. Како видите атмосферу у нашем друштву?
Пре коронавируса Србија није била нормална земља. И кад кажемо повратак у нормалност, то је у нашем случају повратак у ненормалност. Јасно је да су неке ствари у Србији убрзане због избора и вероватно смо једина земља на свету која одржава изборе током трајања епидемије. То је оно што је мени невероватно. Очито да људски животи мање вреде од идеје да Алесандар Вучић остане на власти. Мислим да би било много поштеније кад би он рекао да одјављује епидемију и да имамо изборе. Али, у том случају он мора да преузме личну одговорност за све изгубљене животе, а биће их сигурно током овог периода.
Због чега власт и опозиција не показују довољно жеље да разговарају како би се смириле тензије у друштву?
Мислим да та тензија не може да се смири. Србија је уништена земља. У моралном смислу она је “спаљена”. Александар Вучић је попут Паје Патка који фарба собу. Он се зафарбао у ћошак и не зна где даље да иде и шта да ради. Он сад има само две могућности – да настави да диктаторски управља Србијом до краја живота или да одмах напусти земљу. Не могу да замислим трећу могућност. Не могу да замислим да Александар Вучић седи попут обичног човека у неком београдском кафићу за десет година и да пије кафу. Он је направио причу у којој је држава његово приватно власништво и где он ради шта год пожели. Зато договор са њим није могућ, већ само преговори како би на миран начин сишао са власти. Немогуће је да он буде побеђен на изборима у ситуацији где су готово сви медији окупирани и где су грађани сваког дана изложени гебелсовској пропаганди.
Многи су претходних дана у јавности истицали да је Србија на рубу грађанског рата. Јесу ли те оцене претеране или нама заиста прети озбиљнији сукоб?
Ја сам сагласан са тим оценама. Вучић је поделио друштво и ми имамо два паралелна света. Ја сам један од људи који јавно критикује режим и о мени свакакве гадости пишу медији који су блиски властима. Од тога се браним тако што живим у свом свету. За мене не постоје таблоиди, Пинк и Хепи. И велики број мојих познаника и пријатеља се понаша на тај начин. Гледам Н1 и Нова С телевизију и пратим одређени број портала. Не кажем да је то добро за Србију, али то је реалност у којој живимо. Исто тако, они који читају таблоиде не читају НИН и Данас. Ми живимо једни поред других.
Покрет Слободних грађана одлучио је да узме учешће на предстојећим изборима и тиме је напустио идеју бојкота. Да ли после свега има сврхе бојкотовати изборе?
Ја не везујем бојкот за политичке странке и партије, већ за грађане. Партије понекад имплицитно увреде грађане кад кажу да су решили да изађу на изборе или да их бојкотују. Грађани су ти који одлучују. То је моја индивидуална одлука. За мене бојкот није изгубио смисао и нема везе са одлуком неке странке да ли ће учествовати на изборима. То је морално питање. Тиме што нећу да учествујем на лажираним изборима, ја браним своје људско достојанство. Нећу да учествујем у фарси коју организује Александар Вучић. Њему је као “насушни хлеб” потребна нека групица људи у парламенту коју ће он да зове опозицијом и коју ће да користи како би Европи и свету говорио да у нашој земљи постоји демократија. Као грађанин, могу да учествујем само у изборима који имају међународну контролу и који ће се организовати осам месеци од тренутка у којем ми причамо. А за тај период, неопходно је забранити информативни програм на Пинку и Хепију и да он постоји само на националној телевизији у трајању од два сата, по одређеним правилима. Без тога нема слободних избора.
Као неко ко је био међу оснивачима Покрета слободних грађана, како видите њихову одлуку да ипак уђу у изборну трку?
Био сам председавајући на оснивачкој Скупштини Покрета слободних грађана и напустио сам га после пет дана. Жалосно је што је велики број оснивача веома брзо напустио тај покрет. Ово су сад неки други људи који су наследили име. Мене њихова одлука не погађа, али сматрам да је трагична и политички незрела. Мислим да је њихов излазак на изборе мотивисан идејом да неколико људи добије посланичка места.
Извесно је да ће након наредних избора власт поново формирати Српска напредна странка и њени коалициони партнери. Где је онда успех бојкота, како се он може мерити?
А где је успех да се учествује на изборима? Нико не може да тврди како би учешће делова опозиције допринело да се промени власт. То није могуће. Сваки мислећи човек мора да схвати да Вучић под контролом држи све телевизије са националном фреквенцијом, таблоиде, државну безбедност, полицију и војску. По мом мишљењу, учешће на изборима представља трагичну грешку. Код одређеног дела људи излазак за на изборе мотивисан је искључиво идејом да буду посланици. У своје име могу да поручим сваком мислећем човеку да не помишља да излази на ове изборе. Овде се сиромашни грађани купују за литар уља и хиљаду динара. То је ужасна манипулација грађанима и додатно понижавање тих унесрећених људи. Мислим да је Вучић друштво довео у такво стање да би међународни посматрачи морали да организују и воде изборе у Србији.
Како ће изгледати живот у Србији након предстојећих избора?
Ужасно, уколико се “не сломи” режим Александра Вучића. Ја бих на вашем месту, ако немате наду да може да се “сломи” овај режим, одмах отишао из Србије. Сваки сегмент друштва је уништен и ниво корупције је невероватан. Имате пример академика Љубише Ракића који у деведесетој години допушта себи да обавља функцију председника Савета Мегатренда и да каже како је факултет у Сава центру, који је похађао Небојша Стефановић, валидан. То је исто вид корупције. Додатно је поражавајућа чињеница да то говори један професор универзитета. Овде се људи купују новцем, наградама и позицијама. Ми се тренутно налазимо у једном резервату. У овој држави не ради тужилаштво, судство, просвета, здравство, већ царује корупција.
Поједини аналитичари сматрају да су у Србији за смену власти кључни председнички избори. Да ли у опозиционим редовима видите неку личност која би могла да озбиљније угрози актуелни режим у председничкој трци?
Тезе да су председнички избори начин на који се смењује власт су само наставак једне школе мишљења против које се ја борим. То значи да је председник најважнија фигура у овој земљи. Ако пажљиво прочитате Устав, видећете да је председник једна морална фигура која служи за морални пример. Ако се држимо тога, онда су најважнија ствар параламентарни избори. Ја се противим тој врсти традиције у којој је једна личност та која ће да нас избави. Ми морамо да се привикнемо на европске вредности и да сви заједно себе спасимо.
Руска војска свечано испраћена на батајничком аеродрому! Више о томе ОВДЕ.
Извор: nova.rs
