Међутим, спровођење те замисли им не иде најбоље, упркос низу нових закона и владиних иницијатива које имају за циљ да и почетак и крај ланца снабдевања ретким земљама буде на тлу Америке, како би после деценија све већег ослањања на Кину била самостална у том виталном сектору.
- Мислим да се аларм упалио, али још увек смо у збрци око тога шта тачно треба да урадимо - рекао је Дејвид Хамонд, стручњак за "ретке земље".
Pentagon halts rare earths funding program pending 'further research' https://t.co/o01P6D5QzA
— Björn Müller (@Bjoern__M) May 22, 2020
Проблем је у томе што, упркос годинама непрестаног напора под администрацијом Доналда Трампа, Сједињене Државе тек треба да пронађу начин да санирају рупе у свом ланцу снабдевања критичним материјалима, а до пуног опсега ископавања, прераде и рафинирања ретких земаља Америку деле године.
Овог месеца тексашки републикански сенатор Тед Круз увео је закон којим се убрзава покретање домаће индустрије ретких земаља, нудећи примамљиве пореске олакшице за нове пројекте - а посебно велике пореске олакшице за крајње потрошаче који производе готове производе.
Америчко министарство одбране, у међувремену, ставило је ретке земље у средиште годишњег закона за набавку одбране трећу годину заредом, с тим што ове године планира огромно повећање постојећих средства Пентагона за пројекте који се тичу метала ретке земље.
Независност Америке у снабдевању металима ретке земље предмет је расправе у одбрамбеним круговима још од 2010. године када је Кина, убедљиво највећи светски произвођач, накратко зауставила извоз услед спора са Јапаном.
Проблем је поново ескалирао прошлог пролећа у јеку трговинског рата између Вашингтона и Пекинга, када је председник Си Ђинпинг најавио да Кина планира да уведе рестрикције на извоз ових круцијалних елемената у Америку.
Како је трговински споразум постигнут у фебруару брзо бачен у запећак, чим су тензије на релацији Вашингтон-Пекинг поново ескалирале, пробуђене пандемијом корона вируса, не чуди што је Америка трку до независне производње ретких земаља убацила у пету брзину, а притом је спремна да за то издвоји огроман новац.
Lynas US defense contract put on ice
— Paul Barratt (@phbarratt) May 24, 2020
Will be very interesting if US decides it has to get its rare earths onshore, while we hold our petroleum “reserves” in the US. https://t.co/0gqFe8FnCD
Шта су метали ретке земље и зашто се често налазе у центру међународних сукоба?
Метали ретке земље (или лантаноиди) заједнички је назив за групу од 17 елемената цењених због својих јединствених магнетских и електрохемијских својстава. Они укључују елементе као што су гадолинијум, лантан и церијум, који су кључни у производњи лекова против рака, паметних телефона и технологија обновљиве енергије.
Геолошки завод Америке означио је ове елементе као "критичне" за сектор националне одбране. Ретке земље, у ствари, и нису толико ретке. Могу се наћи широм Земљине коре, међутим, често се налазе у малим концетрацијама и екстремно је тешко и скупо ископати их. Процес оштећује животну средину, при чему екосистем угрожавају рудници, ослобађање металних нуспродуката из рафинерија и честице које се бацају приликом одлагања отпада.
U.S. Falters in Bid to Replace Chinese Rare Earths https://t.co/19bsLoAKxZ
— Maureen O'Mahoney (@cheerio46) May 26, 2020
Кина је убедљиво највећи светски произвођач "ретке земље" са 70 посто глобале производње, што Пекинг ставља у позицију да ове елементе користи као "кец у рукаву" сваки пут када пожели да "подигне улог" у међународним споровима. Чини се да су САД, поучене претходним искуствима, решене да овај пут предухитри Кину, али то за сада иде прилично споро.
За шта се ретке земље користе и који су производи угрожени?
Употреба ретке земље је огромна и разноврсна, обухвата читав спектар индустрија - од робе широке потрошње, па све до националне одбране.
У здравству се користи за прављење хируршких потрепштина, пејсмејкера, лекова за лечење рака и реуматоидног артритиса. Она се, такође, налази у телескопским сочивима, авионским моторима, а користи се и као катализатор у издувним системима аутомобила да би се смањила емисија штетних гасова.
Ови елементи су помогли да потрошачка електроника, попут рачунара и паметних телефона, буде мања, лакша и ефикаснија. Технолошки гигант "Аппле" зависи од ретке земље за саставне делове, као што су камере и звучници. Она је потребна и за пуњиве батерије које се користе у електричним аутомобилима и телевизорима.
Међутим, оно због чега су Америци ови елементи толико драгоцени је чињеница да су они незамењиви у производњи Пентагонових најважнијих оружја. Сваком борбеном авиону Ф-35, на пример, треба 417 килограма ретке земље, док је свакој подморници класе Вирџинија поребно око 4.000 килограма. Неодимијум се често користи за производњу снажних инфрацрвених ласера за националну одбрану, док војни добављачи користе ретке земје за производњу сензора за ракетне системе.
Због чега је Украјина у расулу, сазнајте ОВДЕ!
Извор: Блиц
