У једном дану, како преноси кинески портал НетЕасе, руске снаге су уништиле три система на које је НАТО полагао озбиљне наде. И то не било каква средства, већ америчке ХИМАРС, противваздушни систем Патриот и немачки тенк Леопард 2А4. Три симбола војне подршке Кијеву – погођена у кратком размаку.
Није то први пут да техника западног порекла страда на овом фронту. Раније су уништени и аустралијски М1А1 Абрамс, као и шведски оклопни транспортер Пбв 302. Ти примери су већ начели репутацију „недодирљивости“ западних платформи. Али овога пута темпо и избор циљева дали су читавој причи додатну тежину.
Посебно се издвојило уништење система Патриот у близини Кијева. Реч је о окосници противваздушне одбране НАТО-а, систему који је годинама словио за поуздан „штит“ у локалним сукобима, способан да пресреће авионе, ракете и беспилотне летелице.
Руско Министарство одбране саопштило је да су употребљене ракете „Искандер“, при чему су уништене две лансирне јединице, командна кабина и радарска станица. Тиме је, како је наведено, комплекс практично парализован.
У операцији су коришћени и дронови БМ-35, који су погодили лансирну јединицу и радар АН/МПQ-53, оставивши систем без „вида и слуха“. Таква комбинација различитих средстава, примећују војни аналитичари, говори о високом степену координације на терену.
Ни амерички ХИМАРС није прошао боље. Овај вишецевни ракетни систем подржава украјинске снаге још од 2022. године. Захваљујући мобилности и прецизности, НАТО га је описивао као „кључни систем способан да промени ток сукоба“.
Међутим, уместо скупих тактичких ракета „Искандер“, руске снаге су, према доступним информацијама, употребиле нови оптички, односно оптичко-влакнасти ФПВ дрон. Његова цена је мања од хиљаду долара, док један ХИМАРС прелази 5 милиона. Та разлика у цени сама по себи отвара питање исплативости савременог ратовања.
Оптичко влакно чини дрон отпорним на средства радио-електронске борбе и омогућава пренос јасне слике у реалном времену. Резултат су прецизни удари без ометања сигнала. Након напада на ХИМАРС избио је пожар, уз густ дим који се надвио над положајем.
Према наводима, три лансирне јединице уништене су за мање од 48 сати. Украјински војници су на друштвеним мрежама признали да су немоћни пред новим руским ФПВ дроновима – јефтиним, а ефикасним. Систем радио-електронске борбе, на који су се ослањали, показао се недовољним, док су се возила којима су се поносили запалила једно за другим.
Сличан сценарио виђен је и у Красноармејску, где је уништен немачки Леопард 2А4. Тенк који НАТО сматра једном од кључних копнених борбених платформи, познат по снажном оклопу и ватреној моћи, био је додатно опремљен антидрон заштитом како би се повећала његова отпорност.
Ипак, руске снаге нису кренуле у директан напад. Погодак у мотор зауставио је возило, а затим је дрон погодио задњи део куполе где се налази муниција, што је изазвало детонацију.
Од тенка који је важио за симбол поузданости остала је гомила метала. Кинески „Хуанqиу Схибао“ приметио је да разлог уништења није у самим карактеристикама Леопарда, већ у прецизним ударима и познавању слабих тачака западних тенкова.
Шира слика, међутим, можда је још важнија од појединачних примера. Велики број беспилотних летелица омогућава брзо откривање кључних циљева, поједностављује управљање и убрзава ватрене ударе.
Употреба јефтиних дронова у комбинацији са прецизним ракетама постала је један од главних метода руске војске. Такав приступ поткопава логику ослањања на скупе и комплексне системе, на којима НАТО традиционално гради своју доктрину.
Удар на ова три система, оцењује аутор са НетЕасе-а, није био само тактички успех. Био је то сигнал. НАТО је рачунао да ће предност у опреми и наоружању омогућити украјинским снагама преокрет на терену.
Међутим, резултати су, како се наводи, разбили илузију о апсолутној ефикасности западне технике и натерали чланице алијансе да преиспитају своје планове и темпо помоћи.
Немачка, Сједињене Државе и друге земље, које су снажно заговарале војну подршку Кијеву, последњих месеци су успориле напоре, очигледно опрезније него раније.
Уништење три важна система у једном дану имало је и психолошки ефекат. Морал украјинских снага претрпео је озбиљан удар, док је у седиштима НАТО-а завладала забринутост због могућег даљег ширења сукоба. Континуиране испоруке оружја, показало се, нису успеле да промене однос снага на терену онако како се очекивало.
Рат у Украјини већ одавно није само регионална прича. Он је тест технологије, стратегије и политичке воље. Када се системи вредни милионе долара уништавају средствима која коштају вишеструко мање, логика сукоба почиње да се мења.
А кад се митови о непобедивости руше један за другим, остаје питање – да ли је ово тек фаза прилагођавања или сигнал дубљих промена у начину вођења савремених ратова? Од одговора на то питање, чини се, зависи много више од судбине појединачних система на терену.
Интермагазин
