- Неки Сиријци су овде због новца, неки кажу да подржавају Либију против тираније. Али ја лично не знам зашто је Турска тражила од сиријске опозиције да се бори у Либији. Не знам ништа о овој земљи осим револуције против Гадафија (свргнутог лидера Муамера) – каже Ваел Амр за “Гардијан”.
Он и његови саборци су сада неких 2.000 километра удаљени од куће и ратују као плаћеници у Либији због такозваног пројекта “Мави Ватан” односно “Плаве домовине” – амбициозног турског плана да оствари геополитичку надмоћ у источном Медитерану.
Пројекат стар 14 година обухвата дугогодишњу борбу са Грчком због подељеног Кипра и конкуренцију Атини и поморским суседима Египту, Израелу и Либану око права на бушење нафте и гаса у мору.
Међутим, достигао је зенит у грађанском рату Либије, који је упорно привлачио неколико страних сила, чак и пре него што је започео 2014. године.
Посреднички ратови у Сирији и Јемену такође још увек бесне.
Али у свету у којем се америчка моћ губи, Либија се појавила као најперспективније игралиште за регионалне играче који желе да извуку улог из рушевина “арапског пролећа”.
Политички исламисти и неоосманлије постројени су с једне стране, против арапских националиста и монарха с друге, у запаљивој мешавини нафте, плаћеника, идеологије и голе геополитичке амбиције, пише “Гардијан”.
Као што либијски цивили, који већ дуго пате, добро знају, ембарго УН на слање оружја у ову земљу можда и не постоји: наоружаних група је све више у последњих девет година.
Реџеп Тајип Ердоган је послао у Либију како би помогла влади, коју предводи Фајез ал Сараџ у Триполију (ГНА), коју подржава УН, у борби против побуњеничке Либијске националне армије (ЛНА) које предводи Калифа Хафтар.
Спорни споразум са владом у Либији
Крајем 2019. године, схвативши да су снаге ЛНА на ивици заузимања главног града Триполија, Ердоган је предузео храбар корак у изјави отворене подршке за ГНА, потписавши нове споразуме о поморским границама и војној сарадњи, која је разбеснела стратешке ривале Турске широм Средоземља.
Турска има дубоке везе са Либијом, у којој живи 25% Турака који живе ван своје земље. Оно што је такође важно, Либија и Турска имају пословне уговоре вредне 18 милијарди долара, а две земље деле ексклузивну економску зону. Влада у Триполију (ГНА), подржана од стране Уједињених нација и на челу са премијером Фајезом ал Сараџом, има исламистичке елементе - природне савезнике Ердогана и АКП. ГНА је под сталним војним нападима Либијске националне армије (ЛНА) под Хафтаром, која се противи политичкој улози исламиста, као и Египат и Емирати који подржавају ЛНА. Египати и Емирати би потенцијално могли да буду савезници сила унутар Турске који прете Ердогановој власти.
Иако је Анкара све више изолована на светској сцени, а интервенција у Либији дубоко је непопуларна код турских гласача, чини се да се Ердоганов последњи авантуризам исплатио. Врхунска турска технологија за извиђање и беспилотне летелице, као и турске трупе и сиријски борци на терену, од јануара непрестано доносе победе Триполију, што је кулминирало прошле недеље запленом кључне ваздушне базе и града Ал-Асаба од Хафтарових снага. Од тада је генерал најавио делимично повлачење са линије Триполија.
Поморски део споразума разљутио је и друге медитеранске земље, које су истакле да нова либијско-турска зона пролази кроз грчке воде.
Европска унија је запретила даљим санкцијама због постојећих турских операција бушења на обали Кипра.
Пројекција политичке моћи
Али чак и ако међународни судови одбаце споразум Либије и Турске, правне битке су за сада одложиле истраживачке пројекте ривала Анкаре - а и најважнији међу њима - нови заједнички напор Грчке, Кипра и Израела за изградњу гасовода који би заобишао Турску.
У дипломатским круговима круже гласине да Турска и Израел настоје да обнове пуне дипломатске везе.
- Притисак за контролом над нафтом и гасом у медитеранском базену уопште није економски пројекат: снабдевање гасом још није хитна потреба или финансијски императив Турске. Овде се заиста ради о пројекцији политичке моћи - рекао је Мустафа Карахан, директор консултантске куће "Драгон Енерџи".
- Потрошња на медитеранске енергетске пројекте помало је налик националним буџетима за одбрану. То је попут трке у наоружању у којој морате да делујете пре него што то учини ваш ривал - рекао је он.
Опасност од сукоба са Русијом
Турска ће можда ипак схватити да спројекат "Мави Ватан" не може да реализује ако се укопа дубље у борбама у Либији.
Анкара се већ бори против режима и курдске милиције у Сирији и супротставља се утицају УАЕ у Сомалији и широм Афричког рога.
Иако су УАЕ и Русија незадовољне перформансама Хафтара, сада је превише на коцки да би они сада напустили ЛНА.
Турски и ЛНА званичници су разменили претње прошле недеље након што је шеф ваздухопловних снага Хафтара рекао да ће турски положаји бити циљани у новој ваздушној кампањи. Руски авиони су тек стигли на исток Либије и више су него способни да победе турске системе противваздушне одбране.
И за Анкару и за Москву сећање на директне турско-руске сукобе у Сирији почетком ове године је још увек свеже.
Турски рат у Либији велика је коцка, али током 17 година на челу Ердоган је доказао да се не боји да ризикује. Воде Медитерана постају све топлије, закључује "Гардијан".
Кинески генерал најавио рат против Тајвана! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
