Институционална заштита природе започела је у нашој земљи пре 72 године оснивањем Завода за заштиту природе Србије.
–На основу стручног рада Завода данас имамо модел заштите природе који је усклађен са европским и светским стандардима. У националном систему заштите природе тренутно се налазе наши најочуванији и најзначајнији делови природне баштине који се чувају у оквиру система 470 заштићених подручја која заузимају површину од 7,66 одсто територије Србије. У оквиру заштићених подручја налази се: 5 националних паркова, 18 паркова природе, 21 предео изузетних одлика, 70 резервата природе, 314 споменика природе, 36 подручја од културног и историјског значаја, а статус заштићеног природног добра имају и 1783 строго заштићене дивље врсте и 860 заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, наводи се у саопштењу Завода поводом годишњице ове установе.
Букове шуме у Србији (Фото: zzps.rs)
– Интензивно се ради и на укључивању заштићених подручја наше земље у међународне мреже и програме заштите природе. У оквиру УНЕСKО програма „Човек и биосфера” су два наша подручја проглашена за Светске резервате биосфере: Голија-Студеница и Бачко Подунавље. Ове године номиноване су букове шуме као део добра светске природне баштине, каже директор Завода, мр Александар Драгишић.
Европа је једини континент на којем расту и доминирају чисте и мешовите шуме букве. Ширење европске букве у пост-глацијалном периоду (након завршетка последњег леденог доба) је процес који траје више од 10.000 година. У Србији су присутне букове шуме балканске, односно мезијске букве, које представљају аутохтоне шуме које расту на различитим надморским висинама, од (70) 100 до 1800 (2500) метара надморске висине.
На листи светске природне баштине налази се прекогранично добро „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе”, које тренутно чини готово 80 букових шума у 12 европских држава (Украјина, Словачка, Немачка, Белгија, Шпанија, Италија, Словенија, Аустрија, Румунија, Бугарска, Хрватска и Албанија), како би се екосистем букових шума очувао за будуће генерације, као један од најзначајнијих листопадних шумских екосистема северне хемисфере и, свакако, најзначајнији за европски континент, за који је и ендемичан.
Букове шуме у Србији (Фото: zzps.rs)
Након последњег проширења овог добра светске природне баштине 2017. године, јануара 2020. године је предата номинација новог проширења овог изузетно комплексног добра у којем учествује 10 земаља: Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија, Швајцарска, Чешка, Пољска, Словачка, Италија и Француска, које предлажу додавање нових 30 резервата букових шума за уписивање у оквиру овог добра.
Номиновани букови резервати у Србији налазе се у НП „Фрушка гора” - локалитети у режиму заштите првог степена „Папратски до” и „Равне”, у НП „Тара” - локалитети „Звезда” и „Клисура Раче” и у НП „Копаоник” – „Козје стене”, који су већим делом обрасли очуваним мешовитим буковим шумама.
Институционална заштита природе у Србији започиње оснивањем Завода. Прве успостављене категорија заштите биле су општи и строги резервати природе. Статус резервата природе прве добијају букове шуме, као наши најзаступљенији шумски екосистеми који су остали у прашумском облику и доста изучавани због своје очуваности, реткости и реликтности. Строги природни резерват „Зеленичје” проглашен је 1948. године, управо нетакнута букова шума са ловор-вишњом.
Где се крије круна цара Душана сазнајте ОВДЕ!
Извор: Политика
