Јавност је о његовој смрти обавестила његова супруга. Кутиљеро је, осим што је био дипломата, био и антрополог, песник и писац. Он је био један од преговарача Португала за приступање ЕУ, а после тога учесник у многим дипломатским представништвима деведесетих година.

Заједно са Лордом Карингтоном је 1992. године предложио план за решавање кризе и спречавање рата у Босни и Херцеговини, који је предвиђао стварање три конститутивне националне јединице, при чему би Србима и Бошњацима припало по 44 одсто територије БиХ, а Хрватима преосталих 12 одсто.

Лидери све три стране у БиХ, Радован Караџић, Алија Изетбеговић и Мате Бобан, тај документ су потписали 18. марта 1992. године, али је Изетбеговић десет дана касније, после састанка са америчким амбасадором Вореном Цимерманом, повукао свој потпис.

Српско прихватање тог плана је историјски значајно јер потпуно негира наводну српску кривицу за рат у БиХ и тврдње да су Срби започели сукобе јер су, наводно, хтели да руше БиХ и успоставе "велику Србију".

Лисабонски преговори, које је иницирала ЕУ, а које је водио португалски дипломата Жозе Кутиљеро, покренути су како би били спречени сукоби у БиХ и пронађено компромисно решење. Током разговора, 21. и 22. фебруара, европски представници су дали свим странама уговор са три основне тачке према којима би БиХ била независна и састављена од три национална кантона, а Сарајево би имало екстериторијални статус. Српска и хрватска страна, коју су предводили Радован Караџић и Мате Бобан, прихватила је те принципе.

Тако остаје забележено да је српска страна прихватила независност БиХ пре иједног испаљеног метка у БиХ у замену за територијалну аутономију. Само је муслиманска страна имала примедбу, и то на другу тачку споразума, која се односила на кантоне.

Према бројним сведочењима, како самог Кутиљера, тако и других актера, рачунајући Алију Изетбеговића, Хариса Силајџића и Русмира Махмутчехајића, који су предводили делегацију СДА, европски представници су објаснили да је реч о компромису.

Муслиманској делегацији, односно делегацији СДА, објашњено је да два народа, Срби и Хрвати, имају услов за независност и да им се мора изаћи у сусрет, али да се излази у сусрет и муслиманима јер и Срби и Хрвати прихватају нову државу.

Муслиманска страна је прихватила тај план 18. марта, али га је Алија Изетбеговић након тога, у освит сукоба, одбацио. Дејтонски мировни споразум, потписан четири године касније, много је неповољнији, пре свега за Бошњаке, у односу на Кутиљеров план, али су га њихови представници ипак прихватили.

Овако је Кутиљеро говорио у Хагу: Изетбеговић и САД избегли мир

Муслиманска страна је након одбијања та два споразума одбацила још два мировна плана: Венс-Овенов и Овен-Столтенбергов. Ове историјске чињенице, потписи и сведочанства, јасно лоцирају кривца за ратне страхоте које су уследиле и указују да су врх СДА и њен лидер Алија Изетбеговић починили злочин против мира. Изетбеговић је то и јавно признао у прератном парламенту БиХ, изјавивши да ће "жртвовати мир за суверену и независну БиХ". Тако је и учинио.

Кутиљеро: Овако је почело у БиХ

Жозе Кутиљеро је у Хагу, на суђењу Радовану Караџићу, директно оптужио Алију Изетбеговића и његову странку да су минирали Лисабонски споразум, те да су га обманули, прихватајући, па повлачећи потпис, те да је такво понашање изазвало рат.

Овако је Кутиљеро говорио 2007: Косово је мачји кашаљ за Кипар, Кашмир или Палестину

Једнострано признање Косова би било врхунац некомпетентности, каже Жозе Кутиљеиро, бивши португалски дипломата и врсан познавалац ситуације у бившој Југославији, у ауторском тексту у лисабонском "Експресу", и оцењује да "није немогуће" наћи решење за Косово којим би сви били задовољни и да би добар пут ка томе могао бити наставак преговора Београда и Приштине.

"Између захтева за одржање српске суверености и жеље за независношћу косовских Албанаца, не чини ми се да је немогуће пронаћи решење које ни спасло образ свих. Уколико се добро искористи, ово кратко одлагање које се најављује може омогућити да се стигне до решења", навео је португалски дипломата.

Кутиљеиро, аутор мировног плана за окончање сукоба у Босни и Херцеговини којим је била предвиђена подела те бивше југословенске републике на кантоне, оценио је да се "питање Косова лоше води" већ више од једне деценије.

"Почев од 1991. године, изузев периода владавине Буша старијег, који је у влади имао Брента Скокрофта и Ларија Иглбергера, врсне познаваоце Југославије, америчка политика према балканској кризи је била катастрофална. Једнострано признање Косова би било врхунац некомпетентности", навео је он.

Кутиљеиро је, такође, написао да косовски проблем, какав је данас, има два узрока - један у Европи, која је "кратког памћења и чуди се што се Европљани тако понашају", а други у САД и њиховој "подршци косовском тероризму и брзој независности".

"Данас у свету постоје много озбиљнији проблеми: Кипар, Кашмир или Палестина... У односу на те проблеме, Косово може изгледати као мачји кашаљ. Иза ниједне од страна нема реалних интереса великих сила, а ЕУ стоји по страни, чекајући да прихвати штогод да се одлучи", додао је он.

Кутиљеиро је подсетио да је на Косову 1999. године "једно етничко чишћење замењено другим", да је Косово део Србије "која је данас демократска земља" и да на Косову није било никаквог напретка у остваривању демократских стандарда.

Прочитајте ОВДЕ како је Александар Вучић екранизовао “Орвелову” књигу.

Извор: mоndo.rs/Срна