Функцију шефа НАТО војне канцеларије за везу у Београду италијански бригадни генерал Витале је преузео у јануару 2020. године. Витале је рођен 1963. године на италијанском острву Искија. Служио је у Генералштабу италијанске војске, у Албанији и Ираку, радио у оквиру мисије КФОР-а.
Војна канцеларија којом управља представља спону између НАТО-а и српских власти од оснивања 2006. године. Канцеларија, између осталог, помаже Србији у реформи система одбране, олакшава сарадњу Србије са НАТО у оквиру програма Партнерство за мир, пружа подршку напорима НАТО у областима јавне дипломатије, политичког дијалога и војне реформе.
Именовани сте за новог шефа НАТО војне канцеларије за везу у Београду. Који су ваши приоритети у смислу унапређења сарадње између НАТО-а и Србије?
Србија и НАТО већ имају плодну, практичну и обострано корисну сарадњу која се заснива на захтевима Србије. Навешћу вам неколико примера. НАТО и Србија раде заједно како би били спремнији за ванредне ситуације попут поплава и шумских пожара. Помажемо Србији на јачању капацитета њених безбедносних снага и институција. НАТО обучава српске војнике за учешће у међународним мировним мисијама, а у претходних 20 година смо уложили милионе евра како бисмо помогли Србији да уништи преко 230 тона застареле муниције. Поред тога, Србија и НАТО су заједно обучавали ирачке војне лекаре како би помогли Оружаним снагама Ирака. Такође са Србијом имамо дугорочну сарадњу у области науке кроз НАТО програм „Наука за мир и безбедност“. Од 2006. Србија је учествовала у преко 30 пројеката у оквиру овог програма. Међу њима су пројекти у пољу енергетске и еколошке безбедности, одбране од хемијских/биолошких/радиолошких/нуклеарних средстава, борбе против тероризма, сајбер одбране и сигурности људи.
Споменуо сам да су НАТО и Србија заједно радили на припреми за одговор на ванредне ситуације. То су радили путем Евроатлантског координационог центра за ванредне ситуације (ЕАДРЦЦ). Овај центар је тренутно укључен у координацију критичне помоћи како би помогао да се спречи ширење корона вируса, што укључује пружање подршке земљама на Западном Балкану. Центар ради 24/7 на координацији захтева и помоћи чланица и партнера НАТО-а.
Чланице и партнери НАТО-а подржавају земље у региону током ове пандемије без преседана. Турска је доставила маске, комбинезоне и тестове Србији и другим земљама у региону. Чешка блиско сарађује са Србијом на развоју филтера за маске, што раде у склопу НАТО оквира за сарадњу између институција за образовање у области одбране. Аустрија је понудила помоћ Србији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, Црној Гори, Хрватској и Албанији, која укључује шаторе, рукавице и средства за дезинфекцију. А на Косову наша мисија КФОР пружа помоћ у борби против корона вируса многим општинама, за добробит свих заједница, између осталог и кроз донације хране и одеће, заједно са добротворним организацијама и Црвеним крстом.
Част ми је да служим у овој прелепој земљи и надам се да ћу са својим тимом даље допринети развоју овог већ јаког и дуготрајног партнерства. Будите сигурни, на Србији је да дефинише своје области приоритета. Конкретније, Србија може да бира од преко 1.600 различитих активности које може радити заједно са Алијансом. Радујем се блиској сарадњи са српским руководством. У ствари, већ сам имао задовољство да упознам неке српске званичнике пре кризе КОВИД-19. Осетио сам добродошлицу од тренутка кад сам дошао. Ово јасно указује на то да је Србија посвећен и поуздан партнер НАТО-а.
Које су главне области у којима видите да ова сарадња може даље да се развија?
То зависи од Србије. Можда већ знате да су крајем 2019. Србија и НАТО обновили Индивидуални акциони план партнерства у оквиру Партнерства за мир, програма НАТО-а коме је Србија приступила 2006. Ово представља велики корак напред. Сада имамо договорен програм сарадње за следеће две године. Овај документ се налази на вебсајту Министарства спољних послова Републике Србије и у њему се налази преко 200 активности које ће НАТО и Србија радити заједно. Индивидуални акциони план партнерства је једна од бројних платформи и облика сарадње који нам омогућавају да радимо заједно и продубљујемо наше партнерство на обострану корист. Србија је већ тринаест година део Процеса планирања и прегледа (ПАРП) у оквиру Партнерства за мир. Кроз овај процес, она јача капацитет и оперативне стандарде својих снага за учешће у међународним мисијама под окриљем Уједињених нација и Европске уније.
Драго ми је што могу рећи да сам, и пре него што сам дошао овде, знао да је Србија добро позната у међународној заједници због свог значајног доприноса међународним мировним мисијама. Али не смемо заборавити да је овај процес двосмеран. Ми учимо једни од других и међусобно се помажемо и Србија је доказала да и сама има много тога да понуди. Један од најскоријих примера је спровођење НАТО Програма за унапређење образовања у области одбране (ДЕЕП), којим Србија нуди своје драгоцено искуство у пољу које је од кључног значаја за безбедност многих земаља – реформи образовних институција у области одбране.
Како бисте дефинисали сарадњу између НАТО-а и Србије, у смислу тога да се Србија декларисала као војно неутрална земља, а има амбиције за даљи развој односа са Русијом на пољу одбране и безбедности? Може ли ово на неки начин представљати проблем и да ли би у том смислу требало преиспитати војну сарадњу између Србије и Русије?
Србија је суверена земља. Као таква, има слободу да бира сопствене безбедносне аранжмане. НАТО у потпуности поштује политику војне неутралности Србије. Одувек смо били јасни и доследни по овом питању, на свим нивоима, од генералног секретара (НАТО-а, прим. аут.) Столтенберга, преко разних НАТО званичника, мојих претходника, до мене сада. Ипак, овај принцип није спречио нашу сарадњу, нити би требало да очекујемо да ће се то променити. Уосталом, НАТО већ има добро развијену сарадњу и партнерства са многим земљама, међу којима су оне које не желе да постану чланице НАТО-а, као што су Аустрија, Ирска, Финска и Швајцарска.
У Србији постоји јак анти-НАТО наратив. Према истраживању Института за европске послове спроведеном у марту 2020, 57 процената испитаника је против сарадње између Србије и НАТО-а, док се 77 процената противи идеји чланства Србије у НАТО-у. Овај наратив се повремено појављује и у изјавама српских званичника. Како коментаришете то?
У потпуности сам свестан да је НАТО и даље контроверзна тема у Србији. Сећања на ваздушну кампању 1999. су и даље болна многима. Нарочито онима који су изгубили вољене особе. Кампања никад није била усмерена против српског народа. Њен циљ је био да се заштите цивили у ширем региону и да се заустави хуманитарна катастрофа која се одвијала на Косову. Сваки изгубљен недужни живот је трагедија, због чега ми дубоко жалимо. Генерални секретар Столтенберг је изјавио саучешће породицама и свима који су изгубили вољене особе на обе стране сукоба. Никад не смемо да заборавимо прошлост, али можемо да идемо напред, и то је оно што НАТО и Србија раде кроз ово партнерство. Гледамо унапред ка бољој будућности.
Ми смо суседи и, као и свако суседство, оно је боље и безбедније када суседи раде заједно. Ниво наше сарадње и партнерства ће бити на нивоу на ком Србија то жели, за добробит њених грађана. Било ми је веома занимљиво кад сам сазнао да су односи између Србије и НАТО-а много бољи и развијенији него што се чини обичном човеку. На крају, од Србије зависи како жели да развија своје партнерство с НАТО-ом.
Да ли се НАТО фокусира на пружање помоћи Србији у борби против сајбер претњи? Да ли је било икаквих разговора у вези са сарадњом на овом пољу? Били смо сведоци таквих дешавања у Црној Гори.
Сајбер одбрана је, између осталог, један од кључних приоритета програма „Наука за мир и безбедност“ у ком Србија активно учествује од 2007. године. Пре неколико година смо кроз овај програм пружили специјализовану обуку за сајбер одбрану службеницима Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података Владе Србије. Вољни смо да делимо наше знање из ове области и отворени смо за даљу сарадњу.
Ми смо суседи и, као и свако суседство, оно је боље и безбедније када суседи раде заједно. Ниво наше сарадње и партнерства ће бити на нивоу на ком Србија то жели, за добробит њених грађана. Било ми је веома занимљиво кад сам сазнао да су односи између Србије и НАТО-а много бољи и развијенији него што се чини обичном човеку. На крају, од Србије зависи како жели да развија своје партнерство с НАТО-ом.
Да ли се НАТО фокусира на пружање помоћи Србији у борби против сајбер претњи? Да ли је било икаквих разговора у вези са сарадњом на овом пољу? Били смо сведоци таквих дешавања у Црној Гори.
Сајбер одбрана је, између осталог, један од кључних приоритета програма „Наука за мир и безбедност“ у ком Србија активно учествује од 2007. године. Пре неколико година смо кроз овај програм пружили специјализовану обуку за сајбер одбрану службеницима Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података Владе Србије. Вољни смо да делимо наше знање из ове области и отворени смо за даљу сарадњу.
Како је бугарски премијер насамарио нашег председника, сазнајте ОВДЕ!
Извор: Радио Слободна Европа
