Србија и Црна Гора су у извештају за 2020. годину сврстане у категорију влада у транзицији или хибридних режима – у којима је власт заснована у ауторитаризму као последици непотпуне демократске промене. Таква власт, у једној држави, истовремено може да спроводи политичку репресију и расписује изборе.

У Србији, негативне показатеље у демократским реформама и методама владавине, како је наведено у извештају, Фридом хаус узастопно бележи током последњих пет година. Црна Гора је групу демократских држава напустила после једне деценије коју је, као и Србија, провела међу полуконсолидованим демократијама.

“Албанија, Србија и Црна Гора забележиле су највећи пад - имајући у виду све земље Балкана. Србија и Црна Гора назадовале су у борби против корупције. Изостаје ефикасна акција као одговор на случајеве повезане са корупцијом на високим нивоима, а постоје и случајеви распуштања институција и устручавање од деловања којим би се те државе адекватно супротставиле корупцији”, рекао је Мајкл Смелцер истраживач невладине организације Фридом хаус са седиштем у Вашингтону.

У извештају Фридом хауса образложено је, између осталог, да је од доласка на власт 2012. године, владајућа Српска напредна странка (СНС) систематски ограничавала могућности опозиције да буде укључена у управљање државом.

“Од 2016. до 2018. године на дневни ред за гласање у Скупштини увршћују се искључиво предлози посланика који су пријатељски оријентисани према власти.

Такође, у 2019. пробрана су свега два предлога, ван редова скупштинске владајуће већине, који су изгласани. Да би ограничила надзор над сопственим предлозима, СНС искључује опозицију из парламентарних одбора и предлоге преплављује непотребним амадманима, који бивају укључени у време одобрено за парламентарну дебату”, наведено је у делу извештаја Фридом хауса “Земље у транзицији” посвећеном Србији.

Указано је и на праксу усвајања закона по хитном поступку - процеса који би, подвлачи Фридом хаус, требало да буде примењен искључиво у ванредним ситуацијама. Та организација упозорава да је током 2019. више од половине закона у Србији усвојено по хитном поступку.

“Спорна легитимност већине владајуће странке додатно обесхрабрује посланике опозиције. Парламентарни избори 2016. године показали су да СНС користи предност коју има као владајућа странка не исказујући јасне разлике између државних и партијских активности. Врши притисак на бираче, посебно оне који су запослени у јавном сектору, привлачећи бираче користећи друштвене иницијативе – према закључцима истраживача и „заводи бираче кроз социјалне иницијативе “, према закључцима посматрача Савета Европе и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС)”, наведено је у извештају Фридом хауса.

Проблеми црногорског правосуђа и парламентарне дебате

Када је о Црној Гори реч - Мајкл Смелцер, истраживач те невладине организације, каже да су проблеми најочигледнији у правосуђу.

“У тој сфери забележени су негативни трендови и недостаци у независном раду. У том смислу су истраживачи забележили забрињавајуће случајеве скандала у правосуђу и тужилаштву. Бриге додатно интензивира и то што члановима

"Истраживачи су забележили забрињавајуће случајеве скандала у правосуђу и тужилаштву."
Правосудног савета истиче мандат”, рекао је Смелцер.

Такође, у извештају се анализирају и проблеми у црногорској парламентарној пракси.

“Чланови опозиције су још 2016. године, одбијали да учествују у раду Скупштине, пошто је - након избора, које су означили као непоштене - по десети пут власт преузела владајућа Демократска партија социјалиста (ДПС). Скупштина у којој доминира владајући ДПС успорено је спроводио изборне реформе - што је отежавао бојкот опозиционих посланика. Парламент у којем доминира ДПС полако је водио изборне реформе, мада су их такође ометале и потешкоће у прикупљању кворума током бојкота. Међутим, није било великих проблема са придобијањем гласова за усвајање спорног Закона о слободи вероисповести”, наведено је, између осталог, у делу извештаја посвећеном Црној Гори.

Мајкл Смелцер, стручњак Фридом Хауса, указује да се многи лидери Централне и Источне Европе више не претварају да маре о демократији и владавини права.

“Закључци до којих смо дошли су крајње обесхрабрујући. Утврдили смо да се лидери и политичари у том подручју више не крију иза демократских фасада. Нјихове маске су пале и они се више не прикривају иза поштовања номиналних вредности и отворено нападају демократске институције", подвлачи Смелцер.

Дестабилизујући утицаји Кине

Ранији извештају Фридом хауса о државама у транзицији документовали су начине на које Русија употребљава дипломатију у сврхе дестабилизације трансатлантског савеза и успостављања сфере свог утицаја.

Међутим, током последњих неколико година Кина није била ништа мање активна у покушају остваривања својих спољнополитичких циљева. Фридом хаус у извештају наводи да Кина у својим међународним ангажманом, не користи методе директне конфронтације - али користи прикривене методе деловања на демократске институције, у региону које се протежу од централне Европе до централне Азије, подвучено је у извештају.

"Кина све више користи слабости институција укључујући се у корумпирање политичке и економске структуре. У извештају смо указали на увоз технологије за надзор у државама попут Србије, као и кампање медијског утицаја у Чешкој Републици и другим земљама Централне и Источне Европе – као и такозвану дужничку дипломатију у Црној Гори и Северној Македонији, у којима Кина контролише значајне суме страног дуга тих држава", каже Мајкл Смелцер.

Напредак тзв. Косова и Северне Македоније

Земље Западног Балкана које су, према извешају Фридом хауса, забележиле напредак су тзв. Косово и Северна Македонија. Обе земље су, попут Србије и Црне Горе, у категорији влада у транзицији или хибридних режима.

Тзв. Косово је, како је наведено, једина земља која је помаке остваривала у свакој од претходних пет година.

“Обе земље забележиле су напредак у области независних медија. Наши стручњаци утврдили су дугорочни тренд пораста објективног и веродостојног извештавања, као и повећање броја разноврсних медија. Медијима на КиМ уплаћена су и донаторска средства усмерена унапређивању рада електронских медија и сузбијању дезинформација”, указује истраживач Фридом хауса Мајк Смелцер.

Ипак, наводи се у документу, недавни догађаји у обе земље доводе у питање будући напредак. У Северној Македонији због пандемије коронавируса одложено је одржавање ванредних парламентарних избора, заказаних за 12. април, после оставке премијера Зорана Заева, пошто тој земљи није додељен датум за почетак приступних преговора са Европском унијом. На Косову је, пак, изгласано неповерење премијеру Аљбину Куртију, што је последица политичке кризе због несагласја о начину укидања царина на производе из Србије које је увела влада бившег премијера Рамуша Харадинаја. У Северној Македонији власт је тренутно у рукама прелазне, а на Косову техничке владе.

Криза и међу чланицама Европске уније

Пољска и Мађарска две су државе Централне Европе које су забележеиле најдраматичнији пад. Пољска, чланица Европске уније прешла је из категорије консолидованих демократских држава - међу полуконсолидоване, указао је Фридом хаус. Узрок је, како је наведено, узастопно петогодишње назадовање у области независности правосуђа.

Мађарска је, пак, држава која је највише назадовала од када та невладина организација саставља извештај “Земље у транзицији”. Бележи пад демократских вредности у последњих осам година, који је у највећој мери оличен у условима одржавања избора, фунционисања локалних власти и борбе против корупције, указано је у извештају.

Бојазни због Ковида 19

Упркос томе што је анализом Фридом хауса обухваћен период од јануара до децембра 2019, пре глобалне пандемије Ковида 19 - Мајкл Смелцер, истраживач те невладине организације, подвлачи да би начин на који се државе носе са тим изазовом могао бити својеврсна прекретница.

“Могла би да убрза слом демократије – или пак допринесде потпуно супротном развоју ситуације. Пружа могућност за темељну, позитивну, промену. Нажалост, до сада смо били сведоци искључиво негативних утицаја пандемије. Аутократама у региону и широм света да приграбе моћ и централизују је. Међутим, средњорочно и дугорочно током ове кризе, постоји нада за заговорнике демократије. У смислу да ће указати на подручја у којима мањка демократије и указати шта је потребно учинити како би се ситуација поправила”, закључује Смелцер.

Прочитајте ОВДЕ шта аналитичари кажу о владавини Александра Вучића.

Извор: Глас Америке