Уредбом су истовремено прописане казне за послодавце од 50 до 500.000 динара, а за запослене 20.000 динара.
Ово је говорећи за РТС најавила в.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду у Министарству за рад Марина Фуртула, додајући да очекује да ће овај документ бити усвојен на наредној седници владе.
Предлог ове уредбе долази неколико дана након што су се у предузећима Додић и Геокс у Врању и Јура у Лесковцу појавила појединачна жаришта корона вируса.
Радници из Јуре претходно су испричали медијима да они до сада нису имали скоро никакву заштитну опрему, да мере о физичкој удаљености нису поштоване, док су епидемиолози истакли да је у овим случајевима до заражавања дошло управо због непоштовања мера.
На питање Данаса зашто се ова уредба доноси након два месеца од када је проглашена епидемија корона вируса, из Министарства рада кажу да су они сада, после укидања ванредног стања, одговорни за мере безбедности на раду док је раније то била надлежност санитарне инспекције.
– За време пандемије према прописима о заштити становништва од заразних болести санитарна инспекција надзире и контролише мере које у том случају морају спроводити и начин њиховог спровођења у складу са епидемиолошком ситуацијом. После укидања ванредног стања, када је настављен рад свих послодаваца, прописивање превентивних мера безбедности и здравља на раду ради спречавања ширења заразне болести за све послодавце независно од делатности коју обављају у надлежности је Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – кажу у Министарству.
На другој страни, одговарајући на питање Данаса да ли се касни са овим документом имајући у виду да су појединачна предузећа већ постала мини жаришта, Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука и председник синдиката УГС „Независност“, одговара „наравно да се касни“.
Он међутим додаје да је проблем што инспекција рада и у оним случајевима када је контролисала предузећа није могла да наложи да она буду затворена ако не поштују мере заштите раднике.
– Посебан проблем представљају ситуације када инспекција утврди да нема заштитне опреме, наложи да се то исправи, а не затражи да предузеће одмах обустави рад. Ту се види чудна немогућност државе да на било који начин интервенише и готово сервилни однос када се ради о корпоративном капиталу – каже Стојљковић.
Постојећи Закон о безбедности на раду и Закон о заштити становништва од заразних болести предвиђају обавезе послодаваца када се ради о заштити здравља радника, а поред инспекције рада и санитарна инспекција је задужена за контролу.
Како објашњава Данило Ћурчић из Иницијативе А11 ови закони су „довољно пристојни и њиховом применом би се дошло до истих резултата“ као и са новом уредбом.
– Код нас је међутим увек проблем примена прописа, и пошто то изостаје, онда доносимо уредбе. Доношење ове уредбе може да створи и забуну и отвори питање шта ће се у случајевима када послодавци не поштују мере примењивати, закон или уредба – објашњава Ћурчић.
Током ванредног стања влада је усвојила неколико докумената који се односе на организацију рада током епидемије. Међутим, ниједан од њих није ближе дефинисао мере заштите у великим радничким колективима, иако је послодавцима било препоручено да рад кад год је то могуће организују у сменама или од куће.
За разлику од предузећа фризери, козметичари и теретане добили су врло јасна упутства какве мере треба да спроводе – од ограниченог броја муштерија до ношења заштитне опреме, а према најавама изгледа да ће такво детаљно упутство добити и остали послодавци.
Како објашњавају у Министарству рада, уредба предвиђа да ће радници морати да носе маске у затвореном простору када није могуће обезбедити удаљеност између запослених. Истовремено, послодавци ће одређивати колико ће маски дневно радници користити те да ли ће се радити о платненим или хируршким. На крају, трошак заштитне опреме пашће на терет послодавца.
Данило Ћурчић ипак указује на проблем контроле односно на чињеницу да „инспекција рада не функционише како треба“.
– Ми смо до сада имали силне проблеме са врло јасним повредама радних права па инспекције ништа нису урадиле. Питање је да ли је Министарство рада успело да делује превентивно код послодавца. Оно што се дешава на југу показује да није, закључује Ћурчић.
У Министарству рада нису могли да нам кажу у којим све предузећима до сада се појавио корона вирус и колико је радника заражено по сваком предузећу појединачно, упућујући нас за одговор у Кризном штабу. Према информацијама које су објавиле Јужне вести, укупан број заражених радника у Јури од избијања епидемије је 113, док је 125 запослених заражено у фабрици Додић, па је фабрика затворена.
Прочитајте ОВДЕ на шта је др Кисић сада упозорила.
Извор: Данас
