То наводи поводом одлуке Владе Србије да се Министарству културе и информисања, а тиме и Филмском центру Србије, ребалансом буџета због санирање последица корона вируса, узме 20 одсто раније предвиђених средстава.
Упитан како види сукоб између Јелене Триван, председнице Управног одбора ФЦС-а, и министра културе и информисања Владана Вукосављевића културе, који настао тим поводом, одговара да је Министарство културе криво што није бар покушало да нешто учини.
“Министар културе је могао, рецимо, да запрети како ће се спалити на тргу Николе Пашића уколико се култури одузме право на кисеоник. Нисам са његове стране чуо ни један повишени тон а камоли крик. Што се тиче заштитнице филмских радника у лику Јелене Триван, ту имам два питања: прво, какве квалификације има та жена да би била председница управног одбора Филмског центра, осим што је извукла лошу карту у страначкој расподели функција, и друго, како неко, као она, која је у своме политичком животу начинила такав морални салто мортале, и безобзирно прелетела из једног јата у противничко, може да заступа интересе уметника? Зар уметничка делатност по дефиницији не подразумева познавање струке и високе моралне стандарде свих учесника?“, истиче Марковић.
Иако је новац узет култури, слободни уметници последњи су добили помоћ државе. Како гледате на то? Посебно имајући у виду да су бројни глумци опет превиђени, јер немају статус слободних уметника, иако играју у државним позориштима…
– Када се у јеку немачког бомбардовања Лондона у британском парламенту појавио предлог да се новац од културе пребаци за потребе одбране, Винстон Черчил је упитао: „А шта ћемо онда бранити“? Ова позната анегдота илуструје разлику између цивилизованог и нецивилизованог односа власти према култури. Одузети глумцима хлеб, позориштима програм а кинематографији могућност да уопште ради личи ми на понашање дивље хорде у радњи која продаје порцулан. Чему тањири са филигранским украсима и сребрни есцајг када можемо да једемо и рукама? Шта ће нам кристалне чаше када је лепше пити из флаше?
Шта нам говори овакав однос према култури и културним радницима? Да ли су уметници кажњени због својих ставова?
– Уметници за ову власт представљају непотребан издатак који, уз то, носи и могуће опасне последице. Она мисли овако: „Шта ће нама култура или уметност када смо на власт дошли преко оног дела бирачког тела који се тих ствари гади? Само непотребно компликујемо себи ствари. Никад се не зна шта могу да мисле и кажу ти уметници. Боље да их нема. Или, ако већ морамо да им уделимо неку пару, нека бар то одраде за нашу промоцију, ионако одвајамо од оног што је наше. Па, нека зараде“. Претпостављам да тако мисли милиционар Весић и њему слични.
Ваш филм „Вариола вера“ дао је слику болести југословенског друштва. Шта нам је корона, у том смислу, открила о савременој Србији?
– И ова епидемија је отворила огољену слику о држави у којој живимо. Скуп дилетаната и лажова, то је оно што влада овом земљом. Да не понављам познате детаље о прикривању почетка епидемије због изборне листе СНС-а или лажи око набавке и дистрибуције санитарних средстава од којих је многима зависио живот. И да не набрајам све оно што је откривено последњих година, све те афере које је било немогуће заташкати. Да не цитирам несхватљиве лажи којима нас тиранин обасипа сваког дана, са свих канала његових телевизија и порнографских гласила. Све је то сада огољено. Ако има нешто што је корисно у овој епидемији то је чињеница да у потпалубљу цури на све стране.
Многи су мислили да ће постковид свет бити другачији, а ми ових дана гледамо исте расправе власти и опозиције, протесте против миграната, сукобе око дешавања у Црној Гори и слио, као и пре два месеца. Да ли се и вама чини да се заправо ништа није променило?
– Не, неке ствари су горе. Десница цвета, левице нигде нема. То је последица лажног представљања Социјалистичке партије као неке тобож леве партије. То је, колико знам, скуп милионера који су се лепо нафатирали учествујући у власти од почетка ове сапунске опере која се зове вишестраначје у Србији. С од социјалног ангажмана тамо нема. Само симулирају забринутост за „радног човека“. Да ли су такву особу икада видели уживо? Као што све време њихов председник симулира заинтересованост за улазак у Европску унију а све чини да нас тамо којим случајем не приме. Јер исушиће бара у којој је он један од главних крокодила.
У једном тренутку, са „шерпарењем“, почео је да се осећа бунт. Ви сте том приликом изјавили да се тих неколико минута осећате као да нисте у логору. Шта се с том потребом за слободом догодило оног тренутка када је укинуто ванредно стање?
– Незадовољство је велико, многима је прекипело. Шерпе више нису довољне.
Како гледате на актуелна дешавања у Скупштини и око ње?
– Скупштина ме подсећа на неку елитну нуз просторију. Кажем „подсећа“ јер у Скупштини никада нисам био, знам је само преко телевизијских преноса. Овако, посматрајући састав посланика и њихово понашање, неодољиво ме подсећа на неки велики, напирлитани тоалет.
Да ли видите решење у бојкоту избора? Хоћете ли ви изаћи на изборе и гласати?
– Не припадам никаквом покрету који је за или против избора. Ја на изборе нећу изаћи зато што не желим да тај начин пружим легитимитет једној унапред договореној превари. Цела машинерија власти личи ми на групу шибицара који настоји да привуче наивне и да их опељеши. Е, па ја знам како шибицари раде и нећу се навући. Нека пљачкају лаковерне.
Прочитајте ОВДЕ који је сценарио ЦИА наменила Србији.
Извор: Данас
