Одлуке (тзв.) Уставног суда су обавезујуће без обзира на кога се оне односе. Општина Дечани не поштује одлуку (тзв.) Уставног суда, али не постоји правна санкција због тога. У овом случају (тзв.) Влада Косова ништа не може да уради, ово је више питање политичког карактера и надам се да ће се оно решити у оквиру дијалога – каже Смака за Косово Онлајн.
Професор Уставног права из Приштине Риза Смака (Фото: Јутјуб)
Професор социологије религије Исмаиљ Хасани истиче да одлука (тзв.) Уставног суда не може да се оспори, већ мора да се спроведе. Међутим, он сматра да су људи у кризним ситуацијама склони “стварању” вишка религије што доводи до поремећаја друштвених односа.
„Важност за (тзв.) косовско друштво“
Хасани сматра да се спор око земљишта између манастира Дечани и локалног становништва мора решити кроз дијалог и подсећа да према Ахтисаријевом плану СПЦ има екстериторијални статус.
Социлог Хасани напомиње за да је манастир Високи Дечани важан део историје, не само за Србе, него и за цело друштво у окупираној српској покрајини.
– Доласком Словена на овим просторима пронађени су темељи религијских хришћански храмова које су градили локални мештани. Ми знамо шта су Турци радили у то време, једном су покушали да га претворе у џамију, затим су узимали харач од православаца. Знамо и да хришћани нису били само Словени – објашњава Хасани.
Он подвлачи да манастир треба гледати као једну заједничку културно историјску вредност и додаје да су тај храм кроз историју сачували људи различитих вероисповести.
Хасани наводи да су пре сукоба 1999. на спорном земљишту постојала два велика агро комплекса, “Апико” и “Илириа” и додаје да се ситуација додатно искомпликовала када се у целу причу умешало и друштво историчара Дечана. Да подсетимо, ово удружење је прошле године изашло са скандалозном тврдњом да су Високи Дечани манастир албанских православаца.
– Без обзира на њихову компетентност, пре него што се отишло на суђење требало је да ствар преузму Академије наука и уметности Србије и лажне државе. Тешко је сада решити тај проблем, иако имамо одлуку суда спор остаје – сматра Хасани.
Локалне власти у Дечану тврде да су српске власти 90-их година поклониле око 24 хектара земљишта СПЦ, па су тамошњи мештани 1999. године поново ушли у спор са манастиром око земљишта. Тада је Окружни суд донео одлуку да имовина припада радницима предузећа “Апико” и “Илириа”.
Ову одлуку манастир Дечани дао је Уставном суду лажне државе на разматрање, који је 2016. године пресудио да је 24 хектара земљишта у манастирском власништву.
Општина Дечани међутим одбија да спроведе ову одлуку такозваног Уставног суда јер то земљиште, како кажу, представља „развојни потенцијал Дечана“.
Социолог религије Хасани каже да се због тог спора око земљишта изгубила свака веза између братије манстира и локалних мештана, што је према њему једна ружна слика.
„Срушени мостови сарадње“
– Ако је (тзв.) Косово одлучило да буде мултиетничко друштво нису смели да буду срушени мостови сарадње – каже Хасани.
Он понавља да нема ничег спорног у вези земљишта након одлуке Уставног суда окупиране српске покрајине у корист манастира, али напомиње да је свакодневни живот између Срба и Алабанаца нешто друго.
– Проблеми ће бити свакодневни, не може се решити одлуком суда свакодневни живот између људи, мештана који су одлучни да бране то земљиште. Видим велике потешкоће у спровођењу те одлуке ако се не вратимо разуму и ако се људи који живе у том храму не споразумеју са локалним становништвом и нађу заједничко решење за коришћење тог земљишта – наводи Хасани.
Хасани на крају истиче да је био у посети једном православном манастиру у близини Истока у чијем је поседу велика земља коју обрађују монахиње док мештани албанске националности живе у непосредној близини.
– Тамо нема никаквих проблема. Значи ово са манастиром Дечани је политичка ствар и жао ми је што је дошло до тога, јер није требало да дође до ситуације да се људи гледају попреко – закључује социолог Хасани.
Дачић оплео по Вучићу! Више о томе ОВДЕ!
Извор: kosovo-online. com
