Ово каже немачки левичар др Грегор Гизи, лидер Партије европске левице. По професији правник, годинама је предводио немачку парламентарну фракцију партије Левица. Одмах по отпочињању бомбардовања СРЈ, Гизи је упозоравао на катастрофалне последице разарања наше земље која никог није напала. Овај доајен немачке и европске политике узалудно је, у пролеће 1999. апеловао на посланике Бундестага да преиспитају ангажман Немачке.
Грегор Гизи. (Фото: Јутјуб)
Том интервенцијом УН су, како сте тада оценили, изгубиле свој утицај на НАТО. У чему се то данас огледа?
- Војни моменат доминира у стратегијама многих влада, а на међународном пољу је све јачи. Ступили смо у нову фазу трке у наоружавању. Више од две милијарде троши се годишње за војну опрему. То је, несумњиво, огромна претња светском миру и недопустиво арчење ресурса који би могли да се искористе за добробит човечанства.
Још тада сте упозорили да је агресија НАТО заправо нападачки рат, а нипошто мировна мисија?
- Људска права важе универзално. Немогуће их је, међутим, гарантовати ако се, приликом њиховог кршења прст увек упире у друге. Хуманитарне катастрофе не решавају се ратом, него искључиво солидарношћу.
Шта је, по вашем мишљењу, циљ мисије Кфора на Косову? Да ли је војницима Бундесвера тамо место?
- Проблем са таквим мисијама Бундесвера у иностранству је што се оне отпочињу без промишљања могућег окончања. У већини случајева, то у државама или између њих ствара ситуације у којима је потребно стално присуство војника да наново не би дошло до заоштравања управо тог стања, насталог присуством војника.То је зачарани круг. Бундесвер није требало да учествује у рату против СРЈ, нити да шаље трупе на Косово.
Шта је настало на Косову током ове две деценије? Делите ли мишљење да је реч о мафијашкој држави?
- Део елите на Косову очигледно није сасвим изашао из стрељачких ровова, дакле није ни ступио у демократију. Ипак, и на Косову има нових генерација које не желе да се помире са корупцијом и непотизмом. Становништво ће морати да се одлучи коме ће у будућности поверити вођење земље.
Немачка влада је против размене територија на Косову, а ви?
- И то је последица погрешне одлуке да се Косово једнострано и без сагласности тадашње СРЈ издвоји из југословенске државне територије. Напослетку, у неком тренутку у будућности, ипак неће моћи да се избегне проналажење договора који могу укључивати и територијалну размену, а затим озваничења, стављањем на папир.
Шта је решење за ситуацију на Косову? Зашто међународна заједница ћути док Албанци уништавају православне светиње?
- Слобода религије један је од основних постулата демократске правне државе. Државе које су, својим војним нападима, подстакле одвајање Косова од СРЈ, морају да се постарају за то да буде осигурана слобода вероисповести, као и да буде сачувано православно наслеђе, а у оквиру њега, српске светиње. Надајмо се да ће нове генерације политичара у Србији и на Косову доћи до правила и поретка која ће имати разума и смисла.
Како видите будућност ЕУ у сенци "брегзита", мигрантске кризе и кризе изазване короном?
- ЕУ је у тешкој кризи, јер национални егоизам једне земље отежава заједничка решења која би одговарала и другим државама. Усредсређеност на економске законитости и слободу капитала уништила је европску идеју. То је веома очигледно на растућем окретању Брисела од Италије у пандемији корона кризе. Помоћ Брисела уследила је са великом задршком и закашњењем. Нема будућности за ЕУ у којој је свака земља оријентисана само на своје интересе и предности, а социјална добробит губи на цени.
А будућност Западног Балкана и Србије? Да ли је она у ЕУ, НАТО или у другим савезима, ка истоку, Русији и Кини?
- У Европи нећемо стићи далеко, услед поновно подгрејане конфронтације на линији Исток-Запад. Морамо да изађемо из такве, погрешне логике.
Шта мислите о актуелној спољној политици Немачке?
- Немачка, нажалост, није искористила своју шансу да, по окончању Хладног рата, постане светски признат посредник у конфликтима. Уместо тога, она пушта да је САД увуку у улогу светског полицајца и у нову конфронтацију са Русијом, што треба да се протегне и на Кину. Немачка и Европа морале би, напокон, да науче да артикулишу своје спољнополитичке интересе незвисно од САД и без утицаја Вашингтона.
Изјавили сте да "Немачка више у овом веку не би смела да бомбардује Београд". У којој мери је то оптеретило билатералне односе?
- Ни до данас односи нису нормализовани, нажалост, остали су оптерећени. Пре свега, издвајање Косова било је то што је довело до нарушавања људских права, на које се данас сви сецесионисти позивају. Билатерално, две владе су одавно спознале да миран и успешан развој прилика на Балкану није могућ без сарадње, и да једни другима морамо ићи у сусрет.
Европа се драстично демографски променила након мигрантске кризе. Могу ли се мигранти интегрисати у европске народе?
- Да, то се свакодневно догађа у стотинама хиљада случајева у Европи, свакако и у Немачкој. Ти људи су избегли од рата, чемера и сиромаштва и имају иста права на будућност са својим породицама као и сви други. Недопустиво је што Европа дозвољава да се људи даве у Средоземљу, или вегетирају у избегличким камповима у којима не постоји ни минимум услова за достојанствен живот. Можемо и морамо да помогнемо, али пре свега тако што ћемо уклонити узроке њиховог избеглиштва, да би ти људи добили перспективу за живот у својим домовима.
Отпор према мигрантима расте упоредо са бројем случајева насиља. Шта се ту може учинити?
- Људи који су код нас морају да добију могућност да уче, студирају и раде. Огромна већина њих жели у Немачкој, као и другим земљама, да изгради нови живот, настоји да се интегрише. Ако то буде омогућено брже и једноставније него до сада, биће и мање проблема. Кривична дела морају се, наравно, процесуирати, без обазира на чињеницу одакле починиоци долазе.
А Где је левица у данашњем односу снага на интернационалном "паркету"?
- Постоје развојни процеси, као рецимо у Португалији, у којима левица учествује у великој мери, па се тамо еврокриза не прелама преко леђа средњих и сиромашних слојева грађана. Свеукупно, на европском нивоу, левица би морала да постане јачи фактор да би заиста могла значајно да утиче на развој будућих догађаја. Тек тада ће једна левичарска влада, као не тако давно у Грчкој, одолети притисцима ЕУ и ММФ, да донесе мере које ће алармантно скресати социјална права грађана.
А Зашто су десне и ултрадесне странке у пуном замаху?
- Не треба бити у заблуди. Ове странке су, ипак, мањина. Оне не нуде решење проблема, него само тобожње кривце. Тачније, оне које десничари промовишу као одговорне за те проблеме. Демократске партије морају много ефикасније да сагледају социјалну целину и неопходност постојања кохезије друштвене заједнице. Последица тог процеса биће остварење демократског циља, а то је смањивање плодног тла за десничарске пароле.
По Црној Гори приватне безбедоносне службе приводе црквена лица? Више о томе ОВДЕ.
Извор: Вечерње Новости
