Ово је, према мишљењу политиколога Александра Павића, закључак који би се могао извести из писма Међународне комисије Бундестага за људска права у којем се немачким парламентарцима скреће пажња на кршење људских права у Црној Гори поводом привођења владике будимљанско-никшићког Јоаникија и других свештеника СПЦ на православни празник.
Комисија се у писму посебно осврнула на употребу силе против представника СПЦ, као и на неадекватност полицијских мера приликом хапшења свештеника и истакла да имовина СПЦ може бити предата црногорској православној цркви, коју ниједна канонска црква није званично признала.
Павић верује да је порука Комисије за људска права Бундестага изузетно значајна и да представља још један знак да Немачка није задовољна режимом у Црној Гори. Ипак, како додаје, треба имати на уму да се Немци, као и други западњаци, заинтересују за нечија људска права, тек онда када њима то политички одговара.
Нисам ни у каквој заблуди да њих заиста занима положај Срба у Црној Гори, јер су могли да реагују више пута у последњих петнаест година на то, нити да их занима положај цркве. Међутим, очигледно је да су забринути за своје интересе на Балкану и да их брине Ђукановићево понашање, за које процењују да може довести до озбиљних последица, дестабилизације и сукоба. Зато су и послали сигнал да неће седети скрштених руку уколико ситуација настави да се дестабилизује. Такође, ово је сигнал и црногорској јавности да Ђукановић нема униформну подршку са Запада, што може да охрабри неке елементе унутар Ђукановићеве партије, а такође и прозападно оријентисану опозицију - сматра Павић.
Немачка се, каже, генерално активирала у последње време, у смислу да се види њено противљење разним иницијативама које долазе из Америке, везано за евентуалну поделу Косова и Метохије, односно такозвано разграничење.
- Очигледно да немачка 'дубока држава' реагује на неке радње других 'дубоких држава' на нашем простору, па и у Црној Гори - примећује наш саговорник.
Упитан да ли ће власти у Подгорици имати слуха за поруку немачког Бундестага, Павић наводи да ово није први негативан сигнал који је послат Ђукановићу из Немачке последњих месеци, али да је вероватно најјачи.
- Међутим, Ђукановић је својим последњим иступањем прешао Рубикон и не показује ни најмању спремност ни за какав договор, ни за какво повлачење. Напротив, исказао је спремност за заоштравање ситуације, па се чини да је прешао тачку без повратка и да је проценио да га на власти може одржати само изазивање озбиљних сукоба у Црној Гори. Тешко да дипломатске речи могу да утичу на Ђукановића, па верујем да је ово више порука онима који још имају могућност да спрече Ђукановића да направи хаос у Црној Гори, да ће, уколико нешто не предузму, сви заједно бити одговорни за последице акција које доводе у питање мир на овим просторима - оцењује политиколог.
Како додаје, иако Немачка не може да предузме кораке какве може Америка, Берлин на располагању има низ дипломатских полуга.
- Ово што је саопштено из Комитета је неки први корак, али није и последњи. Немци су тиме Ђукановићу упутили озбиљну поруку, а и онима у његовом окружењу, а сигуран сам да могу да упуте много јаче поруке. Ако их стварно занимају верске слободе, стање демократије и људских права, они су и дужни да пошаљу много јаче поруке. Зато би конкретан следећи корак могло бити оглашавање канцеларке Ангеле Меркел или саопштење из њеног кабинета, у смислу да је Немачка изузетно забринута због ситуације у Црној Гори и да позивају Мила Ђукановића да не изазива сукоб - закључује Павић.
Међународна комисија Бундестага за људска права (ИПМК) подсетила је у писму немачким посланицима да у Црној Гори трају вишемесечни протести изазвани Законом о слободи вероисповести који је усвојен у децембру 2019. и који представља претњу по имовину и светиње Српске православне цркве, преноси „Балканист".Немачки посланици мисле да би овом закону требало посветити велику пажњу, уз оцену да секуларна држава мора бити неутрална по свим верским питањима и не сме доносити одлуке које дискредитују ову или ону религију.
Црногорска полиција је 12. маја ухапсила владику Јоаникија и седморицу свештеника будимљанско-никшићке епархије због литије на празник Светог Василија Острошког. Јоаникије је оптужен да је организовао масовно окупљање током карантина. Масовни протести са захтевом да се свештеници ослободе одржани су у Подгорици, Никшићу, Будви, Бијелом Пољу, Беранама и Пљевљима. Приликом растеривања демонстраната полиција је користила шок бомбе и сузавац.
Прочитајте ОВДЕ шта планира Мило Ђукановић против Срба у ЦГ.
Извор: rs.sputniknews. com
