О овом прислушном центру конспиративног имена КТ-3 први пут је у својој књизи "Служба" причао некадашњи заменик директора БИА Горан Живаљевић. Он ову просторију назива дискретном канцеларијом, у којој су прислушкивани људи из система и припадници ресора ДБ у време док је начелник те службе био Јовица Станишић.
Контра Станишићу
- У техничком одељењу Београдског центра, које је срушено почетком априла 1999, британским НАТО пројектилом, постојала је једна дискретна канцеларија, звали смо је КТ-3, где су прислушкивани људи из система или припадници службе, уколико је постојао неки проблематични податак о њима. Овде је поступак уласка и рада био посебно заштићен, у смислу да ове "затворене послове" раде само одабрани и мање причљиви оперативци, а извештаји настали из тих послова имали су ограничен број насловљених корисника или читалаца. Да не буде забуне, ово место и овај поступак нису били усмерени на политичке противнике из опозиције, већ је најчешће било речи о министрима или функционерима СПС и ЈУЛ, дакле, о људима из власти за које је постојао неки коруптивни или други проблематични податак из широког делокруга службе - наводи Живаљевић у књизи.
Модернијим и прецизнијим речником речено, канцеларија је постојала ради контраобавештајне заштите државних органа, што је, како примећује Живаљевић, данас важан саставни део сваке безбедносне службе.
Фактички, КТ-3 је био место где су се проверавали делови система и људи који су се негде погрешно укрстили са службиним (Јовичиним) интересовањима. Да ли су та Јовичина истраживања и укрштања из ове занимљиве канцеларије увек била у пуном садејству са Милошевићем, то је већ друго и не тако лако питање. Можда у почетку и нису, али у крајњој инстанци Милошевић је био неко ко је крајњи корисник тих информација и каснијих анализа. Време и начин на који су му оне предочене, то је већ био део Јовичине комбинаторике, креације и дипломатије - објашњава Живаљевић у својој исповести.
У време Јовице Станишића, па све до његове смене октобра 1998, служба је, према Живаљевићевим речима, у доброј мери пружала отпор потпуној политизацији, која је била логична и очекивана, бар онима који су је посматрали из угла своје борбе против режима Слободана Милошевића.
- Од широког интересовања и погледа "Јовичине службе" нису били изузети ни припадници власти, људи из Милошевићевог режима, па чак ни неки чланови владајуће породице, али увек уз адекватно, логично, па и законско објашњење које је ту нашу присутност чинило државним интересом, свидело се то некоме или не - додаје бивши други човек СДБ.
Чудна убиства
Криминолог Златко Николић потврђује да овакве и сличне тајне канцеларије постоје у свим респектабилним тајним службама у свету.
- Није то никаква новост у организацији обавештајних служби јер је поверење у лица која су њени делатници увек под строгом контролом. Конкретна убиства за која постоје индиције да су повезана са ДБ веома су чудна и сигурно никад до краја неће бити расветљена. Ћурувија је једно време био заратио са ДБ и исход је очекиван, док је још теже утврдити околности убиства Жике Петровића. Они су били обавештајно интересантни људи, па је интерес за њихово смакнуће могао да се уобличи у таквој тајној соби - тврди Николић.
Потпуковник КОС у пензији Љубан Каран каже да се разлог постојања овакве канцеларије мора тражити у сукобу унутар службе или додворавању одређеним политичким моћницима.
- Претпостављам да је КТ-3 скраћеница од контрола телефона. Постојање те собе унутар ДБ је само по себи неприхватљиво и незаконито, као и методе прислушкивања које су у њој примењиване. Уколико су се одатле припремале ликвидације званичника који су на неки начин сметали одређеним политичким структурама, то је онда злочин и увлачење службе у прљаве послове - сматра Каран.
Прочитајте ОВДЕ зашто је НАТО у шоку после кинеског уплива у Србију.
Извор: Српски телеграф
