Река која се у делу свог тока кроз Бугарску зове Марица, а у Грчкој Еврос природна је граница Грчке и Турске. Грчка је на њој 2012. подигла ограду високу три метра и дугу 10 километара, како би зауставила нерегуларну миграцију из Турске.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је фебруара 2020. на другом месту отворио границу према Грчкој за избеглице, а Грчка је реаговала полицијском силом. Влада у Атини је тада најавила да ће продужити ограду са бодљикавом жицом.
Средином априла је Турској саопштено да ће се наставити радови и то искључиво на грчкој територији. Турски министар спољних послова је 11. маја протестовао због тога и предложио да се састану грчки и турски стручњаци, како не би дошло до повреде границе.
Обе стране имају проблем да се граница може променити без утицаја човека. Константинос Филис, директор атинског Института за међународне односе, објашњава да како протиче време мења се и корито реке и због тога може да дође до незнатне промене границе.
Филис каже да се у последњих неколико месеци уз реку развило мочварно подручје које се после тога исушило. Сада је тешко рећи с које стране границе се налази спорно земљиште, отприлике један хектар, тако да ни Филис не може да каже да ли су турски војници ступили на грчко тло.
Грчка опозиција предвођена бившим премијером Алексисом Ципрасом тражи од грчке владе да заузме став о самовољним и агресивним акцијама Турске.
Међутим, грчки генералштаб демантује вест о појављивању турских војника на грчкој територији.
"Страна сила се не налази на грчком тлу, наводи су у саопштењу грчког Министарства спољних послова, издатом прошлог викенда.
Министар спољних послова Никос Дендиас у недељу на телевизији Скаи био је још јаснији када је рекао да су такве вести бесмислице.
Он сматра да Турска спроводи милитаризацију спорова, али да Грчка не би смела да упадне у ту замку. Ипак, изгледа да ескалација није у интересу Анкаре.
Турски амбасадор у Атини Бурак Озугергин је у интервјуу за То Вима рекао да је он са својим грчким колегом сагласан да се овде ради о техничком питању, а не о пограничном конфликту.
Шта год се десило на реци Еврос, то је карактеристично за сталну напетост између две чланице НАТО - Грчке и Турске.
Скоро да су заборављене позитивне епизоде у односима две земље. Када је турски град Измир 1999. погодио земљотрес, грчки спасиоци су били међу првима који су пружили помоћ. Нешто касније је Атину задесио земљотрес, а турски спасиоци су одмах похитали да помогну.
Међутим, после неуспелог пуча против Ердогана у лето 2016, више турских официра побегло је у Грчку и ту затражило политички азил. Грчко правосуђе до данас одбија да их изручи Турској, што изазива Ердоганов бес.
Политиколог Филис сматра да је нова прекретница у односима уследила у фебруару ове године, после насиља на граничном прелазу између Турске и Грчке Кастаниес/Пазаркуле. Ердоган је дозволио хиљадама избеглица да крену ка грчкој граници. Међутим, то му се политички није исплатило.
Губитак престижа Ердоган жели да надокнади агресивним понашањем - на пример, када показује војску на граничној реци Еврос, сматра Филис. Он процењује да грчка страна није имала другог избора осим да полиција потисне мигранте који су надирали из Турске.
Прочитајте ОВДЕ ко каже да се Русији треба обраћати са Ви.
Извор: Танјуг
