На пример, пандемија коронавируса се у медијима третира као проблем библијских размера. Ова дефиниција се најчешће може чути од званичника Светске здравствене организације, као и неких функционера Европске уније. Најсвежији пример је Високи представник Европске уније Жозеп Борељ, који је оценио да ће, пазите сад, криза библијских размера погодити Европу и свет због епидемије вируса корона.
Најједноставија дефиниција овога библијских размера може се наћи на Вукајлији, где је овако описана: "Епитет који махом добијају катастрофе како би се што ближе дочарало колике су".
И то је сасвим тачна дефиниција, али, ипак, хајде да видимо како се до ње дошло.
Пошто су библијске размере најчешће везане уз неку катастрофа, онда многи сматрају да је реч о термину који се заправо односи на "последње дане" или судњи дан.
Библијски израз „последњи дани“ указује на завршни период који води до извршења Божје пресуде којом се означава крај поретка. Последњи дани јеврејског поретка, у коме је храм у Јерусалиму био центар обожавања, завршили су се 70. године н. е. уништењем Јерусалима. Оно што се тада догађало јесте предслика онога што ће се догађати у много већим размерама и у читавом свету у време када се сви народи буду суочили са извршењем Божје пресуде.
Већ стотинама година многи сматрају да нам је будућност записана у Светом писмо и да треба пажљиво анализирати његове делове како би се сазнало шта је пред нама: Нарочито, кад можемо да очекујемо крај.
Ево неколико примера, везаних за катастрофе, па сами просудите може ли се ишта из овога извући.
„Биће гладих... по разним местима“ (Мат. 24:7)
Током људске историје било је доста глади. У којој мери је 20. век био погођен глађу? Светски рат је довео до тога да су у Европи и Азији многи умрли од глади. Африка је била захваћена сушом, што је довело до велике несташице хране. Крајем 1980. године Организација за исхрану и пољопривреду проценила је да је 450 милиона људи на ивици смрти због глади, и да скоро милијарду људи нема довољно хране. Због несташице хране око 40 милиона људи годишње умире, а неких година и до 50 милиона људи.
Да ли су ове несташице хране по нечему карактеристичне? Јесу. Оне постоје иако у суштини има довољно хране. Неке земље имају велике залихе хране, и савременим превозним средствима брзо би је могле доставити онима којима је потребна. Али политички и економски интереси можда налажу да се поступи другачије. У ствари, земље у којима милиони људи имају мало хране можда извозе већину својих најбољих прехрамбених производа у земље које већ имају обиље. Ситуација више није локалног карактера, већ поприма светске размере. Године 1981. у једном часопису писало је следеће: „Пораст животног стандарда и све већа потражња за прехрамбеним производима широм света доводи до раста цена хране, због чега је најсиромашнијим земљама све теже да увезу храну која им је потребна“ (Њујорк тајмс). У многим земљама производња хране, чак и уз помоћ савремене науке, не може држати корак с порастом броја становника. Савремени стручњаци на том пољу не виде реално решење тог проблема.
„По разним местима биће пошасти“ (Лука 21:11)
Пред крај Првог светског рата шпанска грозница (т. шпански грип) је прохујала нашом планетом и однела више од 20 милиона људских живота, због чега се не може мерити ни са једном епидемијом у историји људских болести. Упркос напрецима у медицини, сваке године велики данак узимају рак, срчана обољења, многе венеричне болести, мултипла склероза, маларија, речно слепило и Шагасова болест.
(Ево сад и коронавируса који не престаје да свакодневно односи на хиљаде живота широм планете свакога дана.)
„Биће застрашујућих призора“ (Лука 21:11)
У једном часопису је писало: „Чињеница је да је страх најјача емоција која доминира нашим животом“ (U.S. News & World Report, 11. октобар 1965, страна 144). „Никада раније људи нису били толико преплашени као што су сада“, извештава се у једном немачком часопису (Hörzu, бр. 25, 20. јун 1980, страна 22).
Многи фактори доприносе тој глобалној атмосфери страха: насилни криминал, незапосленост, економска нестабилност јер су многе државе у великим дуговима, загађење животне средине, помањкање јаких породичних веза и љубави, и преовладавајући осећај да је човечанство у непосредној опасности од нуклеарног уништења.
Ако вам је нешто од овога деловало као веродостојно или оштроумно предвиђање, само да вас обавестимо да су ово наводи из једне од брошура Јеховиних сведока.
Па, размислите још једном.
Баба Ванга је предвидела корону. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Еспресо
