Професор Петар Кочовић направио је модел који тумачи ток епидемије у Србији, прави поређења са другим земљама у свету и предвиђа када бисмо могли да очекујемо потпуно стишавање заразе.
Епидемија у Србији, под условом да трендови буду као у претходних десетак дана, требало би да се заврши око 26. маја 2020. Очекује се све мањи број заражених, са трендом пада око нуле.
На основу летимичног прегледа епидемије САРС, свињског грипа и нарочито коронавируса, ови вируси су се понашали математички, по Гаусовој кривој. Уносе се само подаци за број заражених на дневном нивоу.
Не постоји математички модел за предвиђање евентуалног новог таласа много унапред, већ то личи на прогнозу цунамија – прогнозе могу да почну непосредно пошто догађај почиње да се одвија. Сходно томе, може да се изда упозорење да постоји могућност (нове) епидемије.
Гаусова расподела омогућава да дефинишемо девет нивоа који означавају одређене датуме за ново упозорење (позитивније или негативније од претходног), нешто као у метеорологији, када се дефинишу метео-аларми.
Моделирање епидемије, њеног тока и краја, као и мера које би требало донети за време епидемије је могућ процес. Математички модел се базира на раду чувеног немачког математичара и физичара Јохана Карла Фридриха Гауса, највећег математичара од античког доба, који је појаву расподеле серије догађаја приметио и на њој радио 1794. и 1795. године. Због тога што догађаји који се посматрају обликују звоно, ова расподела се назива и нормалном расподелом или популарно звонастом кривом.
Модел је допунио у данашњи облик француски математичар Пјер Симон Маркус де Лаплас, па се ова расподела назива и Гаус–Лапласовом.
Гаус је за заслуге за развој математике нашао своје место и на аверсу новчанице од 10 немачких марака која је била у оптицају од 1898. до 2001. године. Ова методологија се користи у многим инжењерским и економским дисциплинама и маркетингу.
Ми ћемо за потребе ковида 19 уместо речи догађај користити појам епидемиолошки дан.
Дакле, на почетку је на дневном нивоу зараза била један или ниједан заражени. Онда се ствар разбуктала, па се број заражених повећава. Затим почиње да се смањује. И то смањење ће бити око нуле, у зависности од пар фактора: а) дисциплине становништва да примењује мере физичог растојања и б) да се епидемија не разбукта.
Модел се базира на улазним подацима које са свет даје Светска здравствена организација, а за Србију лекарски кризни штаб. Ови подаци се када је Србија у питању поклапају, али то није случај за многе сајтове у свету који се баве истом тематиком.
Без обзира на извор података, они се могу увести под Гаусов модел, али сама крива и процена краја епидмије могу да се разликују. Најчешће су разлике мале. Крива се, иначе, рачуна за сваки дан посебно и са уношењем нових података нема везе са претходним данима.
Гаусова крива компензује мањи раст и пад, који зовемо талас, као и више таласа. У случају да дође до драматичног раста броја оболелих на дневном нивоу, онда мора да се пређе на вишеструки таласасти модел, за чиме, за сада, нема потребе.
Нова епидемија не може да се предвиди, нарочито ако постоји прекид у подацима (рецимо током лета, па се настави у, рецимо, октобру).
Треба напоменути да је епидемија коронавируса и свињског грипа била у корелацији са бројем Сунчевих пега и сунчаним циклусима. Када је мали број Сунчевих пега – нема УВ-Ц и ИКС зрачења, а овај број тачака, с обзиром на то да смо изашли из дна циклуса, повећава се из дана у дан, па ће се и епидемија смирити.
Прочитајте ОВДЕ када би могао да буде укинут полицијски час у Србији.
Извор: РТС
