То сте могли да видите ако сте у петак рано ујутру возили овим делом града.

Ова инсталација није порука саобраћајне полиције да вас Исус посматра док возите, већ дело визуелног уметника из Београда који себе назива Пијанистом.

“Видео надзор је нова религија, а нас нико није питао да ли желимо да нас константно посматрају и снимају“, каже Андреј Јосифовски – Пијаниста.

Каже да није поставио Исуса Христа да би се подсмевао вери, јер је и сам верник.

Убрзо након постављања пристигла је и комунална полиција, а инсталација је већ до поднева завршила на тротоару поред раскрснице.

Sta je ovo ? Kamere su snimile , hocemo snimak dokonih ljudi .https://t.co/r00US639Wl?

— Sandra V. (@Kaapstad_27) May 22, 2020

Откуд вера и видео камере заједно

Андреј каже да му је јако драго да уметност и даље покреће људе на размишљање, па и о томе – зашто нас баш Исус Христ посматра поред безбедносне камере.

“Немам ништа против ове ствари – безбедности у саобраћају и вере. Заправо, подржавам и једно и друго“, додаје он.

Сматра да се људи због постављања камера, парадоксално, осећају још небезбедније, „јер нас неко константно прати“.

„Питање које треба себи да поставимо јесте – да ли је по среди само жеља за безбедношћу или је ово полицијска држава? Жао ми је што некад имам утисак да знам одговор.“

Neobičan prizor jutros dočekao Beograđane:

Razapeti Isus Hrist na beogradskoj raskrsnicihttps://t.co/oY8a9EevcJpic.twitter.com/EBlCDkjSWm

— FOSmedia.me (@fosmedia_me) May 22, 2020

Пијаниста каже да је недуго пошто је поставио инсталацију, стигла полиција са пет аутомобила, а затим и комуналци. Око поднева, поред инсталације и даље је била полиција у једном аутомобилу.

Андреја покреће и вера. Каже да се данас распећа можда „више не изводе на крсту али се свакодневно дешавају, хиљадама мученика“.

„Власт ствара сталне поделе, у начину вођења земља, у размишљањима. Али, видимо и поделе међу опозицијом и то нам ствара потпуну конфузију.

„Сви смо разједињени, а за мене је то осећај као да смо константно разапети“, каже он.

Видео надзор и Србија

Почетком 2019. године, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и директор полиције Владимир Ребић најавили су да ће Београд добити 800 камера за видео надзор.

Речено је да ће оне моћи да препознају лица грађана и да треба да „повећају безбедност и допринесу бржем откривању кривичних дела“.

Министарство унутрашњих послова је урадило процену утицаја новог видео надзора на личне податке људи у Србији.

Ову процену је анализирала Шер фондација, заједно са Београдским центром за безбедносну политику и Партнерима за демократске промене Србија.

„Процена утицаја не испуњава ни формалне ни материјалне услове који су прописани Законом о заштити података о личности“, рекао је Бојан Перков из Шер фондације.

Шер фондација сада тражи од МУП-а да заустави процес постављања паметног видео надзора.

„Анализом смо утврдили да је МУП само цитирао нека истраживања и понавља да видео надзор може да допринесе већој безбедности грађана, али у тој анализи нема како се то одржава на приватност грађана“, додаје Перков.

Четка за тоалет у Златно доба

Архитекта и улични уметник Андреј Јосифовски, познат као Пијаниста, у јануару је на Бежанијској коси подигао скулптуру Златни цвет, високу осам метара, која, како каже, „неодољиво подсећа на један употребни предмет који сви имамо у домовима“ – четку за тоалет.

Андреј ју је поставио као позив да се очисти град. Oн је тада рекао да „живимо у Златном добу, па нам је потребно да се добро очистимо и очеткамо“.

Ову интервенцију описује као спој чувеног уличног уметника Бенксија и провокативног савременог уметника Џефа Кунса.

Поред архитектуре, бави се цртањем мурала.

Прошле године је прославио пет година рада у тој области, а досадашње радове приказао је на изложби у Студентском културном центру Пијаниста – пет година на улици, зид и дело и у монографији објављеној тим поводом.

Већ пет година организује фестивал Рунавеј на Бежанијској коси, у другој недељи септембра.

У оквиру фестивала ниче Урбани дистрикт, где ће уметници моћи да дођу да раде и оставе своја дела заједници.

То га је учинило препознатљивим у крају у ком живи.

„Деци се то свиђа, они одрастају с том кулутром. Стари станари ме зову да им спасим празне површине,“ каже он.

Са удружењем Доњи Дорћол, Пијаниста је осликао је 1.200 квадратних метара и направио три велика мурала.

Прочитајте ОВДЕ шта је бивши начелник ДБ открио о Слободану Милошевићу.

Извор: Би-Би-Си на српском