Овиме се испуњавају драматична упозорења епархија и појединаца из СПЦ да је отимање црквене имовине у Црној Гори увертира за сличне покушаје и у осталим државама региона. Циљ је јасан - слабљење духовне моћи и кохезије српског народа.
Ђукановићева црквена игра са ватром, осим што је недопуство мешање државне власти у слободу деловања верских заједница, најављује и коначни крах организације која се годинама представља као Црногорска православна црква, на чијем је челу бивши свештеник Мираш Дедеић. Ова парацрква од 1993, када је основана, није успела да окупи више од симболичног броја присталица.
Мисија Дедеићеве ЦПЦ своје корене има у колаборационизму творца црногорског национализма и пропагандисте НДХ Савића Марковића Штедимлије, који је током Другог светског рата био у служби усташког режима.
По угледу на тзв. Хрватску православну цркву, која је основана 1942. године указом Анте Павелића у Хрватској, и данас делује истоимена верска организација, чију регистрацију званични Загреб одбија. Њу предводи Бугарин Александар Иванов, који се потписује титулом архиепископа. Њен утемељивач, иако екстремни римокатолик, јесте контроверзни хрватски академик Иво Матановић. Малобројна група чланова ХПЦ редовно учествује на ултрадесничарским и проусташким скуповима у Хрватској.
Није тајна ни да би већи део албанске политичке елите на Косову и Метохији волео да види и некакву "косовску православну цркву". Ова могућност у Приштини је поменута пре две године у контексту располагања имовином СПЦ, али и децидног одбијања признавања независности Косова.
Као подобну и кооперативну верзију СПЦ у Сарајеву, многи призивају и пројекат тзв. Босанске цркве, која би требало да послужи остварењу политичких циљева Бошњака у БиХ. Упућени у теорије ове врсте инжењеринга, међутим, не крију да је због снаге епархија СПЦ у БиХ, броја Срба и њихове снажне вере, као и утицаја Римокатоличке цркве, шанса за оснивање нове православне цркве у Босни - готово непостојећа.
Копирају украјински рецепт
Српска православна црква на мети је екстремиста из региона јер је препозната као најснажнији фактор јединства нашег народа. Сличне методе примењене су у Украјини, где је званични Кијев црквеним расцепом украјинског народа покушао да маргинализује утицај Московске патријаршије и озваничи украјински национализам.
Пао сиријски тајкун! Асад жртвује богатог рођака како би сачувао Путина! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
