Лазаревић каже да је и сам прошао „хашко губилиште“, па га сада веома брине све што се дешава Младићу.

Неадекватно лечење

- Веома ми је жао што му се то дешава и искрено се надам да ће се извући. И ја сам пролазио 10 година тај пакао, то систематско убијање свих нас, почев од неадекватних терапија, више од шест операција, од којих неке нису успеле... На крају су од једне одустали рачунајући да ћу завршити фатално. То је право хашко губилиште које смо прошли, а неки и даље пролазе. Зато се и бојим за Младићево стање - каже Лазаревић.

Он подсећа да хашки медицински систем својевремено ништа није урадио ни за генерала Здравка Толимира, који је и преминуо у Хагу.

- Он се тако за само неколико месеци угасио. То је заиста велика непажња и нешто крајње забрињавајуће. Породица је у тим ситуацијама немоћна, у мом случају су покушавали да интервенишу, али узалуд. Зато бих јавно замолио наше органе власти, пре свега Министарство правде, да упуте апел Хашком трибуналу да учине све што је до њих да сачувају здравље Ратка Младића - поручује Лазаревић.

Присетио се и времена које је с Младићем провео у Хагу, а посебно памти њихов растанак.

Затворски разговори

- Сећам се као данас да је било, иако има томе неких пет година. Тог 4. децембра 2015. ме је испратио из Хага са два сладоледа. Кажем му: „Ратко, нема потребе“, али ето, он је хтео да ме с нечим испрати - прича Лазаревић и додаје:

- У Хагу сам био с Младићем, Радованом Караџићем, Здравком Толимиром и Стојаном Жупљанином у исто време и често смо разговарали, највише о породичним проблемима, јер су наши најближи бринули за нас и ми за њих. Помало смо умели да се дотакнемо и процеса који се воде против нас, а неретко и о стању у нашој земљу. Радовали смо се сваком напретку.

Никола Шаиновић: Милошевићев случај све говори

Никола Шаиновић, хашки осуђеник и бивши премијер Србије, каже за Курир да је случај некадашњег председника Слободана Милошевића најбољи показатељ како се Хаг односи према затвореницима:

- У Хашком трибуналу је здравствено стање притвореника под контролом затворског лекара и његова улога је већа него што би било нормално, а то говори пример Слободана Милошевића, који и поред врло очигледно тешког стања кардиолошке природе није био хоспитализован чак ни у затворску болницу, а камоли у неку у Хагу. То је најбољи пример како се тамо о притвореницима брине.

Тачи се повлачи. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Курир