Пише: Бошко Ћирковић Шкабо
У испразној конверзацији, какве се обично воде између људи из потпуно различитих светова који једнократно сарађују, упитала је (вероватно јер не подноси тишину а није се сетила довољно немаштовитог коментара о времену): „Чиме се бавиш?“. Након што је момак стрпљиво констатово очигледно, због чега су сви заједно и били тај дан на том месту, уследило је легендарно: „Ок. Али шта ти је стварни посао?“. Притом није мислила да уђе у дубину технологије осмишљања, снимања, монтирања и подизања садржаја на јутјуб платформу. Тип је остао на месту и одговорио нешто у фазону: „Па, то ми и је посао.“ Није најновијим ајфоном позвао личног асистета да је потсети шта се снима, није упоредио свој хонорар са њеном годишњом платом или замахао кључевима прескупог аутомобила... Могу да се сетим макар једне јутјуб звезде која не би пропустила прилику да тако нешто уради и документује... И преко милион клинаца који би то лајковали...Првог дана...
Слажем се са Заратустром: рад на земљи и са земљом, њено обрађивање, оплемењивање и убирање њених обновљивих дарова је најузвишенија врста рада. Баш зато што је најнеизвеснији и најмукотрпнији. Али је и најпотребнији јер бисмо иначе сви поцркали од глади и жеђи. Све остало се може релативизирати и подвести под „свирање купцу“ (да цитирам „Ху Си“ и не опсујем). Али огроман део привредне активности вестернизоване цивилизације баш спада под „све остало“ и релативизира значај земљорадње. Зато, док се не вратимо земљи и не почнемо физички и ментално да се хранимо плодовима сопственог труда, мислим да треба уважавати свачији избор професије. Уз ограду да „професионалац“ не крши Златно правило тј не чини ближњем ишта што не би трпео и сам. Завршио сам државни економски факултет. Просек 8,97 и десетка за дипломски рад. Све изборе након тога сам сам донео и чини ми се да мало кога сем мене и моје ближње угрожавају. А опет, деценијама се сусрећем са скептичним третманом, попут младог хрватског јутубера. Саветују ми људи да „радим нешто стварно озбиљно“. Вероватно под тиме подразумевају минимум две англоамеричке речи у називу одштампаном на визитки...Јуче одлучих да све коначно послушам. И ево мог дана (ЛинкедИН стајл):
Аларм је звонио у 6.00. Доктор је отворио очи. Обукао је гардеробу коју сам му јуче припремио, као Прсонал стајлист. У улози Прсонал нутришниста сам осмислио оброке. Затим сам му као Хед шеф скувао кафу, насецкао поморанџу и насуо свеже филтрирану воду. Док их је густирао, ја, његов Прсонал асистент, сам представљао план дневних активности. Пошто као Дог трејнер свакако морам да прошетам Докторова два кућна пса и луталицу, сложио сам се да бих могао помоћи себи као Чиф куријеру ношењем јучерашњих поруџбина до поште и обављањем набавке потребштина. Након тога сам као Прсонал трејнер одредио пејс и дистанс данашњег Докторовог ранинг тренинга. Докторски га је одрадио и побрунуо се за личну хигијену, па сам му сугерисао рикавери стречинг вежбе, у улози Јога гуруа. Морао сам да пожурим до банке, као Чиф куријер. Од последњег ванредног стања и уплаћивање пазара (које не могу обавити као Веб акаунтант офисер, преко апликације) уме да потраје сат времена. А само од мене зависи да као Стор менаџер, Хед оф сејлс стаф (и цео сејлс стаф, уосталом) Докторов Флегшип бренд стор отворимо на време. Наравно, стигао сам јер сам себе, као Лајф коуч, научио да: „Пораз није опција!“ И то много пре него што је та флоскула осванула на свим антикорона видео билбордима. Сваку паузу у налетима кастмера сам користио да као Мејн фешн дизајнер радим на новим нацртима за Докторов бренд. Био је бизи деј, морао сам и као Стор гудс акаунтант да: примим робу, све заведем у К.Е.П. и урадим калкулацију, да је Чиф куријер ових дана достави у аутсорсовано књиговодство. Бануо је и Прсонал стајлист и понео пар новприспелих комада да рифрешује Докторов сутрашњи имиџ. Након завршене смене у стору сам, као Кејтеринг менаџер, допремио ручак за Доктора и његову породицу. На ред је дошао Хај офисер фор хаус хајџин, па сам опрао судове и довео му кухињу и трпезарију у ред. Таман на време да као Дог трејнер поново прошетам чопор. Тек тада сам слободно, као Хед кријејтив дајректор Докторовог новог пројекта, могао да задам задатке Мјузик продакшн и Видио продакшн дајректорима. Прво сам као Чиф саунд рикордер доснимио неке Докротове војсовере, потом као Мјузик продјусер завршио микс нове песме. Онда је уследио мукотрпнији посао Хед видео едитора, који је до касних ноћних сати сецкао материјал по инструкцијама Мјузик видио дајректора. Гледајући матријал указало ми се да сам подбацио као Мејкап артист. Али сам зато као Ди Пи (Дајректор оф фотографи) извукао немогуће из расположиве опреме. Опет сам шкртарио као проклети Егзекјутив продјусер видеа! У ситне ноћне сате, уморни Дог трејнер је морао поново да се активира, да Хај офисер фор хаус хајџин не би морао да чисти псећи пролив са плочица или шаље упишан тепих на аутсорсовано хемијско чишћење. Али то је била прилика да Гоуст рајтер у ходу срочи текст за нови Докторов хит и скицу за ову колумну. Назад дома, Интернет сејлс дајректор и Мејн веб администратор су направили списак поруџбина Докторове брендиране робе и ажурирали веб контент. Пре него што је Доктор коначно склопио очи, Персонал асистент је навио аларм за 6.00... За нови стварно озбиљан Докторски дан…
Књигу Бошка Ћирковића – Шкаба “Одметност” можете поручити ОВДЕ.
Српски војници добили ментални рат против НАТО! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Правда
