Наиме, како у књизи "Служба" истиче Горан Живаљевић, у то време радник Службе државне безбедности, другу половину деведесетих година прошлог века на територији тадашње Југославије, обележило је повећано интересовање британске обавештајне службе за припаднике Социјалистичке партије Србије, Српске радикалне странке, а посебно Југословенске левице.
- Процењено је да ће долазећа турбулентна времена стварати нове, погодне услове за значајне обавештајне продоре у структуре уздрмане власти - пише Живаљевић.
Према његовим речима наговарање Милошевића да распише ванредне изборе био је врхунац контролисаног "јуловског", односно британског утицаја, којем је речено да га народ безрезервно подржава.
Живаљевић наводи да је Служба државне безбедности долазила до информација о утицају Британаца, међутим "више није имала кредибилитет да укаже на погубне утицаје ЈУЛ-а".
На степен неповерења у ДБ указује и тврдњом да је могао да добије отказ због информације да се високи функционер СПС-а у Будимпешти састао са британском службом.
- Сви смо "у производњи" помало почели да дижемо руке од објашњавања да су Британци многима из "патриотске власти" већ понудили мостић за нови политички живот у 21. веку - навео је Живаљевић.
Како каже, да је ЈУЛ био тројански коњ којим су руководили Британци, указује и податак да нико од функционера те странке није одговарао ни за једно кривично дело или злоупотребу након промена 5. октобра 2000.
- Неки од њих су експресно заштићени у покушају мање обавештених "Сурчинаца" да се залете крајем 2000. на њихове пословне и медијске империје (нпр. на ТВ Пинк), док су други неочекивано добијали послове од партнера са Запада, као да су били учесници протестних шетњи, а не полтронски ешалон окупљен око Милошевићеве супруге (нпр. Горан Матић) - закључио је Живаљевић.
Прочитајте ОВДЕ од чије се поруке тресе Вучићев режим.
Извор: Блиц
