Пише: Марсел Фирстенау
Последњег дана 2016. остварио се један сан немачке обавештајне службе за иностранство (БНД): тог дана на снагу је ступио измењени закон о БНД. Од тада, та државна институција која је политички директно подређена канцеларском уреду, била је у могућности да без ограничења шпијунира телекомуникације странаца.
Немци и грађани ЕУ требало би – барем теоретски – да су од тога поштеђени. Међутим, у пракси се то уопште не може гарантовати, јер се у огромној маси телефонских позива, електронске поште и других облика комуникације широм света, никада не може утврдити идентитет сваког појединца.
Чак и та немогућност препознатљива и лаицима, требало је да буде довољан разлог свим члановима немачког Бундестага да одбаце то скандалозно овлашћење дато БНД-у. Али конзервативци (ЦДУ/ЦСУ) и социјалдемократе (СПД) који су и тада владали, легализовали су праксу која је раније била илегална – и јавности потпуно непозната. О њој се сазнало 2013. када је звиждач Едвард Сноуден преко међународних медија открио махинације америчке Националне безбедносне агенције (НСА).
Уз великодушну подршку БНД-а, америчка тајна служба шпијунира глобалну комуникацију – и то са немачког тла. Истражни одбор Бундестага покушао је да утврди опсег тог у сваком смислу претераног шпијунирања, као и одговорне особе. Међутим, искрени напори, нарочито опозиционих посланика Зелених и Левице, били су узалудни. А то што је БНД на крају чак званично добио дозволу да масовно и без конкретног повода шпијунира, било је заиста перфидно.
Ту застрашујућу грешку парламентарне већине Бундестага, која је испунила велику жељу владе Ангеле Меркел, сада је исправио Савезни уставни суд. Он је констатовао да „заштита основних права грађана од немачке државне силе није ограничена на немачку територију“. Дакле, сада је јасно: ако је то потребно, сви људи се могу ослонити на Основни закон, односно Устав Немачке – без обзира који пасош имају, где живе или тренутно бораве. Томе су се надали тужиоци – група од седам страних новинара.
Подржале су их организације за заштиту људских права „Репортери без граница“ и „Друштво за права слободе“ (ГФФ). Свима њима би требало захвалити на преданости. Њихов успех шаље важан сигнал, посебно у овим временима. Већ дужи низ година, слобода штампе је широм света под све већим притиском – не само у ауторитарним државама и класичним диктатурама. У ЕУ је довољан поглед на Пољску и Мађарску. Изван Европе, застрашујући пример је Аустралија.
Немачки парламент сада има шансу и дужност да своју демократску одговорност испуни бољим законом о БНД-у. За то му је Савезни уставни суд дао времена до краја 2021. Највиши правни ауторитет притом показује пут за фер решење проблема у односу на слободу штампу и поштовање људских права. Јер, под строгим условима, шпијунирање телекомуникација требало би и даље да буде могуц́е. Нико ионако не сумња да је то неопходно.
Уосталом, поменути тужиоци такође желе да буду заштићени од терористичких напада и ратова. Отклањање и препознавање опасности у раној фази – то је задатак БНД-а. Као и то да Савезној влади пружи важне информације за одлуке о спољној и безбедносној политици. Према пресуди, БНД јој тиме помаже да се „избори на политичком пољу међународних односа и може да спречи озбиљне погрешне одлуке“.
Савезни уставни суд даје недвосмислена упутства како то може и мора успети: поштовањем „захтева заштите података“ и придржавањем „елементарних принципа људских права“. Ништа од тога није за преговарање.
Посебна вредност ове пресуде лежи у тој јасноћи и недвосмислености. Критичарима је то можда чудно. И због тога јер новинаре који су добили на суду у Немачкој – у већини других земаља могу и даље без ограничења да шпијунирају.
Ипак, свака победа над неправдом или као у овом случају над лошим законом, јесте разлог за радост и даје наду другима.
Притом не треба заборавити једног човека: бившег службеника НСА Едварда Сноудена. Чињеница да тај звиждач још увек мора да живи у егзилу у Русији (!) срамота је за све демократије на свету. Американац може да се поноси овом пресудом у Немачкој и да наздрави чашом Кримског пенушца.
Прочитајте ОВДЕ шта је Мајк Помпео затражио од Кине.
Извор: Дојче веле
