Највећа невоља човечанства од Другог светског рата изазвала је страх неслућених размера од невидљивог непријатеља. А где је страх ту је и покорност – најплодније тло ауторитарних режима кроз историју. Хоћемо ли се, после свега, пробудити на сумраку демократије?
Мере спречавања ширења пандемије короне које спроводе мање-више све државе у свету засноване су, пре свега, на ограничењу кретања, забрани окупљања, блокираној привреди и гвозденој дисциплини. Такав начин борбе, нажалост, прети да изазове поред економске и највећу демократску рецесију у овом миленијуму.
Колико је реална таква опасност и шта чека свет на кон пандемије короне, откривају страни и домаћи политиколози, дипломате и социолози…
Спољнополитички колумниста “Тајма” Ијан Бремер истиче да се пред нашим очима практично већ дешава јачање ауторитаризма, као и нови узлет ксенофобије И популизма, којима смо сведочили и пре појаве пандемије. Упозорава и да би на леђима озбиљне и дубоке економске рецесије ситуација могла да се додатно искомпликује.
Подсећа, међутим, да начин борбе против вируса короне разликује од државе до државе.
- Кина је много тога добро урадила са ригорозним карантином и праћењем појединаца иако је њена власт на почетку заташкавала вирус због чега сад имамо глобалну епидемију. Међутим, друге земље сличног уређења попут Русије и Ирана нису се показале компететним у борби против Ковида-19. Слично је и са демократијама. Немачка, Нови Зеланд и Јужна Кореја су веома ефикасне док су, рецимо, САД и Велика Британија знатно мање успешне – наглашава Бремер.
Пандемијску опасност по демократију наш саговорник гледа, најпре, из угла улоге коју САД има у свету.
- Свеобухватни проблем који намеће ауторитаризам има много више везе са одустајањем САД од позиције глобалног вође што даје знатно већу прилику Кини да појача утицај на земље које су очајне. Поготово што се економија у Кини обнавља док је у САД и Европи и даље блокирана због короне – подвлачи Бремер.
Како каже, не смемо заборавити да Кина сноси одговорност за избијање пандемије Ковида-19 пошто је првих месец дана заташкавала вирус.
- Власти у Кини нису помогле ни свом народу нити међународној заједници док је пет миллиона Кинеза путовало ван Вухана од којих скоро 500.000 у иностранство, а бизнис је наставио да функционише као и обично. Тек када је Кина схватила да има велики проблем променила је драматично курс, али почетни грех за пандемију је и даље њен – подсећа Бремер.
Ксенофобија и популизам су, додаје, били у порасту и када су економије добро функционисале пре пандемије јер је неједнакост била велика.
- За очекивати је да би на леђима озбиљне и дубоке економске рецесије могле још значајније да порасту и ксенофобија и популизам. Знатно више људи осећаће се као да је систем постављен против њих, а то значи више антимигранстког и протекционистичког осећања и подела на нас и њих – апострофира Бремер.
Сходно томе, јачање ауторитарних тенденција већ је забележено у поједним европским државама.
- Већ смо видели појачане карантинске мере против ромских заједница у државама попут Словачке, Бугарске и Румуније. Ако велики број избеглица из Сирије, Блиског истока и Северне Африке буде озбиљно заражена вирусом короне то ће само створити неподношљиву ситуацију за њих – оцењује Бремер.
Председник америчког Савета за спољне односе и искусни дипломата Ричард Хас, пак, подвлачи да је мало вероватно да ће се свет након Ковида-19 радикално разликовати у односу на период пре пандемије. Јер, пректично, ми смо већ и пре пандемије сведочили одређеној врсти суноврата познатих, демократских вредности.
- Свет ће бити препознатљив и након кризе. Смањена лидерска улога САД, неуспешна глобална сарадња и несклад велих сила карактерисали су међународно окружење и пре појаве Ковида-19. То ће вероватно бити још израженије обележје света и након короне. Пандемија пустоши отворене и затворене државе, богате и сиромашне, Исток и Запад. Оно што недостаје је било какав знак смисленог глобалног одговора. Доказ за то је и готово небитна улога Светске здравствене организације – апострофира Хас.
Како каже, пандемија ће само појачати отпор према мигрантима и избеглицама који је био видљив у великом делу света у последњих пет година.
- До тога ће доћи делом због ризика од увоза заразних болести, а делом и због велике незапослености која се очекује па ће друштва бити опрезна у прихватању странаца. Отпор према мигрантима и избеглицама биће све јачи чак и у случају да њихов број буде још већи јер економије не могу више да их подрже – сматра Хас.
Такође, криза због короне појачаће демократску рецесију која је евидентна у последњих 15 година, тврди искусни дипломата.
- Биће позива за већом улогом власти у друштву, било да се ради о ограничењу кретања становништва или пружању економске помоћи. Многи ће грађанске слободе третирати као жртву рата, као луксуз који је немогуће добити током кризе. У међувремену, претње које представљају антилибералне државе попут Русије, Северне Кореје и Ирана постојаће и када прође пандемија. Заправо, ове земље ће расти док пажња буде усмерена негде другде – поручује Хас.
У идеалном случају криза ће изродити нову посвећеност изградњи чвршћег међународног поретка који је настао након Другог светског рата и донео мир, просперитет и домократију током готово три четвртине века, пише oн.
-То би подразумевало већу сарадњу у праћењу избијања заразних болести и сузбијању њихових последица, као и већу спремност за суочавање са климатским променама, помоћ мигрантима и борбу против тероризма. Али мало је вероватно да ће се прошлост поновити након ове глобалне невоље. Свет данас није погодан за обликовање. Моћ се као никад до сад дели у више руку, и државних и недржавних - каже Хас.
Према његовим речима, САД тренутно нису расположене да преузму водећу међународну улогу.
-То је последица умора који су изазвала два дуга рата у Авганистану и Ираку и све већих потреба код куће. Чак и ако присталице традиционалне спољне политике попут бившег потпреседника Джозефа Бајдена победе на изборима, отпор Конгреса и јавности биће такав да ће спречити повратак САД на водећу позицију у свету. Притом ниједна друга земља, па ни Кина, немају ни жеље ни могућности да попуне празнину коју су створиле САД – закључује Хас који сматра да је након пандемије вируса короне изгледнији међународни поредак сличан оном након Првог светског рата када је дошло до опадања америчког утицаја и већих међународних превирања.
Времена су тешка и опасна. Све, и превипе подсећа на велику рецесију 1929. године.
- Као последицу те рецесије тридесетих година 20. века имали смо ауторитарне режиме, нацизам, фашизам и Други светски рат. Тек после тог рата добили смо државе социјалног благостања. Свакако да током борбе против Ковида-19 јачају ауторитарне тенденције, али и даље није познато како ће се то одразити на социјалну подлогу односно како ће људи на то да реагују. То је мач са две оштрице пошто друштво може да реагује попут опруге, што га више притискаш узвраћа комешањем – каже председник Форума за стратешке студије Института друштвених наука Невен Цветићанин.
Данас, пореди, улогу САД-а и СССР-а након Другог светског рата имају САД и Кина.
- Кад прође пандемија короне те две велике силе треба да се договоре о правилима међународног поретка. Потребна нам је нова Јалта како би се свет поново стабилизовао. Уколико не дође до споразума САД-а и Кине имаћемо појачане геополитичке борбе и великих и малих сила и настаће општи хаос. У таквим околностима све је непредвидиво, могући су и нови ауторитарни режими, али и револуције јер понавља социјална полуга делује често попут опруге – објашњава Цветићанин.
Од САД и Кине зависи да ли ћемо након пандемије короне имати као последицу свет након Првог или Другог светског рата, оцењује он.
- Или ћемо имати даљу продукцију кризе, хаоса, пораст ауторитарних тендеција и геополитичке борбе као након Првог светског рата или ће доћи до договора САД и Кина у вези са функционисањем међународног поретка као после Другог светског рата. САД и Кина одлучују о томе као највеће силе које су антипод и економског и државног уређења и зато ће имати утицаја и на уређење остатка света, Европе где смо и ми, Блиског истока, централне Азије – сматра Цветићанин.
Председник Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Иван Вујачић апострофира да се велико питања односа ауторитаризма и демократије треба посматрати у светлу разних криза које су се догодиле у недавној прошлости од кризе евра, преко миграција и стања у Украјини до трговинског рата САД-а и Кине…
- Зато је разложно претпоставити да ће пандемија Ковида-19 даље подстаћи извесне тенденције према ауторитаризму као ефикасном начину решавања проблема. Има пуно разлога да се тако мисли. На крају у историји су кризе била основ за стварање било десних ауторитарних режима, било левих револуционарних режима који нису мањкали када је ауторитарност у питању. Најједноставније би било одговорити са једним великим ДА, ауторитарност ће ојачати и наметати се као решење широм света, а пандемија је идеалан облик кризе за ширење ауторитарности – подвлачи Вујачић.
Међутим, како каже, свет је много сложенији.
- И претходна и скора историја нам говори да је ауторитарност углавном губила у сукобу са демократским институцијама - политичких слобода, људских права, слободе изражавања и владавине права. Не само да су западне демократије победиле нацизам и фашизам, већ су успеле да обнове Европу. Та Европа је кроз своје интеграције постала не само економски просперитетна, већ је широм света многима постала идеал у погледу начина живота и демократских институција. Не би требало заборавити и да се Хладни рат завршио падом владавине комуниста у целој источној Европи и распадом СССР-а - наводи Вујачић.
- Чак се и ауторитаризам у суштини стиди самог себе, па се крије иза демоктратских форми - избора (намештених), дириговане (“плуралистичке”) дебате, парламената који фингирају сами себе и томе слично. Зато ауторитаризам може бити само у краткорочној експанзији – тврди Вујачић који је од 2002. до 2009. године био амбасадор наше земље у САД.
Истински демократска друштва хуманија и привлачнија, али и нужно ефикаснија на дужи рок, сматра он.
- Таква друштва су способна да се само-коригују што није случај са ауторитарним режимима који су само краткорочно успешни у сваком смислу, а у економском поготову. Једини прави изузетак је Кина која је у суштини прихватила азијиски модел развоја (Тајван, Јужна Кореја, Јапан) уз примесу монопола комунистичке партије. Сви досадашњи азијски примери су из ауторитарне фазе прешли у демократску или да будем прецизнији у фазу која има више елемената демократије - наглашава Вујачић.
На крају, сви ауторитарни режими делују несаломиво и вечно, док изненада не падну.
- Све демократије изгледају хаотично и крхко, али тамо где су ухватиле корен (у језгру ЕУ, САД и другим англо-саксонским земљама) опстају. Због тога мислим да ће разни типови заташкавања истине о вирусу поставити озбиљне проблеме онима који су то чинили. Ауторитарнији режими су томе више склони, па ме не би зачудило да они први буду на удару широке критике угроженог становништва које је страховало за свој живот током ове епидемије – закључује Вујачић.
Прочитајте ОВДЕ зашто је руска енергија претња по Европу.
Извор: Блиц
