Противваздухопловна одбрана годинама се сматра слабом тачком армија региона јер су у употреби углавном застарели системи из ере Совјетског савеза који због техничких карактеристика, бројности и нивоа исправности не могу да обезбеде ефикасан одговор на напад из ваздуха.
Најозбиљнији искорак направила је Румунија куповином система великог домета Патриот. Мађарска и Србија су набавком Мистрала, односно Мистрала и Панцира значајно модернизовале своје ПВО кратког домета. Иако је реч о мањим количинама то је и даље много више од капацитета противваздухопловне одбране готово свих бивших југословенских република
Према извештају Милитари баланса за 2020. годину највећу ПВО у региону има Румунија. Она је своје снаге груписала у Прву ПВО бригаду са седиштем у Букурешту.
Та јединица има дивизионе опремљене системима средњег домета: совјетски С-75 Волхов, С-125 Нева и амерички МИМ-23 Хок (Hawk). Прва бригада користи и совјетски систем кратког домета Оса. Сви они развијени су у ери хладног рата. Велики искорак у модернизацији Букурешт је направио потписивањем уговора о куповини седам батерија ракетног система Патриот за 3,9 милијарди долара, чија се испорука очекује ове године.
Румунске копнене снаге имају ПВО снаге три пука које располажу совјетским ракетним системима Куб средњег домета, системом Оса и са ЦА-95, што је румунска верзија времешног система Стрела-1 који је монтиран на оклопним возилима 4x4.
Румуни имају и одређену количину лаких преносних ракетних систем ЦА-94М (еквивалент Стреле 2М) као и вучну и самоходну ПВО артиљерију као што је немачки Гепард калибра 35 милиметара, и палету других "цеви" у распону калибара од 14,5 до 57 мм.
За друго место на ранг лист ПВО у региону конкурише Бугарска која једина располаже средством великог домета С-300.
Реч је о најстаријој верзији С-300 са суфиксом П, али остаје чињеница да Бугари једини имају престижни ПВО систем у активној употреби, који служи за одбрану главног града Софије. Осим тога, у укупно пет дивизиона, Бугарска користи и С-200, затим Неву и Куб.
У употреби у копненој војсци су и лаки преносни ракетни системи Стрела 2М, Стрела 3, Игла-1 и Игла, Оса и око 400 комада вучне артиљерије С-60 (57 мм) и ЗУ-23-2 (23 мм).
ПВО Војске Србије сконцентрисан је у 250. ракетну бригаду која има пет дивизиона и једну батерију. Два дивизиона за одбрану Београду опремљени су системима средњег домета Нева, док се у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу налазе по један дивизион са самоходним ракетним системом средњег домета Куб-М.
Недавно је у употребу примљена и једна батерија руског самоходног артиљеријско-ракетног система Панцир С-1Е. Јединица је названа Трећи ракетни дивизион, у знак сећања на јединицу која је 1999. године оборила Ф-117 и Ф-16Ц, али у овом тренутку нема назнака да ће се ићи на додатну набавку Панцира до нивоа дивизиона.
Од Франуцуске је купљено 18 савремених ракетних система Мистрал 3+ са укупно 50 ракета.
Србија у трупној ПВО и јединицама за обрану аеродрома у Батајници и Краљеву располаже и већим бројем Стрела 2М и Игла 1 (локални назив Шило), једном батеријом Стрела 10 и најмање шест батерија Стрела 1, које су у резерви.
Од вучне артиљерије у употреби је шест батерија противавионских топова Л/70 Бофорс, калибра 40 мм. У резерву су пребачени топови калибра 20 мм на БОВ-3, док су из резерве враћени противавионски топови М53/59 Прага, овај пут као ватрена подршка у механизованим батаљонима.
Мађарска је последња земља региона која има интегрисани систем ПВО. Мађари, у зависности од извора, имају од три до пет дивизиона ракетних система Куб. У оквиру модернизације ПВО 1997. купљено је 45 система Мистрал 2 на платформи Атлас (возила Мерцедес 4x4). Будимпешта их је модернизовала са новим нишанским уређајима Матис и набавила Мистрале 3.
Мистрал (Фото: honvedelem.hu)
Босна и Херцеговина осим Србије једина је бивша југословенска република која има у употреби ракетни систем средњег домета. Реч је о систему Куб-М, који је наслеђен од Војске Републике Српске и чија се једна јединица налази у Рајловцу код Сарајева.
У извештају Милитари баланса та земља има и одређен број Стрела 2М и Игла 1, као вучне артиљерије Л/70 Бофорс.
Одређени искорак крајем прошлог века покушала је да направи Словенија, која је из Немачке набавила једну јединицу ракетног система Роланд ИИ. Реч је о самоходном ракетном систему немачко-француске производње за дејство по циљевима на малим висинама и даљинама.
Иако је систем представљао добродошло појачање за словеначку војску, високи трошкови одржавања натерали су Владу Словеније да тај систем повуче из употребе мање од десет година од почетка експлоатације. Зато сада Словенија има само лаке преносиве ракетне системе Игла-С.
Хрватска нема ракетне системе средњег и великог домета а њени ПВО ефективи су вероватно најслабија тачка целокупних оружаних снага. У време грађанског рата покушана је набавка једног дивизиона С-300. Хрватска никада није имала озбиљније ПВО капацитете, иако је у међувремену та земља куповала и озбиљније и скупље борбене системе за друге родове војске.
Хрватска ПВО се своди на једну батерију система Стрела 10 и већи број Стрела 2М и Игла 1. Системи као што су Стрела 1, БОВ-3 и Бофорс налазе се у резерви. Нема наговештаја да би Хрватска у догледно време могла да се одлучи за куповину неког озбиљнијег средства ПВО.
Северна Македонија има врло сличну конфигурацију ПВО са системима Стрела 2М, Стрела 10 и Игла, док је Црна Гора своје ПВО капацитете свела на две јединице ранга вода са лаким преносовим ракетним системима, док је Бофорсе превела у резерву.
Албанија, према извештају Милитари баланса, није пријавила ПВО средства.
Ко има већи домет
Иако се ПВО у региону креће у распону од музејских примерака (совјетски систем Волхов) до најсавременијих система као што су Патриот или Панцир, у очи упада да ниједна земља није у стању да покрије чак ни већи део своје територије. Само Румунија и Бугарска могу да дејствују по противничкој авијацији на свим висинама.
С-300П и Патриот једини могу да покрију велике даљине и практично све висине, док остали системи могу да обезбеде одбрану искључиво тачкастих циљева или концентрација војних јединица.
Србија већ 27 година нема ПВО систем за велике висине и даљине а са пет дивизиона покрива само четири највећа града, у којима живи тек нешто више од трећине укупног становништва. Мађарска такође покрива само неколико већих градова и важније војне аеродроме док остале земље и немају територијалну ПВО.
Осим питања домета и застарелости, већина земаља има проблеме и са одржавањем тих система јер се ради о наоружању које је у употреби више деценија, а у одређеним случајевима и више од пола века, као што је то случај са системима Волхов или Стрела 2М.
Ко води у модернизацији
Румунија ће направити највећи искорак планираним пријемом Патриота док је недавно и Бугарска најавила да ће у периоду од 2025. до 2032. године набавити одређен број система ПВО средњег и великог домета, а до тада ће модернизовати С-300П.
Мађарској је одобрена куповина америчких ракета за норвешко-амерички ПВО систем средњег домета НАСАМС 2. Прецизних података када би тај систем могао да се нађе у оперативној употреби те земље још увек нема.
Србија је набавком батерије ракетног система Панцир С-1Е и испоруком 50 ракета Мистрал 3+ у великој мери побољшала своје ПВО капацитете на малим висинама и даљинама. Панцир има прокламовани домет од 18, односно 15 километара по косој даљини и висини, док Мистрал 3+ наводно погађа на више од седам километара, што је око 50 одсто више од домета Игле 1 и Игле.
Оба система имају и много веће шансе да остваре погодак јер су мање отпорни на ометање од старијих модела.
Због финансијске кризе извесно је да ће макар за наредних неколико година то бити једина батерија Панцира у Србији.
Мистрали треба да послуже за израду домаћег хибридног ПВО система ПАСАРС 16 чије увођење на нивоу једне батерије се очекује ове године. Реч је о средству неравномерног развоја због чега тај систем не може бити окосница савремене ПВО.
Остале земље не исказују амбицију да изграде ПВО системе за заштиту територије.
Турска војска поново жестоко понижена! Више о томе ОВДЕ.
Извор: balkansec.net
