Јеремић је нагласио да је било турбуленција у Савезу за Србију, као и акција које нису биле заједничке и договорене. Мишљења је да је много увреда, тешких речи, активне и пасивне агресије у Србији, али истиче да Народна странка томе неће доприносити, и да су се због тога определили да се уздрже од одговора на нападе колега из опозиције. Да би дошло до промена у Србији, Јеремић каже да је неопходно да се поклопе три ствари.
У једном од претходних интервјуа рекли сте да ће избори бити чистилиште и да ће показати ко је права опозиција, каквог сте става данас с обзиром на то да ПСГ ипак излази на изборе?
- Многе ствари су се догодиле од када је почела дискусија да ли бојкотовати или не. Мислим да данас, још и више него пре, нема смисла излазити на изборе. За то постоје три кључна разлога. Први и најосновнији је здравље, имајући у виду да се ми још ни изблиза нисмо окончали борбу са овом заразом. Други је то што нико ко на ове изборе излази не заслужује поверење грађана. Трећи разлог је то што је њихов резултат унапред познат. Дакле, добро се зна ко ће победити, а да ли ће то бити са две трећине или три четвртине пребројаних гласова, није пресудно важно. Исто тако, ко се у последњем тренутку определио да промени своју одлуку о бојкоту а ко не, ко ће с ким да преко ноћи уђе у коалицију и слично, не прави никакву разлику.
Саветовао бих зато сваком ко жели добро себи и својој породици, пре свега из здравствених а онда и из других разлога које сам навео, да 21. јуна остане код куће.
Да ли постоји могућност да се одложе избори, спекулише се да долази притисак од међународне заједнице?
- Када све у држави зависи од само једног човека, онда је све прилично неизвесно – поготово ако је тај неко склон честим променама расположења. Стога ни ја, нити било ко други не може да Вам одговори на питање да ли ће или неће бити избора 21. јуна, чак ни сам Вучић. Оно о чему се тренутно расправља у међународној заједници, пошто сам са њиховим високим представницима разговарао током претходних неколико дана, је слање посматрачке мисије Европске уније. ЕУ међутим још увек није одлучила да ли ће моћи да је организује. То би дакле могао бити један од разлога за одлагање, али то није пресудно. Пресудно је оно што буде преломио човек који у овој земљи данас има сву власт – да промени ако хоће и црквени календар, а камоли изборни.
Како бисте окарактерисали Вучићеву политику током ванредног стања и пандемије коронавируса?
- Ово је била ситуација без преседана у свету. Начин на који је ванредно стање уведено и вођено свакако завређује критику, али изабрао сам да се од ње уздржим до окончања ванредног стања. Сада је ванредно стање прошло, и у реду је да се о томе отворено разговара. Много тога је урађено на погрешан начин. С друге стране, било је и неких мера и корака које су одрађене добро – и то треба отворено признати.
За најоштрију осуду је то што је ванредно стање злоупотребљавано за политичку пропаганду власти. Такође, и то што се сејао страх причама о препуним гробљима и што се кривица често сваљивала на грађане – на наше гастарбајтере или уопште грађане који су наводно били неодговорни и шетали по парковима. То није било примерено.
Како функционише СзС, постоји ли план да нешто конкретно радите током кампање?
- Мислим да је кампања мање више окончана – највећи број људи се већ определио да ли ће на ове лажне изборе изаћи или не. На њима се добро зна ко ће победити – штафета власти ће остати у руци која ју је и до сада држала.
У оквиру праве опозиције, оне која се одлучила да не даје легитимитет овом систему, сада би било јако важно да се ствари консолидују и уреде. Бићемо ван парламента и то ће бити јако тешка околност за нас, и у финансијском и у медијском и у сваком другом смислу. Први и најважнији изазов који је пред нама је да стекнемо кредибилитет – за почетак, да одржимо дату реч. То можда на први поглед делује банално, али није. Великом броју грађана у Србији је мука од политике, а један од кључних разлога за то је што је мало људи који се баве политиком у прошлости испунило било које обећање. Дакле, држање речи, остајање при томе шта сте рекли да ћете да урадите, је по мени неопходан први корак.
Како може доћи до промена у Србији?
- Постоје три кључне ствари: под један, како ће се понашати опозиција; друго, када ће се у редовима власти распламсати клановски сукоби на врху, као и незадовољство у нижим ешалонима – мислим да је то већ почело да се догађа, питање је колико ће брзо то наставити да се развија. И трећа ствар, с обзиром да смо географски простор такав какав јесмо, са таквом врстом историје и укрштених геополитичких интереса, међународна заједница није неважан део онога што се дешава. Из угла опозиције је важно да својим дипломатским радом допринесемо томе да међународна заједница престане да подржава актуелну власт.
Шта је финални успех бојкота избора?
- Логично би било да се каже да постоји нека цифра, али дискусија цифара би имала смисао уколико ако би се поштено пребројао број оних који је изашао, и како су они заиста гласали. С обзиром на то да ће на огромној већини бирачких места у Србији бити представници искључиво владајуће странке или можда још по неке странке која је партнер коалиције на власти, заиста не можете имати поверење у бројеве које они буду саопштили.
Добро, али да ли сте размишљали у правцу да ви на неки начин контролишете излазност, да бројите људе који одлазе на бирачка места…?
- Чак и да то буде тако, а ја вам нећу то рећи зато што можда ипак није најпаметније да баш о свему говоримо у јавном простору и саопштавамо сваки план и сваку идеју, али чак и да буде тако, да ли мислите да ће бити важнија бројка коју ми објавимо и поставимо на твитер, или оне којима јавност буде бомбардована у сатима после затварања бирачких места преко РТСа, Пинка, Прве, Б92 и остали телевизија са националним фреквенцијама?
Због тога се не бих упуштао у лицитирање цифара. Оно што ће бити важно после тих избора је да ли ће међународна заједница задржати опозицију која се определила за бојкот као легитимног саговорника. Уколико то буде случај, може се рећи да је бојкот успео а не да ли РИК прогласи 52, 38 или 64 одсто излазности. Ево, ја сам сада у једном малом селу поред Чачка, из којег је моја фамилија. Овде је локални, чачански СНС добио задатак да излазност буде већа него икад, баш зато што је то моје село, и ту се у реалности уопште неће ни бројати гласови – само ће се саопштити излазност од неких 70 одсто.
Какви су односи у СзС?
- Било је турбуленција у СзС, као и корака и акција које нису биле заједничке и договорене. Лјуди су били под великим притиском, упућиване су тешке речи. Народна странка је била предмет напада неких колега из опозиције, пре свега ПСГ, али и неких колега из самог савеза. Ми смо међутим одлучили да им не узвраћамо истом мером, дакле да на увреде не узвраћамо увредама. Превише је тешких речи, активне и пасивне агресије у Србији и Народна странка томе неће доприносити – због тога смо се определили да оћутимо нападе сабораца.
Како функционише ваша странка?
- Показало се да је Народна странка политичка организација која је у стању да донесе одлуку и одржи реч, без обзира на цену. Бојкот избора на свим нивоима ће нас итекако коштати – и посланичких места и одборничких места и уопште једне далеко удобније ситуације у будућности. Ми смо ту одлуку донели демократски, као што и сваку другу одлуку доносимо. Понекада можда то није видљиво споља, али ми имамо велики број прилично познатих и остварених људи којима ни ја нити било ко други може да наређује како да се понашају или говоре. Не можете ви једном Синиши Ковачевићу говорити шта да каже, или Здравку Поношу бившем начелнику Генералштаба, или Влади Гајићу адвокату, Сандри Рашковић Ивић…
Поносан сам на своје сараднике. Начин на који функционише странка у опозицији је добар индикатор тога како ће функционисати држава када тој странци грађани једном буду дали поверење.
Ми данас у Србији имамо једну врсту фараонског устројства и одлучивања, а Народна странка је све супротно томе. У не толико далекој будућности, када Народна странка добије поверење грађана да управља важним процесима у земљи, то ће бити демократски начин функционисања.
Прочитајте ОВДЕ како је Слободан Првановић испрозивао Трифуновића и Вулина.
Извор: Nova.rs