На плажама за викенд највише је било Подгоричана, док радним данима како су Побједи казали закупци нема никога.
Мобилијари су постављени понегде и до 10.јуна се неће наплаћивати. Власници ресторана кажу да ће “преживети”, али да не очекују зараду, не само ове него и следеће године, али кажу и да постоји шанса ако се промовишемо као корона фри дестинација.
Власник Коко бич плаже у Будви Ален Пејовић није оптимиста. Све је каже припремио само чека госте. Каже да има нешто домаћих гостију викендом, али да радним данима није тако. Поставио је мобилијар, али се још не наплаћује.
“Сви смо забринути. Долазе нам Подгоричани викендом, али иначе ,,мрка капа“, казао је Пејовић наглашавајући да се нада да ће његов бизнис ипак преживети.
Горан Теодосић из плажног бара Авала хотела каже да су још у припреми.
“Радним данима имамо понешто од локалних становника, али викендом буде Подгоричана. Осетно се види да је нешто почело. Хотел још није почео да ради, чека се отварање граница”, казао је Теодосић.
Будвански угоститељ, власник ресторана Јадран Крсто Никлановић такође није оптимиста. Највише га брине што има 43 стална радника, које треба задржати.
“Читав живот сам био оптимиста, али је ово далеко од оптимизма. Ово је ситуација која не зависи од нас и док год је пандемија проглашена на светском нивоу ми се не можемо ничему надати”, казао је Никлановић.
Он сматра да ће сезона трајати само 15 до 20 дана и то у хотелима, а да ће приватни смештај доживети катастрофу.
“Питање је ко ће доћи, како ће доћи, којим парама ће доћи. Знамо колико је фирми по Европи банкротирало, а ти што су добили отказ су обични људи. Неће код нас доћи ни директор Филипса, ни Сименса ни Мерцедеса него обични туристи са лоу кост компанијама, Монтенегро ерлајнзом, чартер летовима који су врло упитни за ову годину”, истиче Никлановић додајући да је се свака држава сада труди и да задржи своје држављане, било то у Немачкој, Аустрији, Хрватској…
“Хрватска има једну предност да је ближа Европи и брже су провере на граници јер је чланица ЕУ. Не сматрам је конкруренцијом јер само једно хрватско острво као што је Раб има више обале од целе Црне Горе. Код нас у нормалним временима се чека по четири сата на граници, да се уђе или изађе из земље, а сад имамо додатни здравствени надзор који ће гарантовано успорити прелаз, ако се не нађе неко решење”, казао је Никлановић који ургира и моли све да тај улазак у Црну Гору буде бржи и организованији и да фамилије са децом мање чекају.
“Нормално је да треба да постоји контрола. По мени то треба да буде унутар државе, пратити где су гости пријављени и како, а не на граници их држати по три четири сата. Треба неко добро бити заљубљен у неко место да би провео осам, девет сати на граници”, тврди Никлановић.
Истиче да ове године не можемо да рачунамо на било какву сезону “чисто доћи ће неко“.
“Причамо сви о хотелима. Туризам Црне Горе нису само хотели. Ту је огроман приватни смештај који ће ове године доживети катастрофу, а плашим се и идуће. Имамо и излетничка места, као што су Пераст, север. Они живе од дневних излета било од туриста из Дубровника или туриста који су Црној Гори. То ће све да замре овог лета јер неће бити интересената”, казао је Никлановић.
На которској риви, где је био пре неки дан каже није било ни 20 аута.
“Пераст, где у ово време врви од излетника из Дубровника, крузери… сада је то пустиња. Тако да, поред свог оптимизма, ја не видим ништа. Увек заговарам да седнемо и договоримо што ћемо. Ако цркне привреда, може у Подгорици да седи Трамп или Бил Гејтс сви ће нас напустити. Отићи ће и банкари, јер смо ми ти који држимо банке, ми уплаћујемо пазаре, узимамо кредите… Будите сигурни прве ће нас напустити банке. Сви смо у истом кошу, а немамо још стратегију како изаћи из овога”, каже Никлановић.
Он тврди да сви имају кући неке залихе новца које су сваког дана све мање.
“Уколико држава и банкарски систем не уложе у привреду, не мислим на ове пакете за преживаљавање, и док год банке не стану иза неког програма и добијемо неке кредите са две године грејс периода нама спаса нема”, истакао је Никлановић.
Директор ресторана Моцарт већ 20 година угоститељ у старом граду Лука Вучковић је међутим оптимиста, сматра да ће ипак бити нешто, поготово ако се прогласимо корона фри дестинацијом.
“Покренуло се нешто са мртве тачке, боље да радимо него да не радимо. Ми живимо од туризма. Ово је наш вишегодишњи породични бизнис. Надамо се чим се границе отворе да ће бити већи прилив и да ћемо од половине јуна до негде 1. октобра да имамо госте колико толико да извучемо сезону. Домаћи туристи не могу реално да нам замене стране јер је Црна Гора сувише мала да би они попунили све капацитете и хотела и ресторана”, казао је Вучковић додајући да сезону могу да извуку и гости из региона.
“Наша главна смерница треба да буде корона фри дестинација, тако да сви они који буду хтели да путују ово лето ће сигурно да се одлуче за нас. Ту треба да тражимо шансу. Ја бих лично увек прихватио да са породицом одем у дестинацију која је заштићена од короне”, истиче Вучковић додајући да свакако треба поштовати све смернице, та нека дистанца, маске, средства за дезинфекцују руку…
“Морамо овог лета да се придржавамо мера и мислим да можемо без проблема да прођемо сезону. Ево и корона вирус је и у Европи у паду тако да морамо да будемо оптимисти да ће се колико толико ова сезона извући. Ово је мој породични посао и трудимо се да га одржимо. Ми радимо целе године и имамо 20 стално запослених тако да имамо проблема са запосленима, поготово сад, али се надамо да ће нам неке олакшице које дражава припрема за нас помоћи. Ту мора и општина, такође, да стане око закупа тераса и комуналних такси и смећа. Морамо заједнички партнерским односом да уђемо у ову сезону, да би задржали раднике, да се определимо за квалитет понуде. Не би смели да подижемо цене како на плажама тако и у хотелима, ресторанима, трговинама”, сматра Вучковић јер како истиче туристи који ће доћи сигурно су у финансијском проблему као и ми, као цели свет.
“Треба да будемо препознати као домаћинска дестинација, здравствено заштићена и са квалитетним производом”, казао је Вучковић.
Ове године неће повећавати број запослених.
“Тежићемо да прођемо сезону са што мање запослених и да их буде што више из Црне Горе. Ова прошла два месеца смо се некако одржали, смањили смо плате 30 одсто, али смо задржали све раднике. Моје колеге су у великом проблема око задржавања радника. Морамо сви да будемо солидарни да разумемо једни друге да се извучемо из овога јер се надам да ће се следеће године опоравтити цели регион и Европа”, каже Вучковић.
Он сматра да ће ове године, ако се смањи жариште, из Русије и Украјине бити већи број туриста.
“Задњих пар година је повећан број туриста из тог краја Европе и надам се да ће људи да се одлуче за корона фри дестинацију”, казао је Вучковић.
Будванин Ивица Осмић, који је већ 10 година предузетник, је такође оптимиста и мисли да ће туриста бити јер су људи жељни да отпутују негдје.
“Ово је тренутно стање. Људи су жељни да одморе. Предсезона је пропала, али верујем у овај други дио сезоне и постсезоне да може да се нешто опорави… Ми смо у фази припреме. Сваке године смо отварали 15 маја, међутим ове године се искомпликовало тако да ћемо највероватније отворити 1. јуна. Док нису пустили саобраћај није било људи, углавном локалци. Од када су пустили саобраћај осећа се приметно више народа. Људи се долазе, жељни су мора, тако да ће и туристи кад се отворе границе да навале”, казао је Осмић.
Две Подгоричанке екипа новинара затекла је на плажи Јаз.
“Иначе смо стално на Јазу и увек смо овде када долазимо у Будву. Због корона вируса ове године не размишљамо да одлазимо из Црне Горе на летовање. Сваку прилику ћемо искористити да будемо, управо, на Јазу. Овде је најсигурније јер корона је свуда”, казала је једна од њих Маја Станић.
А на овој плажи нема још ниједан отворен локал. Драган Радошевић припрема плажни бар, али не зна, каже, када ће отворити.
“Ко то зна, када ће бити отварање локала на Јазу. Иначе до сада је било 1. јуна. Ево још ништа се и не припрема. Ситауција је таква. Ово што дође Подгоричана током викенда, а радним данима нема никога”, каже Радошевић.
Прочитајте ОВДЕ где је претучен свештеник.
Извор: Курир/ЦДМ
